fbpx

BG online

Lični razvoj

Pobedite strah od javnog nastupa, ispita, razgovora za posao

Ponedeljak, 9h ujutro. Već ste dovoljno frustrirani što je vikend završen i što morate da radite, a šef vas sačekuje sa zadatkom: pripremanje prezentacije za 50 potencijalnih klijenata krajem nedelje. Ili polazite iz kuće na ispit za koji se dugo pripremate. Ili idete na razgovor za posao. Kako reagujete?
Da li je taj zadatak deo vaše rutine, svakodnevnog posla koji sa lakoćom obavljate? Da li je to samo jedan izazov za vas ili kao i većina ljudi pomislite „radije bih umrla“, nego još jednom stajala i pričala ispred gomile ljudi koji me procenjuju?

Savladavanje emocija

Da li je uopšte moguće naučiti i postati inspirišući govornik koji opušteno prenosi svoja znanja?
U svetu u kome se živi brže nego ikad do sad, stalno smo prisiljeni da pratimo veliki broj informacija koje se svakodnevno pojavljuju u bilo kojim oblastima. Ako se često nalazite pred zadatkom da te informacije prenesete drugima, onda je neophodno da u tome budete dobri.
Pre nego ovladate veštinom prezentovanja svog znanja, hajde da je podelimo na dve komponente.
1. Veština efektivne prezentacije: korišćenje različitih edukativnih pomagala, ovladavanje svojim glasom i dikcijom, strukturom i naravno poznavanje materije o kojoj govorimo.
2. Self menadžment, veština da ostanemo mirni i fokusirani na zadatak ispred veće grupe ljudi. Ovo podrazumeva savladavanje straha od javnog nastupa.
Zašto je ovo drugo bitno? Zato što će nam savladavanje emocija pomoći da postanemo bolji u onome što prezentujemo, a to će se značajno odraziti na našu karijeru, društveni život, a pre svega na zadovoljstvo sobom i životom koji vodimo..

Šta je to čega se plašimo?

-zaboraviću šta treba da kažem
-neko od prisutnih zna o temi o kojoj govorim mnogo više od mene, profesor ili budući šef
-svi primećuju koliko sam nervozna
-osušiće mi se grlo, ostaću bez teksta
-prezentacija je toliko loša da ću sigurno ostati bez posla i upropastiti karijeru, ili ću pasti na ispitu
-neću znati da odgovorim na pitanje ako mi ga neko postavi
-onesvestiću se i svi će videti koliko sam nesigurna

Šta radi naša podsvest?

Kad intenzitet straha postane veliki, naša podsvest preuzima kontrolu nad našim ponašanjem, i to onaj najstariji deo našeg mozga, limbički deo. A najmlađi deo mozga, neokorteks, koji je zadužen za razmišljanje, biva potisnut u drugi plan. Zato je u toj intenzivno strašnoj situaciji, „bori se ili beži“ situaciji, nasleđu naših predaka, nemoguće upravljati našim mislima. Sve nas tera na fizičku pripremu: počinjemo da se znojimo previše, srce nam ubrzano lupa, adrenalin se više luči, šire se zenice oka, raste krvni pritisak. Sve u cilju što bolje odbrane od napada. Ili što bržeg bežanja iz situacije. I ko će se u takvim okolnostima setiti šta je ono o čemu je pričao, šta je sledeće? Preživljavanje je vrlo primitivan oblik uslovljavanja i uvek je više vezano za fizičku reakciju nego za razmišljanje. S druge strane, potrebna je mala doza uznemirenosti. Ona nas drži fokusiranim, utiče na dinamičan govor i pokrete. Previše opušteni i ravnodušni govornici često su dosadni!

Odakle potiče obrazac straha?

Čeka me prezentacija. Ispit koji moram da položim, inače sve do sada što sam postigla pada u vodu. Što više mislim o tome, sve sam anksioznija. Ne znajući, nenamerno, pravim asocijaciju u mozgu između razmišljanja o prezentaciji, odgovaranja i osećanja straha.
Kad se zaista nađem u toj situaciji, strah je naučeni obrazac ponašanja, prvi odgovor koji naš mozak nudi. Osobe koje stalno katastrofiraju, ponavljaju u svom umu zamišljene negativne slike nekih događaja, zaista se tako ponašaju u realnim situacijama.
Većina mojih klijenta je zaista imala u životu neku traumu vezanu za govor pred većom grupom. Najčešće su to situacije iz škole, kad su bili ismejani ili od vršnjaka ili od profesora. Često su to osobe koje nisu ni u primarnoj porodici imale podršku ili su bile zanemarena deca. Sve u svemu, postali su nesigurne osobe bez samopouzdanja, često perfekcionisti (izrazito neurotska crta ličnosti), sa konstantnom potrebom da se upoređuju sa drugima. Uvek na svoju štetu.

