BG online

Roditeljstvo

Kako je biti u koži tinejdžera?

Promene raspoloženja i emocionalni rolerkoster

„Adolescenti nisu čudovišta. Oni su samo ljudi
koji pokušavaju da nauče kako da se snađu
u svetu odraslih,  koji ni sami nisu baš sigurni u sebe. “

Virginia Satir

Nije neobično da se tinejdžeri, na primer, u  jednom minutu smeju, a u drugom prevrću očima ili besne. To se dešava iz više razloga – fizičkih, emocionalnih, socijalnih i psiholoških – a ne iz jednog razloga posebno i često se i ne možete utvrditi tačan uzrok emocionalnih uspona i padova adolescenata. Promene raspoloženja tokom adolescencije delimično su posledica biologije.

Hormonske promene koje se dešavaju tokom puberteta igraju glavnu ulogu u načinu na koji tinejdžeri razmišljaju i osećaju, pa otud i pojačana razdražljivost, intenzivna tuga i čest osećaj isfrustriranosti. Mozak se razvija intenzivno do 20-ih godina, a deo mozga koji je povezan sa regulisanjem i kontrolom emocija se razvija poslednji, pa otud i slabija samokontrola u izražavanju osećanja.
Težnja tinejdžera da utvrde svoj identitet takođe igra ulogu u njihovom raspoloženju. Dok pokušavaju da se osamostale, uspostave svoja verovanja, ciljeve i životni put, doživljavaju neki unutrašnji nemir koji se nekad manifestuje kao dramatično ponašanje. Mogu se osećati tužno, uplašeno i usamljeno zbog budućnosti, a istovremeno i uzbuđeno zbog osvajanja sve veće slobode. U ovoj razvojnoj fazi normalno je da mlada osoba „živi u svojoj glavi“ i da je zauzeta intenzivnim razmišljanjem o izazovima kao što su prijateljstva, ljubavne veze i porodični odnosi.  Važnost i neizvesnost na ovim poljima može biti vrlo stresna i taj stres utiče na raspoloženje adolescenta.
Suočavanje sa ovim promenama u životu, pa i promenama u raspoloženju nekim tinejdžerima ide lakše i bolje nego drugima, jer svi su drugačiji od drugih i posebni.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Odrasli se mogu poistovetiti sa ovim emocionalnim usponima i padovima.  Svi smo bili tinejdžeri i suočavali smo se sa različitim i suprotnim osećanjima. Sa tim nismo stali nakon adolescencije –  hormoni i dalje utiču na osećanja i ponašanja i žena i muškaraca.
Važno je imati na umu da su promenljiva osećanja i ponašanja normalna za SVE tinejdžere ovog sveta. Ne možemo sprečiti da se tinejdžer oseća i ponaša tako, ali ne treba ni da zaboravimo da je svaki tinejdžer mnogo više od svog ponašanja – svaki ima svoje osobine ličnosti, talente, snage koje su za poštovati, prihvatati i voleti.
Postoji mnogo načina na koje roditelji mogu da pomognu svom tinejdžeru u upravljanju emocionalnim i ponašajnim usponima i padovima
-Budite tu za svog tinejdžera. Postoje trenuci kada nam svima treba malo prostora, pa treba i tinejdžeru dati tu privatnosti. U onim provokativnim trenucima, umesto da padnete u iskušenje da odreagujete na isti način kao i vaše dete (npr. vikom na vikanje, podizanjem tona glasa, upotrebom ironije,…) i time pogoršate situaciju i narušite odnos, pokažite strpljenje i razumevanje. U svakom trenutku stavite do znanja tinejdžeru da ste tu za njega, ako i kada mu to bude trebalo. Kada vam se obrati, aktivno ga slušajte pre svega.
-Pružite adolescentu granice i ljubav. Odgovarajte mirno, ali odlučno i držite svog tinejdžera i sebe odgovornim za (ne)poštovanje pravila i dogovora. Nađite vremena za zajedničke prijatne aktivnosti, grlite ga i govorite da ga volite (ljubav se ne podrazumeva za dete, čak i ako verujete da ste mu pokazali da ga volite ili  da ono sigurno zna da je voljeno).
-Pomozite tinejdžeru da prepozna sva svoja osećanja i kako se ona menjaju. Lakše je nositi se sa neprijatnim osećanjima ili neprijatnim smenjivanjem osećanja kada razumemo šta (nam) se dešava.
-Pokažite tinejdžeru kako da se nosi sa emocijama.  Pre svega, to koje strategije vaše dete vidi da vi koristite za prevazilaženje problema, uticaće na izbor vlastitih strategija (roditelji su i dalje najvažniji uzori deci). Neke od mogućih predlog-srategija su: odbrojavanje od 10 dok se ne smire, šetnja, slušanje muzike,…neke aktivnosti koje ih zanimaju (sportske, kreativne).  Takođe, ulaganje vremena i energije u razvijanje veština rešavanja problema vašeg deteta, nosi u sebi poruku da cenite trud deteta i ohrabrujete ga da donosi odluke koje utiču na njegov život, a kada adolescent oseća da je rešenje poteklo od njega samog verovatnije je da će ga i primeniti.
-Podsticanje zdravih životnih navika tinejdžera nije ništa manje važno. Smatra se da tinejdžerima treba više sna nego kad su bili mlađi (oko 8 do 10 sati svake noći), pa neispavani tinejdžeri imaju više teškoća u regulisanju emocija.  Zdrava ishrana je drugi način na koji se tinejdžeri mogu prirodno boriti protiv promene raspoloženja – redovno doručkovanje, zdrave grickalice i obroci,  umerene količine šećera i kofeina,…pomažu da se reguliše nivo šećera u krvi i dobije dovoljno hranljivih materija za funkcionisanje mozga. Fizičko vežbanje je prirodni pojačivač raspoloženja i može da poboljša promene raspoloženja zahvaljujući „hormonima sreće“ koje podstiče na lučenje (barem 20 minuta vežbanja svakog dana je dovoljno).

