BG online

Lični razvoj

Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema

Kako pomoći osobi koja boluje od bulimije?

„Ponekad , noću kad sam sama, prejedam se. Jedem tolikom brzinom da i samu sebe iznenadim , dok bukvalno ne osetim da ću da puknem . Ali znam da to nije bitno, jer ću se osloboditi te hrane uskoro“.
Kad je prihvatila da je takav način ishrane bitan , Alisa je potražila pomoć. Bilo joj je dosta svega. Prejedanja , pa namernog izazivanja povraćanja ili uzimanja laksativa. Uništavala je svoje zdravlje, bila neiskrena prema prijateljima i porodici, počela je da gubi svoje samopoštovanje.
BULIMIA NERVOSA je možda najčešći poremećaj ishrane. Često klijenti navode da su prvo bili anoreksični, pa su onda postali bulimični ili obrtano. Iako se radi o poremećajima ishrane, bulimija i anoreksija nisu iste.
Ljudi koji pate od ovih poremećaja imaju iskrivljenu predstavu o svom telu, ali na to drugačije reaguju. Anoreksični se izgladnjuju do maksimuma kontinuirano, a bulimični jedu previše, „do pucanja“ , pa izazivaju povraćanje ili koriste laksative ili i jedno i drugo. Često i jedni i drugi preterano vežbaju. Naročito oni bulimičari koji ne povraćaju, već posle konzumiranja velikih količina hrane intenzivno vežbaju da bi potrošili kalorije koje su uneli.

Kontrola nad životom

Neka istraživanja pokazuju da postoji velika sličnost između anoreksije i Aspergerovog sindroma (mnogi ga zovu Funkcinalni Autizam). Ponavljajuća ponašanja i misli, rigidni rituali i rutine, perfekcionizam, zaista karakterišu i jedan i drugi poremećaj, ali ne toliko bulimiju.
Anoreksične ljude je lako prepoznati zbog njihovog promenjenog fizičkog izgleda, dok to nije slučaj sa bulimičnim osobama. Oni dobro kriju svoja ponašanja i emocije, a njihova težina i izgled su često stabilni.
Poremećaj ishrane je uvek posledica nekog emocionalnog problema. Lako je uočiti sličnost između bulimije i samodestruktivnog i suicidalnog ponašanja. Nisko samopouzdanje, socijalna fobija, strah od napuštanja, kompleks inferiornosti …sve to ide uz bulimiju. A ona je često posledica podsvesnog pokušaja da se reši emocionalni problem koji je u osnovi poremećaja. Zato je bitno DOBRO UPOZNATI KLIJENTA. Skoro svaka osoba koja boluje od bulimije ili anoreksije postiže neku vrstu kontrole nad svojim životom kontrolišući šta, kad i koliko jede. To joj daje neki osećaj izvesnosti i zadovoljenje potrebe za sigurnošću. Preterani perfekcionizam po pitanju izgleda i tela i hrane, posla kojim se bave, odnosa koje imaju sa ljudima je čest pratilac. Neki u tom povraćanju koje je uvek bolno, pronalaze način da pobegnu od realnih problema. Pri svakom bolu se luči endorfin koji im pomaže da se bolje osećaju.

Nerešene traume

Uvek pitam klijenta i za fizičko zdravlje: da li ima problema sa gastritisom, iritabilnim kolonom, problema sa zubima? BULIMIJA I ANOREKSIJA SU I FIZIČKA OBOLJENJA , NE SAMO PSIHIČKA. Zato se često pri lečenju konsultuju i nutricionisti, internisti, gastroenterolozi. Bitno je OTKRITI ŠTA IZAZIVA TAKVO PONAŠANJE. Da li je to predstava o telu? Da li je to možda negde naučeno ponašanje, ugledanje na nekog (kao što je čest slučaj sa pušenjem npr.) Ili je neko teško, potisnuto osećanje kojeg nisu svesni? Možda je bulimija posledica neke nerešene traume iz života? Pronalaženje odgovora na ova pitanja daje često odgovor na pitanje ZAŠTO je poremećaj počeo. Šta ga sada izaziva? Usamljenost, izolovanost, anksioznost , dosada, frustracija? Koje emocionalne potrebe kod klijenta nisu zadovoljene?

Bolesni obrasci ponašanja

Alisa je navela da se najčešće prejeda kad je sama noću-oseća se kao gubitnik jer nema porodicu, ni partnera. Kad otkrijemo koje su to primarne potrebe nezadovoljene kod klijenta, onda se okrenemo traženju novih načina na koje te potrebe može zadovoljiti. Bitno je OTKRITI I ŠTA DOVODI DA DO TAKVOG PONAŠANJA NE DOĐE. Tzv. izuzetna pitanja su veliki potencijalni izvor terapeutskih informacija.
Npr: Da li se nekad desilo da si upravo krenula da se prejedeš, a da to nisi uradila? Šta se desilo? Alisa je prvo negirala da se to ikad desilo, a onda se setila da je jednom spremila ogromnu količinu sendviča da pojede i upravo u tom trenutku ju je pozvala prijateljica. Posle razgovora, nije više osećala potrebu da to sve pojede. Isto tako , u jednom periodu njenog života, kad je mislila da nije više bulimična, kad bi joj se javila potreba za prejedanjem, jednostavno bi izašla napolje, pozvala nekog…radila bi nešto drugo. Ovakva pitanja pomažu da se napravi strategija koja će pomoći klijentu da izađe iz bolesnog obrazca ponašanja. POMOĆI IM I PODRŽATI IH U IZLASKU IZ BULIMIJE. Nekad simptomi nastave da postoje i kad se otkrije uzrok zbog koga je poremećaj nastao. Alisa je nastavila sa strategijom PREKIDANJA OBRAZCA PONAŠANJA. Zajedno smo postavile NIZ ZADATAKA koji su joj bili potrebni u vidu vežbe-šta da radi da se ne prejeda. U radu sa njom koristila sam i hipnoterapiju za ubrzavanje i učvršćivanje terapeutskog procesa (što hipnoterapija i jeste- jedna od tehnika u psihoterapiji). Naročito je hipnoterapija bila efikasna u PREDVIĐANJU I VEŽBANJU PONAŠANJA U BUDUĆNOSTI.

