fbpx

BG online

Lični razvoj

Izolacija je izazov za mentalno zdravlje čoveka

Pre mnogo godina medicina, kao i psihologija su shvatile da ljudsko zdravlje ne zavisi samo od bolesti i patogena. Važni su i količina stresa i način na koji se suočavamo sa njim.
U nekim popularnim naučnim časopisima to su ilustrovali nekim dopadljivim primerima, npr. kad muškarac Afrikanac doručkuje sa svojim prijateljem, a kasnije sazna da je njegov prijatelj doručak pripremio od divlje kokoške, što je strogo zabranjena hrana u njegovom plemenu. Kad je to saznao čovek je odmah počeo da se trese i i umro je u roku od 24h. Isto tako, zdravlje čoveka iz Australije pogoršalo se nakon što je vrač na njega bacio kletvu, a oporavio se tek kada je isti vrač uklonio kletvu….

Izvori stresa

Možda ova antropološka promatranja deluju zbunjujuće, ali mi ove primere možemo da prebacimo i u neke od situacija današnjih zbivanja. Brojni slučajevi iznenadne smrti česti su nakon psihološke traume. Kad osoba doživi ogromnu promenu u svom životu, kao što je gubitak bračnog druga, gubitak kuće i dobara ili je prisiljena da se seli u novu kulturu, povećava se verovatnoća da će se razboleti ili umreti. Česte su i statistike nakon velikih zemljotresa gde se povećava ova verovatnoća. Jedno istraživanje je merilo srčani ritam pre i nakon napada 11.septembra u Americi, gde se prepoznala veća varijabilnost srčanog ritma, koji je bio i faktor rizika od iznenadne smrti.
Stres je prema Selajevoj definiciji iz 1976.g fiziološka reakcija na preteće događaje. U stresu ljudi moraju da prilagođavaju sopstvene živote spoljašnjim događajima nezavisno od izvora koji može biti psihička ili fizička (biološka) trauma. Što se od osobe zahteva veća promena, to je veći stres. Npr. ukoliko nekome umre supružnik ili partner, veliki broj aspekata života je narušen. Isto važi i za sretne događaje kao diplomiranje na fakultetu, koje deluje kao divan čin, ali sve u vezi toga može biti stres, od istraživanja, mentora, do kasnije traženja posla ili pohađanja poslediplomskih studija.
Holms i Rahe su 1967.g razvili skalu samoprocene stresnih situacija. Neki događaji kao smrt deteta ili supružnika sadrže „mnogo jedinica životne promene“ jer zahtevaju najveću promenu čovekove dnevne rutine. Upravo je ovo momenat koji otvara vrata korielaciji sa oboljenjima i primećivanja fizičkih simptoma.

Ne obolevamo zbog okolnosti

Ipak jedan broj ljudi ne oboleva zato što su okolnosti negativne, već oni sa određenim crtama ličnosti kao što je sklonost ka negativnim raspoloženjima, kognitivnim iskrivljenjima, iluzijama i dezinformacijama, usled svog doživljaja životnih teškoća imaju usled toga zdravstvene probleme. Dakle, naš subjektivni doživljaj situacije ima veći uticaj na ljude nego objektivna situacija.
Sa kojim fenomenima se srećemo u ovde i sada i šta predstavlja aktuelni izvor stresa?
Saznanje da postoji smrtonosni virus je informacija koja budi različite asocijacije. Kako ćemo interpretirali ovu situaciju bilo bi dobro da bude zasnovano na informacijama, a manje na interpretacijama. Ovo nije jednostavno s obzirom da je veliki broj informacija obojen interpretativno.
Treba zadržati zdrav razum, logiku koja povezuje činjenice, a to nije jednostavno jer smo preplavljeni informacijama i moramo ih razumno selektovati. Takođe, svako boji svoj referentni okvir sopstvenim iskustvom. Šta još možete sebi reći u vezi opasne bolesti, a da bude smirujuće?
Izolacija je izazov za mentalno zdravlje čoveka. Ostati sam u ograničenom prostoru sa ograničenjem kretanja i gotovo svim redukovanim kontaktima uživo jeste koliko pretnja, toliko izazov za stabilizaciju psihe. Ritam života se menja, pa tako od naglo adrenalinskog ritma do potpuno meditativne stvarnosti može delovati krajnje nestvarno i traži visok stepen prilagođavanja.

