fbpx

BG online

Intervjui

Sindrom slomljenog srca (dr Dejan Hristov)

Srce je istovremeno snažno i nežno, a posebno je „ranjivo“ kad ga preplave emocije. Spec. interne medicine dr Dejan Hristov kaže da treba biti posebno pažljiv prema srcu koje pati, objašnjava kako izgledaju simptomi na koje treba dodatno obratiti pažnju, ukazuje na vezu između mobilnih telefona i povećanog stresa, govori o muzici, zagrljaju, poljupcu i usporavanju životnog tempa kao velikim prijateljima srca i dobrog zdravlja.
Šta može da „slomi“ srce i zbog čega srce može da pati?
-Slomljeno srce jeste srce koje pati, a mi lekari imamo stručni naziv za to- stres kardiomiopatija. Pored standarnih faktora rizika za bolesti srca kao što su pušenje, holesterol, nepravilna ishrana, suženje krvnih sudova, uzrok zbog kojeg može srce da „pati“ je i ono što nas čini ljudima, a to su emocije. Ako ste ljubitelj poezije, mogli ste često da pročitate kako je nekom „preskočilo“ srce kada je video svoju dragu. I zaista, zbog prenapregnutosti nervnog sistema i naleta adrenalina, srce je u takvim stanjima podložnije aritmijama ili narodski rečeno „preskakanju“. U beletristici srećemo opise kako je zbog neuzvraćene ljubavi nekom „prepuklo srce“ ili mu je pri jakom stresu srce „stalo“. Pisci su to dakle odavno uočili, a lekari tek krajem 20. veka priznali da tako nešto i postoji – sindrom slomljenog srca.
Kada je potrebno obratiti se kardiologu?
-Kad god tegobe ne prestaju nakon nekog vremena, kad su praćene vrtoglavicom, malaksalošću, preznojavanjem, kao i onda kad se pogoršavaju. Neki od simptoma ovog stanja su kratak dah, bol u grudima, nesvestica, s tim što treba napomenuti da se stres kardiomiopatija češće javlja kod žena, možda zato što imaju kompleksniji hormonski sklop. Bez pregleda kardiologa je teško izjasniti se da li je reč o nečemu prolaznom ili ipak nekom ozbiljnom stanju. Pacijenti su u takvim situacijama uplašeni da se možda ne radi o srčanom udaru, a dodatno stvari komplikuje i što slika na EKG-u može da imitira ovo stanje. Lekar će odlučiti da li da vas zadrži u bolnici ili otpusti kući, uz lekove poput beta blokatora i anksiolitika. Kod nekog tegobe brzo prođu i nakon par dana se srce vrati u normalu, dok kod drugih ovo stanje može da traje i po mesec dana.
Kako izgleda srce koje pati?
-Kardiolozi ne bi baš rekli „slomljeno srce“, jer je ono u tom trenutku zapravo „prošireno“. Srce u tom stanju ima specifičan izgled, vrh mu je baloniran što podseća na izgled japanske zamke za hobotnice tako-tsubo.
Šta prija srcu kad smo pod stresom?
-Ovo je naizgled lako pitanje, na koje sledi još lakši odgovor: sve što smanjuje stres. Problem je što je ovo teško primenjivo u praksi, pa naš narod voli da uzme tabletu i prečicom stigne do tog željenog stadijuma omamljenosti lekom za smirenje što nije dobro. Trebalo bi da kažem da šetnje i fizička aktivnost veoma prijaju srcu, iako unapred znam koliko se u današnjem svetu možemo toga pridržavati. Za prenapregnut nervni sistem jedna čaša vina dnevno (ko ume da se tu zaustavi) može biti srcougodna.
Zbog čega kažete da je mobilni telefon neprijatelj zdravog srca?
– Trebalo bi vežbati kako da ga isključimo na dva, tri sata dnevno, iz više razloga. Sam zvuk zvona mobilnog telefona ubrzava otkucaje srca, jer nas podseća na neku obavezu, a podsvest je jak stimulans za adrenalin. Telefon nam takođe smeta da uživamo u svakodnevici, da usvajamo impulse iz spoljnjeg sveta i da se socijalizujemo. Na koncertima mnogi mobilnim telefonima snimaju, kao da na jutjubu već nema dovoljno video zapisa. Siguran sam da se za par godina neće ni sećati tog koncerta, jer nisu dozvolili mozgu i čulima da upiju tu kakofoniju senzacija, već su bili koncentrisani na spravu u rukama i hvatanje najboljeg kadra. Telefon ometa i mozak u procesu učenja koji ne dozvoljava distrakcije. Da bi se stvorile slike koje će biti uskladištene u dugotrajnoj memoriji, tzv. engrami, potrebno je vreme u kojem će čula biti kontinuirano aktivirana, a mi aktivno uključeni u proces. Tek kad to ispoštujemo, sledi pauza kada će se stvoriti trajne veze između neurona. Mislite li da je slučajno što školski časovi traju 45 minuta i što imate odmore između? Ako u procesu pamćenja, učenja, sebe prekidamo svakih par minuta tako što pažnju na kratko usmeravamo na telefon ili društvene mreže, onda prekidamo i taj proces i veze se ne formiraju kvalitetno. Ja sam to osetio i na sopstvenoj koži. Kad sam spremao specijalizaciju, primetio sam da ne učim kako treba kad mi je telefon pri ruci, pa sam se na kraju odjavio sa fejsbuka i tek tada znatno poboljšao produktivnost. Koliko god da nam je važan mobilni telefon u svakodnevnom životu, moraćemo u godinama pred nama da razmišljamo o tome kako da makar deo dana provedemo bez njega ako želimo da budemo ispunjeni i zdravi.
Kako biti nežan i pažljiv prema sebi i svom srcu?
-Tokom poslednjih godina je sve više u žiži javnosti neurokardiologija, grana u medicini koja izučava uzajamno dejstvo nervnog i kardiovaskularnog sistema. Poznato je da su ljudi koji pate od depresije i anksioznosti skloniji srčanim bolestima. Postoji više naučnih radova koji su dokazali da je muzika dobra za srce i krvni pritisak. Smatra se da je sve što podiže nivo hormona poput serotonina i endorfina ugodno za naše srce. Postoji još jedan hormon, oksitocin, koji se između ostalog oslobađa i tokom fizičkog dodira i jako je značajan za naš životni vek. Zagrljaj, poljubac, razgovor u kojem podelite sa partnerom ono što ti se desilo tog dana, sve to mnogo znači za sklad na nivou mozak-srce, gde su hormoni posrednici i vrlo je bitno da budu izbalansirani. Previše vremena provodimo na telefonu i odgovarajući na poruke i mejlove, pa nemamo vremena da zastanemo, uživamo u životu i dozvolimo organizmu da povrati ravnotežu. Stalno jurimo za novcem, radni dani su sve duži, a odmori sve kraći, hoćemo u jednom danu toliko toga da završimo, ali srce ne može lako da isprati takav tempo života. Postali smo adrenalinski zavisnici 21. veka. Moramo raditi na tome da slušamo šta nam priroda kaže, da postoji period tokom dana, nedelje, kad će organizam raditi samo „na ler“, samo na bazalnom metabolizmu, kad ćemo uživati u umetnosti, ljubavi, seksu, u ovom predivnom svetu koji nas okružuje. Teška istina je da to danas nije lako primeniti u praksi.

Branka Gajić
Foto: Jovan Gojković

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
U okviru ciklusa tribina “Moj psihoterapeut” koje organizuje Dom omladine…
error: