BG online

Klinika DE
Lični razvoj

Kako odrastaju srećna deca?

POSTAVITE GRANICE U RODITELJSKIM, POSLOVNIM I PRIJATELJSKIM ODNOSIMA (Maša Tomanović)

Granice nisu samo obeležavanje teritorije. One su temelji u odnosima roditelj-dete, na poslu, sa roditeljima, prijateljima…

Koliko često vam se desilo da gledate kako neko dete u parku uopšte ne sluša roditelje, a oni su nemoćni pred tiranijom deteta? Koliko puta vas je neko pozvao da vam se žali, troši vašu energiju i ne poštuje ni vas ni vaše vreme, već misli samo na sebe?
Čuli ste za “energetske vampire” i znate da bi vam bilo korisno da saznate kako da sačuvate živce od njih, neposlušne dece, roditelja koji nemaju nikakve granice, pa dolaze kad god požele bez najave i ostaju koliko god žele? Ili pak vaspitavaju vaše dete onako kako ne želite, a vi tu ništa ne možete, ili bar mislite da ne možete ništa…
Za sve navedene situacije je zajednički jedan činilac, odnosno nedostatak istog- jasnih granica.

Kako postaviti granicu?

Često mi dolaze klijenti sa decom koja su narodski rečeno “nevaspitana”. Bacaju igračke po sobi, upadaju neprekidno roditeljima u reč, vrište, ne znaju da sačekaju… Najčešće ta deca imaju i lošiji odnos sa vaspitačem ili učiteljem, manje slušaju i sporije napreduju od druge dece. Dakle, lošije rezultate imaju.
Kad je prisutno permisivno vaspitanje gde je imperativ sreća deteta  sve je dozvoljeno samo da bi ono bilo zadovoljno. Kad se ježimo od njegove kuknjave i plača pa sve radimo da isti sprečimo, onda to dete zna da može da nas “vrti oko malog prsta”, postaje narcisoidno i agresivno jer van kuće takvo dete neće niko “voleti” kao roditelji. Ono to oseća, pa i zato postaje agresivno.
Ono što je zaista potrebno i na čemu moji klijenti rade jeste da nauče da postave granice detetu. Da ga prevaspitaju. I vole. Ali, sa granicama u ponašanju. Jer, roditelji mogu da vole dete čak iako ga kazne ponekad. A dete može da se oseti voljenim čak i kad nekad nije kako ono želi.

Tajna uspeha

Umesto da dete legne kad ono hoće, a to je najčešće prekasno za njegov uzrast, mora da bude u krevetu u 8 sati uveče ili u devet- u zavisnosti od uzrasta. Umesto da jede uz televizoror, treba da jede za stolom. Jasno treba postaviti nova pravila. Ne može da dobije svaku igračku kad se ide u prodavnicu već jednu mesečno/nedeljno. Ne može da urla kad nešto nije po njegovom i u redu je da plače, ali ne i da urla.
Kada krene da besni jer nije po njegovom ili nas ne sluša, smirenim glasom mu treba saopštiti da tako mora da bude – da posluša šta smo mu rekli, novo pravilo ponašanja i ako nastavi tako, biće u kazni (oduzimanje prijatnosti). I posle toga, ukoliko je i daje neposlušno i tera po svome, sledeći korak je doslednost. To je tajna uspeha kod postavljanja granica, a ovo pravila koja su jako važna za dugoročan napredak deteta i dobre odnose sa drugim dragim ljudima  koji nas ne poštuju ili iskorišćavaju.
Kad pretnju pretvorimo u realnost (oduzimanje prijatnosti bilo da je kazna- oduzimanje neke drage igračke, isključivanje tv-a, nema slatkiša itd, a kod odraslih “ne želim više sa tobom da pričam na tu temu”, “neću više da ti dozvolim ovo ili ono”), istrajnost je sledeći korak.

Ljubav je davanje

Nema popuštanja u kazni ili u novoj odluci jer će se negativno ponašanje nastaviti. A zašto i ne bi kad im šaljete poruku da mogu da rade šta hoće i da je to ok?
Takva deca budu nesocijalizovana, ne znaju da stanu sa svojim željama  potrebama i van kuće, misle da su centar sveta i ne znaju da se snađu kad im drugi ne ispunjavaju sve hirove. Osećaju se odbačeno. Nisu srećna najčešće.
Dragi roditelji, jako je važno da deca znaju šta mogu, a šta ne smeju da rade. I važno je da budete dosledni u sprovođenju svojih pravila jer deca bez pravila i kontrole ne budu srećna kada porastu.
Često mešaju davanje odnosno uzimanje sa ljubavlju, a ne nauče da je ljubav davanje(a ne samo uzimanje), što kasnije utiče i na njihove međuljudske odnose. Dete misli da ga roditelj ne voli ako mu nešto ne da jer ima svoj sistem kako interpretira poruke iz spoljnog sveta- “Daje mi i to znači da me voli- Ne daje mi i to znači da me ne voli”.
Vi ste ti koji morate da se potrudite da se dete uvek oseti voljeno iako ne dobije baš uvek sve što radi- “Mama te voli iako si u kazni”, “Mama te voli čak i kad nisi poslušan, ali ti neću dozvoliti da se tako ponašaš”. I onda sledi pretnja kaznom, zatim kažnjavanje ako se ne prestane sa tim ponašanjem i istrajnost u kazni. Investirajte u svoju decu, naučite ih da budu kulturni, empatični, pomozite im da se lakše adaptiraju i snađu u novom okruženju i sredini. Za vaše najviše dobro.

Maša Tomanović

office@sumskabajka.rs
PU Šumska bajka
Miljakovački vinogradi 17
www.sumskabajka.rs

Foto: Jelena Vlatković

Maša Tomanović je NLP trener, profesionalni coach (rad sa roditeljima, poslovnim ljudima, sportistima…) i vlasnica vrtića „Šumska bajka“.
Kontakt mail: masatomanovic@gmail.com

Saveti i tekstovi Maše Tomanović:
Izađite iz uloge žrtve i preuzmite odgovornost za svoj život

Pročitajte intervju sa Mašom Tomanović:

Sreća ne stanuje u praznom srcu

1 Komentar

1 Komentar

  1. Zoran

    25/06/2017 at 23:36

    Predobro i totalno razumljivo i tačno. Veliko hvala!!

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
SREĆAN JE ONAJ KO PRIHVATA SEBE Brojna istraživanja ukazuju na…