Bulimija kao deo identiteta

Alisa je bila vrlo nepoverljiva prema tome da će njena bulimija nestati, zato što je živela sa njom preko 15 godina. Kako će izgledati njen život bez bulimije? Kako bi bilo da je zamisli kao neku dosadnu, iscrpljujuću osobu koje nestaje iz njenog života? Kroz osmeh je navela mnoge stvari koje će raditi umesto prejedanja i povraćanja, npr, otići će na ples. Telo će joj biti zahvalno, a i njen odnos prema hrani će se normalizovati. Alisa je bila sve jača i sigurnija u nastojanju da prevaziđe bulimiju. Bilo je potrebno uraditi i sledeće: NAVESTI JE DA BULIMIJU „IZBACI“ IZ SVOG IDENTITETA. Reći nekome da on“ nije bulimija“ nije dovoljno. Neophodno je kod osobe ostvariti odnos distance prema bulimiji. Kako te bulimija „ vara“ kad je u pitanju tvoj izgled? Kako će izgledati kad je budeš ignorisala? Ako je bulimija neka dosadna osoba, šta bi joj rekla? Neophodno je im je pomoći da osveste svoje lične vrednosti i osobine koje nemaju veze sa bulimijom. Podsetiti ih na to ko su ako nisu bulimični.
PRIČATI SA OSOBOM SAMO O NJIHOVOM PROBLEMU, A NE POMOĆI IM DA TAJ PROBLEM IZMESTE IZ LIČNOG DOŽIVLJAJA SEBE, MOŽE DOVESTI DO TOGA DA POMISLE DA SU ONI SAM TAJ PROBLEM.
POTREBNO IM JE POMOĆI DA PRIHVATE DA AKO SE PONEKAD OPET PREJEDU NIJE SMAK SVETA.

Ja sam samo čovek…

Alisi sam objasnila da će se verovatno njena potreba za prejedanjem pojaviti nekad u životu, kad bude umorna, zanemarena, kad se bude osećala usamljenom i nebitnom.
„Zamisli da si krenula u šetnju dugu 3 km. I naišla na stepenice posle 2km. Da li ćeš, kad se popneš uz te stepenice, ponovo krenuti da šetaš 3 km ili ćeš nastaviti još 1km?“
Nasmejala se i shvatila poruku. Ako se nekad opet prejede, nije smak sveta i nije sve što je uradila propalo. Jednostavno, posle toga nastavi dalje kao da se nije desio ništa.
Kad smo se srele posle izvesnog vremena, rekla je da joj se desilo 2-3 puta da se prejela. Ali , nastavila je dalje. Prekinula je obrazac „sve ili ništa“ ponašanja.
„Ja sam samo čovek. A čoveku je dozvoljeno da pogreši!“

Ljiljana Jagodić
Foto: Dario Konstantinović
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
tel: +38164/91 19 223

Radionice Ljiljane Jagodić:
90 DANA IZAZOVA
OSTVARITE/POBOLJŠAJTE ODNOS SA PARTNEROM
SAMOPOUZDANJE I KAKO GA STEĆI
EMOCIONALNO “PREJEDANJE”

Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?
Samopouzdanje može da se nauči
Nisko samopouzdanje i samopoštovanje
Izlazak iz depresije
Kompleks niže vrednosti kao posledica nedostatka ljubavi
Imate li emocije pod kontrolom?
Kako preboleti smrt drage osobe?
Da li se u vezi menjamo mi ili naše emocije?
Šta dolazi nakon bola?
Posledice stresa, anksioznosti i perfekcionizma
Osećaj krivice i život pod kontrolom
Uloga oca u životu dece
Kad polazi “poslednji voz” za ljubav?
Zašto su neke dobre i lepe žene same?
Koje igre igraju muškarci u ljubavi?
Ljubav iz muškog i ženskog ugla
Kako posle prevare?
Odnos sa majkom oblikuje ličnost svakog čoveka
Porodica u krizi
Bolan susret sa ličnim strahovima
Šta se dešava s porodicom u savremenom društvu?
Druga strana ljubavi
Nesigurnost u partnerskom odnosu
Razgovori bez trunke ljubavi
Da li vas je teško voleti?
Da li je važno kako izgledamo?
Žena pod stresom u partnerskom odnosu
Kako izgleda stručna psihološka pomoć?
Um kao kontejner za stres
Nada je najsnažniji prirodni antidepresiv
Ljubomora nije dokaz ljubavi
Da li ste žrtva manipulatora?
Zašto ne mogu da zaspim?
Život u nesigurnim vremenima
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Depresija kao način života
Život zaglavljen u prošlosti
Zašto smo se udaljili?
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život

U začaranom krugu anksioznosti

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Niko nas nije povredio, sami smo krivi za svoju patnju…
error: