ŽIVOT IZ MOG I TVOG UGLA
Verovatno ste već mnogo puta čuli da svet oko nas, sam po sebi nema nikakvo značenje. Mi mu ga pridajemo, dajemo mu smisao shodno našem raspoloženju i dominantnom emocijom. Ako ste ozlojađeni, razočarani u sebe i u druge ljude, ako ste hronično nezadovoljni i nesrećni, gotovo da ne postoji ništa što vas može oraspoložiti i uticati na vas da biste se osećali bolje.
Sve vreme u svojoj svakodnevici tražite upravo one stvari, događaje, ponašanja koji su u skladu sa tim negativnim raspoloženjem. Ne primećujete ništa lepo i dobro. Baš kao što je odavno Otac Tadej rekao :“Kakve su vam misli, takav vam je život.“
Marko je u srednjim tridesetim zapao u poslovne probleme sa kojima nikako da se izbori. Počeo je da se oseća depresivno, beznadežno…. i zatražio je pomoć psihologa. Evo njegove priče koju sam ga zamolila da napiše na početku našeg rada:
“Moj je život jedna velika greška. Svaki korak je praćen sledećim još gorim. Nikad nisam ništa učinio kako treba. Odrastao sam u vrlo konzervativnoj porodici, u malom mestu u blizini Beograda. Otac je bio jako strog. Nije nas tukao, ali nas je kažnjavao tako što nas je recimo slao na spavanje u 18h ako nismo bili dobri. Mama nije ni mogla, ni smela protiv njega. Čim sam dovoljno odrastao da sam se usudio da mu se suprotstavim, počeo sam da bežim od kuće. Nije me bilo kući po 2-3 dana, nisam se javljao. Svi su bili zabrinuti, ali me je bilo baš briga. U 17. godini sam prestao da idem u školu. Otac je za mene imao druge planove, ali ja naravno nisam ni pomislio da ga poslušam. U 18.godini sam se oženio. Nisam slušao nikoga ni po pitanju ženidbe, ni po pitanju izbora partnera.Tri godine sam radio svakakve poslove, gotovo na ivici zakona. U međuvremenu smo dobili i bebu, i nekako sam shvatio da moram da se uozbiljim. Tada je otac ipak pritekao u pomoć i našao mi stalan posao, koji nije bio“ bog zna šta“ jer nisam završio ni srednju školu. Međutim, opet sam napravio strašnu grešku. Dao sam otkaz pre sedam godina i počeo privatan biznis koji me je sada doveo u strašne dugove i nema mi pomoći. Sve greška za greškom, svaki put sve gora i gora.”
Evo naše zajednički interpretirane, te iste priče posle tri meseca zajedničkog rada:
“Dok sam bio vrlo mlad, u 17. godini, pokazao sam nezavisnost i razvijen lični integritet. Suprotstavio sam se roditeljskim željama i planovima oko mog života i krenuo u jednu neizvesnu i zahtevnu borbu za sopstvenu sreću. Hteo sam da živim u skladu sa ličnim željama, a ne da ispunjavam očekivanja koja su drugi imali od mene. Bio sam pun snage i vere u sebe. Zaljubio sam se u divnu ženu koja mi je podarila dete, plod naše ljubavi i dan danas najveći izvor našeg zadovoljstva, ljubavi i povezanosti. Rano sam se uozbiljio i shvatio da moram da izdržavam porodicu. Bio sam vredan i istrajan. U određenom trenutku sam prihvatio očevu pomoć oko zaposlenja, jer se to tada činilo najboljim rešenjem. Međutim, nisam mogao protiv sebe i svoje želje za nezavisnošću, svojih sposobnosti. Otišao sam iz kompanije u kojoj sam radio i ostavio iza sebe mnoštvo novih klijenata koji su nastavili da rade sa tom kompanijom. Otvorio sam svoju firmu, zaposlio još nekoliko ljudi i sve je bilo odlično, dok kriza nije počela da uzima danak. Čak i tada sam pokazao svoju odgovornu stranu:do poslednjeg trenutka sam brinuo o svojim zaposlenima i svi su otišli sa plaćenim doprinosima i platama. Nikome nisam ostao dužan. Sve te godine, moj brak je imao svoje uspone i padove, bilo je poteškoća. Ali uvek sam imao razumevanja za svoju ženu, kao i ljubavi, za nju i decu. Uspeo sam da sačuvam porodicu, čak i sada kada smo u velikoj finansijskoj krizi, čini mi se da nikada nismo bili više povezani među sobom. Osećam da sam sačuvao onaj lični integritet koji sam imao sa 17 godina, samo sam sad još svesniji svojih sposobnosti, novih mogućnosti koje su ispred mene.Tek mi je 36 godina i ceo život. Mogu da radim i uspem, da pružam i dobijam ljubav i uživam u životu.”
Posle godinu dana, Marko ima novu firmu i još uvek je razvija. Svaki put kad oseti potištenost kako se sprema da ga obuzme, pročita ova dva pisma i seti se da sve zavisi samo od njega. Nema izgovora, nema toga što se ne može prevazići. Zahvalan je na dobrom zdravlju i svestan da od njegovog pogleda na svet u velikoj meri zavisi sve. Čak i zdravlje.
JEDNA JE STVAR IMATI POZITIVNE KVALITETE, A POTPUNO DRUGA –PREPOZNATI IH.
Pokušajte i vi da napišete svoju životnu priču gledanu drugačijim očima.
Ljiljana Jagodić, psiholog i life coach
Foto: Marija Vujošević/Fabrika fotografa
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
tel: +38164/91 19 223
Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Perfekcionizam kao iscrpljujuća i neurotična crta ličnosti
Pobedite strah od javnog nastupa, ispita, razgovora za posao
Kako imati sebe pod kontrolom?
Porodični problemi i majke koje sinovima kroje sudbinu
Deca u psihološkoj ordinaciji
Kako imati anksioznost pod kontrolom?
Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?
Samopouzdanje može da se nauči
Nisko samopouzdanje i samopoštovanje
Izlazak iz depresije
Kompleks niže vrednosti kao posledica nedostatka ljubavi
Imate li emocije pod kontrolom?
Kako preboleti smrt drage osobe?
Da li se u vezi menjamo mi ili naše emocije?
Šta dolazi nakon bola?
Posledice stresa, anksioznosti i perfekcionizma
Besplatna radionica psihologa Ljiljane Jagodić
Osećaj krivice i život pod kontrolom
Uloga oca u životu dece
Kad polazi “poslednji voz” za ljubav?
Zašto su neke dobre i lepe žene same?
Koje igre igraju muškarci u ljubavi?
Ljubav iz muškog i ženskog ugla
Kako posle prevare?
Odnos sa majkom oblikuje ličnost svakog čoveka
Porodica u krizi
Šta nas vodi prema hrani?
Razgovori bez trunke ljubavi
Da li vas je teško voleti?
Kako izgleda stručna psihološka pomoć?
Um kao kontejner za stres
Nada je najsnažniji prirodni antidepresiv
Ljubomora nije dokaz ljubavi
Zašto ne mogu da zaspim?
Život u nesigurnim vremenima
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Depresija kao način života
Zašto smo se udaljili?
Život zaglavljen u prošlosti
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život
Tatjana Trifunac
28/02/2017 at 11:35
Poštovana gospođo Jagodić,
zovem se Tatjana Trifunac, iz Novog Sada, pre dve godine mi je dijagnostikovan bipolarni poremećaj. Pošto ja imam panične napade ako treba da izađem iz kuće, pitala sam se da li mi možete na neki drugi način pomoći.
Srdačni pozdravi,
Tatjana Trifunac.