Kad situacija postaje ozbiljnija?

Većinom su te brze i intenzivne promene raspoloženja normalan deo adolescencije i same prolaze kroz dalji razvoj.  Međutim, promene raspoloženja ponekad mogu biti znak većeg problema za tinejdžere.
Ako primetite da je vaš tinejdžer neraspoložen dve ili više nedelje ili ako primetite da ga raspoloženje sprečava da ispunjava svoje uobičajene dnevne  obaveze i da se povlači iz aktivnosti koje inače jako voli ili ako ne može zadržati prijatelje, jer su mu promene raspoloženja toliko ozbiljne –  to bi mogao biti znak ozbiljnijeg problema sa mentalnim zdravljem.
Statistike pokazuje da su depresija i anksioznost vrlo česti problemi koji se obično javljaju tokom adolescencije. Mogu biti različitog oblika i intenziteta, ali se svakako mogu prevazići uz stručnu pomoć. Zato ne oklevajte da se obratite psihologu, psihijatru, psihoterapeutu ili bar, za početak, lekaru opšte prakse koji vas može uputiti na pravu adresu. Ovo ni vašeg adolescenta ni vas kao roditelja ne čini slabim i lošim – naprotiv, govori o vašoj svesnosti, hrabrosti i snazi da se sa problemom izborite u korist sreće vašeg deteta, vas i cele porodice.

Ljiljana Marković i Jelena Vukičević, EDUCENTAR
Foto: Dario Konstantinović

Tim EDUCENTRA čine iskusni psiholog Jelena Vukičević i specijalni pedagog Ljiljana Marković koji imaju višegodišnje iskustvo u radu sa decom, mladima i njihovim roditeljima čiji je cilj da omoguće roditeljima da deci obezbede zdravo, podsticajno i pozitivno okruženje. Kroz obuke, treninge ili individualno i grupno savetovanje, roditelji će u EDUCENTRA moći da dobiju odgovore na pitanja o razvojnim aspektima svoje dece, kao i podršku u roditeljstvu. Kroz podršku roditeljima obezbeđuju se povoljni uslovi za pravilan razvoj i vaspitanje dece, a deci zdravi uslovi odrastanja. Rad sa decom i mladima usmeren je na jačanje i razvijanje njihovih potencijala, veština komunikacije, snalaženja u raznim životnim situacijama koje su sve zahtevnije i izazovnije, a sa ciljem da se osećaju sigurno i uspešno u svojim životnim ulogama…

EDUCENTAR
Kursulina 38/18,
Vračar, Beograd
Tel.: 011/386 19 04
060 300 70 88, Ljiljana Marković
064 317 26 49, Jelena Vukičević
Fb strana: www.facebook.com/pozitivnoroditeljstvo
Web sajt: www.educentar.rs

KAKO PREŽIVETI PUBERTET?

Svakom roditelju pubertet neizbežno ulazi u kuću, ali ne postoje uputstva o tome kako da „rukuje“ svojim detetom u ovoj fazi razvoja. Kako se nositi sa promenama dece u periodu puberteta, kako zadržati kontrolu i granice, a ipak dati određeni stepen slobode deci, kako prevenirati uticaj vršnjaka…? Ovo su pitanja koja često muče roditelje tinejdžera.
Dobar odnos između roditelja i dece je u pronalaženju ravnoteže između dozvoljavanja da istražuju i zadrže svoju nezavisnost i njihovog zaštićivanja i postavljanja granica.
U toku je prijava za radionicu namenjenu roditeljima „Kako preživeti pubertet deteta“ na kojoj će stručni tim EDUCENTRA govoriti o tome kako uspostaviti ravnotežu između zahteva dece i roditeljskih granica, kako i koliko slobode dati deci da bi se ona osećala slobodno i samostalno, a da pri tom ne čine sebi štetu.
Radionica će se održati  29.10.2019. u terminu od 18h do 20h.
Informacije i prijave su putem imejla psiholoskapodrska011@gmail.com ili tel.066060820.
Na isti imejl, prilikom prijave, možete poslati pitanja o kojima želite da razgovarate tokom radionice (najkasnije do 27.10.2019).

OBUKE ZA PROFESIONALCE U EDUCENTRU

Obuka “Rad sa teško saradljivim korisnicima” 14.11. (16:30h-21h)
Obuka “Savladavanje otpora u radu sa korisnicima”
Od septembra će se u EDUCENRU održati šestomesečna obuka “Edukacija za tretman dece i mladih sa problemima u ponašanju”, ukupnog trajanja 96 sati tokom koje će polaznici učiti kako da samostalno rade sa decom i mladima sa problemima u ponašanju (od početne do završne faze tretmana).

Intervju sa Ljiljanom Marković i Jelenom Vukičević

Škola roditeljskih veština

Tekst Ljiljane Marković i Jelene Vukičević:
Kako preživeti pubertet svog deteta?
Kako i nakon razvoda biti dobar roditelj?
Emocionalna iscrpljenost samohranih roditelja
Grupa podrške samohranim roditeljima
Naučite decu da bezbedno koriste internet
Polazak u školu je stres za celu porodicu… ali, da li mora da bude baš tako?
Da li sam loš roditelj ili mi je dete problematično?
Kako da dete bude srećno i nakon razvoda roditelja?
Zašto je važno deci postaviti granice?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Mirko Berkeš svestrani je umetnik iz Šida, a njegove rukotvorine,…