Slanje poruka

Vrlo je bitno da poruke ne šaljemo i ne primamo samo iz emotivnog diskursa . U fokusu je mikrobiologija kojom se većina nas ne bavi. Zato je ova struka sada frontmen koji vodi celu priču i mi je pratimo. Vreme je za racionalizaciju, bilo bi dobro da sa radoznalošću, ne sa strahom ili ignorisanjem učestvujemo u sopstvenoj stvarnosti. Time preuzimamo aktivnu odgovornost naspram pasivizacije u aktuelnoj situaciji.

Organizacija vremena

Ljudi koji slušaju informacije treba da naprave sebi prostor da udahnu. U tom smislu struktuiranje vremena je još jedan bitan faktor novog stila života. Umemo li da upravljamo novim vremenom, a da ono ne bude zbunjujuće, preplavljujuće anksiozno ili krajnje pasivno? To je kao kad ljudi posle napornog rada otputuju na odmor i odjednom se nađu ispod neke palme, a do juče su ginuli od posla. Ovo iskustvo ume biti nelagodno dok se ne aklimatizujemo na drugačiji ritam.
Vreme i ovladavanjem njegovom strukturom je bitna stavka ličnog zadovoljstva i samokontrole. Zato je dobro pitati se kad započnete dan kako biste voleli da ga provedete, a markirate stvari koje ne preskačete, npr. tv škola, rad i učenje sa decom, posao od kuće, ali onda i opcija pauze, zadovoljstvo čitanja knjige, priprema obroka, biranje omiljenog filma i sl.

Strah od straha

Treba izbegavati tzv. “emotivnu kugu“ tj. prenošenje određene uznemirene emotivne frekvence mislima. Strah kao jedna od naših najstarijih emotivnih reakcija jeste dobar za preživljavanje, ali nije koristan u njegovoj prenaglašenoj formi jer je kontraproduktivan i blokira. Dakle, umesto dodatnog straha treba uvoditi kreativnost, duhovitost, koja našem mentalitetu ne manjka, pa zato bolje i njega razvijati, iako može biti dobrim delom i mehanizam odbrane. Kroz ovaj vid razmene poruka možemo afirmisati solidarnost i podršku jedni drugima, umesto stalnih upozorenja i održavanja straha koji nas adaptira u inferiornoj poziciji. Vrlo bitan momenat je strah od straha, jer postoji nešto nad čim nemamo kontrolu, a preplavljeni strahom nećemo moći pobeći od fantazije.

I paradoks je iskustvo

Neke situacije u kojima su se građani našli su potpuno nove i nemaju ih u iskustvu. Dešava se paradoks opstanka, u kojem se ljudi suočavaju sa nepoznatim na način da ostaju izolovani, kao preduslov preživljavanja i smanjenja rizika. S druge strane znamo da niko sam ne može preživeti. Dakle sistemska , ograničena i strogo protokolom definisana podrška jeste ono što se prati, a istovremeno se prelazi na online komunikacije kako bi ostajali u emocionalnom – psihološkom i pre svega ljudskom kontaktu.

Maja Pavlov, psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović

Maju Pavlov možete kontaktirati putem maila: majapavlov@gmail.com
tel: +381 63 11 22 806
www.majapavlov.com
www.hrio.co
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

Tekstovi Maje Pavlov:
Da li maltretirate svoj brak?
Bračne razmirice
Emocionalno neverstvo
Naučite kako da budete srećni
Kako postati emocionalno nezavisan?
Od romantične priče do ljubavi bez strasti
Otići ili ostati u braku?
Psihološko odvajanje od roditelja
Ravnodušnost u braku
Lažni osećaj sigurnosti u partnerskom odnosu
Od profesionalnih slaloma do finansijske stabilnosti
Po kojim šavovima pucate?
Da li ste spremni za odricanja?
Život na distanci
Izlazak iz nezadovoljstva u emocionalnim odnosima
Posledice nedostatka ljubavi, empatije i poštovanja u detinjstvu
Mentalna dijeta
Veza sa emocionalno nedostupnom osobom
Šta nam mladi poručuju rečenicom „Nemoj da smaraš“?
Spasavanje i „lečenje“ veze nakon neverstva
Kuda žurite i morate li baš sve da stignete?
Možemo li sami rešiti svoje probleme?
Posledice emocionalnog zanemarivanja
Šta se krije iza straha?
Odlazak iz roditeljskog doma
Život bez emocija
Može li se kupiti ljubav?
Ono o čemu se retko govori…
Kako krenuti sebi u susret?
Usamljenost u braku
Bolest kao izazov i prilika za lični razvoj
Umete li da se zauzmete za sebe?
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići “krizu srednjih godina”?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Očekujete li od partnera da se ponaša kako vama odgovara?…
error: