BG online

Klinika DE
Lični razvoj

Mentalni “softver” u svakom od nas

KAKO NE RASIPATI SOPSTVENU ENERGIJU?

Veliki deo našeg vremena protiče u određenim aktivnostima. Ali, na šta i na koga usmeravate svoju pažnju? Veliki broj učenja i učitelja naglašava da je energija tamo gde smo mentalno usmereni. Posao je jedna od tih kontinuiranih usmerivača pažnje. Ono što je zatim važno jeste kakav je taj kvalitet usmerenja, pa se možemo po nekada i pitati da li volimo svoj posao.
Ovih dana razmišljam o ljudima koji prave kompromise. Reč “kompromis” dolazi od lat. com (zajednički) i promissiums što bi značilo “uzajamno obećanje”. Ko kome i šta ovde obećava? Obično se jedna osoba ili deo osobe (ukoliko pravite kompromis sa sobom) svesno i namerno podredi tuđim zahtevima na sopstvenu štetu. Kratkoročno ovo može imati smisla u nekim tačkama pregovora ili u ekstremnim nesuglasicama, ali dugoročno jeste gubitak.

Da li volimo ono što radimo?

Klijent koji godinama ne menja posao jer se plaši rizika koji promena donosi, susreće se sa dva problema. Prvi je ekstremni umor zbog kojeg je došao na terapiju, a drugi je odsustvo pažnje, tj usresređenosti.
Ukoliko se osoba na neki posao prisilno koncentriše, protiv svoje volje, to je kao da baca sopstvenu fizičku energiju. Umesto da je ulaže u svoj važan cilj, ona se troši da ostvari tuđe. Još teže jeste ukoliko osoba ovo radi nesvesno, tj. u uverenju da “tako treba” ne objasnivši sebi zbog čega.
Veliki broj ljudi svoj posao doživljava kao nametnuti teret koji ih odvaja od života. Da bi preživeli, oni se isključuju, kao ovaj muškarac  koji je svoje isključivanje generalizovao i na druge ljude. (izgledalo je kao da se kada je s nekim, on se konstantno dosađivao). To je bio razlog i sve češćih nesuglasica “gospodina nezainteresovanog” sa njegovim bližnjima.

Psihološki fenomen

Ključna reč za ovog klijenta jeste pažnja. Ona se kao psihološki fenomen odnosi na njegovu usresređenost, koja sa više ili manje uspeha  bira jedinice informacija i filtrira ih. Cilj ovog procesa je da osoba u svom mentalnom “softveru”, informacije koje prima uporedi sa postojećim, kako bi se određena aktivnost vrednovala i kako bi se donela odluka o delovanju.
Ovaj složen fenomen traje svega nekoliko sekundi i zato jeste izazov. Ipak, moj klijent se pitao kako to da neke od njegovih kolega koriste ovu dragocenu sposobnost sa lakoćom, dok je njemu usresređenost išla teže. Shvatio je i da se možda uzdržavao usled straha, postajući rigidniji i odbojniji. Njegov self je na nekom nivou prestao da se razvija, a alarm se uključio kroz njegov deficit pažnje, što ga je zabrinulo i dovelo na terapiju.
Ispitivanje je dalje išlo u pravcu motivacije, kao šire slike problema, a koja je takođe nedostajala. Ipak, mi smo se u radu zadržali na pažnji.
Apatija jednog broja ljudi ne nastaje zbog njihove fizičke ili mentalne iscrpljenosti. Problem je u relaciji te osobe i toga šta radi, tj. načina na koji vidi i doživljava svoje ciljeve. Kad je usmerenost na nešto (posao) ili nekog (osoba) protiv volje te osobe, onda ona počinje da “baca” svoju energiju.

Pažnja i kvalitet života

Sasvim je izvesno da kvalitet života većine ljudi zavisi od toga kako koriste svoju pažnju i zato je bilo bitno i ovom klijentu da nauči da ona kao oblik njegove psihičke energije zavisi od njega samog.
Ključno pitanje kojim možete proveriti kako stojite sa pozitvnom pažnjom jeste: “Da li biste želeli da ovog trenutka radite nešto drugo?” Ukoliko ste odgovorili sa “ne”, možemo to smatrati relativno pouzdanim pokazateljem vaše motivacije. Ipak, većina na ovo pitanje odgovori sa “da” nabrajajući šta bi radili u dokolici.

Kako uroniti u sebe?

Uranjenje u sebe jeste fenomen koji je oslonjen na osećaj sebe. Frojd je govorio da se dva tiranina bore za kontrolu nad našim umom: id i super ego, prvi je “rob gena”, a drugi “lakej društva”. Postoje tehnike koje tretiraju svest i njeno usmeravanje na “sada i ovde”, na “tamo i onda”, na “druge ili na sebe”. Interesantno je da ipak nismo uspeli da nađemo formulu i “klik” za “upotrebu svesti”.
Veoma je važno učiti kako da budemo usresređeni. Popularni pojam flow-a ili toka, dosta je pominjan u ovom kontekstu  jer je to nenaporan osećaj usresređenosti pažnje koji donosi zadovoljstvo. A zadovoljstvo je posledica uranjanja u iskustvo tj. zadatak.

Promena iskustva kroz ulazak u flow

Moj klijent je dobio zadatak da se usresređuje na bilo šta što radi… na glas onoga s kojim priča, na sadržaj razgovora, na svoje disanje dok šeta, na putanju kojom želi da stigne, dok kuva na recept i redosled dodavanja namirnica… Tako je počeo da izvodi aktivnosti koje su ga primoravale na koncentraciju.
Vremenom su čak i najjednostavnija fizičke radnje postale prijatne za njega jer su se transformisale i počele da proizvode stanje toka (flowa). Takođe, svojoj vezi, da bi joj vratio svežinu shvatio je da zajedništvo mora postati nešto složenije, suptilnije. To je za njega značilo da počne da otkriva sa svojojom partnerkom nove (stare) potencijale jedno kod drugoga. Počeo je da posvećuje pažnju mislima, osećanjima i snovima svoje partnerke i da kroz to otkriva ono što je i njemu značajno. Naučio je da uživa u neposrednom iskustvu i gotovo da nije obratio pažnju, da mu se pažnja vratila.

Ja sam bila zadovoljna.

Maja Pavlov
Foto: Dario Konstatinović

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići “krizu srednjih godina”?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

1 Komentar

1 Komentar

  1. Zoran

    03/05/2017 at 19:21

    Poz.gosp.Pavlov. Procitao sam Vas tekst i meni se licno “dopao”.Medutim teoretski je uredu ali prakticno mali broj ljudi je u mogucnosti da prakticno uradi…tj.da teoriju sprovode u realen zivot. Zoka

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
SRCE UVEK TREBA DA PRAŠTA I ŽIVI BEZ GORČINE Iako…