Od opuštanja do prepoznavanja emocija

Sad je jasno da je uzrok straha od javnog nastupa negativno uslovljavanje i da je ono posledica pogrešno naučenog ponašanja. Ako ste naučili da se plašite, možete da naučite i da svladate taj strah.
Preporuke:
1. Naučite da se opuštate. Postoje različiti načini za to. Nekome je bavljenje sportom sasvim dovoljno ili duga šetnja. Nekome prijaju joga, meditacije. Neko nauči autogeni trening. Bilo šta što vam prija je dovoljno, ali je bitno da je konstantno prisutno, da naš um stalno ima trenutke u kojima će se osećati smireno. U radu s klijentima često koristim hipnoterapiju koja ubrzava proces sticanja novih oblika ponašanja.
2. Naučite da prepoznajete emocije na licima drugih ljudi. Svi smo osetljivi na to kako će nas neko oceniti, prihvatiti. Pri prezentaciji ili odgovaranju , fokusirajte se na nekog iz publike koga dobro poznajete, ko je dobronameran. Ne obraćajte pažnju na one koji su nezainteresovani, neprijatni, zevaju.
Kod ispita, ne slušajte priče o tome kakvi su profesori. Oni jesu tu da ocene vaše znanje i ocenjivanje i to jeste uvek subjektivno. Ali činjenice koje ste naučili treba da ih predstavite uvek vrlo konkretno. Ovladajte njima.
3. Ne razmišljajte o tome da li se i koliko nekome dopada to što govorite. Ne razmišljajte o utisku koji na autoritet ili publiku ostavljate, već o tome da što jasnije i konkretnije odgovorite na zadatak. Osvestite da ste vi taj ko upravlja situacijom tako što ćete je struktuirati i organizovati.
4. Ukoliko nešto ne znate, pokušajte da povežete sa nekim znanjima koje već posedujete. Budite čovek, ako pogrešite ili nešto ne znate, nije kraj sveta. To je najbolji način da se povežete sa profesorom ili kolegama, a onda je mnogo lakše odgovarati na pitanja. Osim toga, pred vama je ceo život, spremni ste da učite. Ovo je naročito bitno kod razgovora za posao.
5. Ako se neko ne slaže sa vama pri prezentaciji, ne ulazite u raspravu. Nije vaš posao da ga ubeđujete, već da predstavite svoju ideju. Svako iz publike deli sa vama odgovornost za uspešnost prezentacije. Na njima je da budu ljubazni, da slušaju i nauče nešto.
Na ispitu uvek podržavajte ideju koju zastupa profesor. Svaki čovek, pa i on, voli kad ga drugi ljudi prate. Ipak je on u ovom slučaju autoritet.
Na razgovoru za posao, raspitajte se o firmi za koju planirate da počnete da radite. Kakva su im uverenja, koje vrednosti zastupaju? Prilagodite im se i svoju prezentaciju predstavite je iz tog ugla.
6. Posebno je značajno da se DOBRO PRIPREMITE. Svejedno da li se radi o ispitu, razgovoru za posao ili običnoj prezentaciji. To podrazumeva da ste dobro upoznati sa materijom, da verujete da iz toga imate sva potrebna znanja. Poznajete materiju o kojoj govorite toliko dobro da ne morate uopšte da mislite o njoj. Postoje razne tehnike učenja. Informišite se o njima i savladajte ih ako je potrebno (Mape učenja Toni Buzana, npr). Ponovite nekoliko puta pripremljenu prezentaciju, gradivo, sva moguća pitanja. Vrlo je komforno osećanje kad znate da možete da se oslonite na svoju podsvest da vas neće izdati u pravom trenutku. Osim na ispitu, uvek ispred sebe možete imati neke zabeleške koje vam pomažu.
7. Ukoliko ste u prošlosti zaista imali neka loša iskustva, potražite stručnu pomoć. Kao i u vezi sa svim drugim stvarima, mnogo ćete brže i lakše savladati svoje strahove i negativna uverenja. Umesto pitanja „kako ću ovo da preživim“, zapitajte se „ kako da ovo uradim najbolje što mogu“? Učite od drugih, čitajte knjige o veštini uspešne prezentacije.
Pre svega , počnite da verujete da JAVNI NASTUP može biti zabavan i vrlo inspirišući i za Vas i za one koji vas slušaju ili gledaju.

Ljiljana Jagodić, psiholog
Foto: Dario Konstantinović

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
tel: +38164/91 19 223

Radionice Ljiljane Jagodić:
90 DANA IZAZOVA
OSTVARITE/POBOLJŠAJTE ODNOS SA PARTNEROM
SAMOPOUZDANJE I KAKO GA STEĆI
EMOCIONALNO “PREJEDANJE”

Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Kako imati sebe pod kontrolom?
Porodični problemi i majke koje sinovima kroje sudbinu
Deca u psihološkoj ordinaciji
Kako imati anksioznost pod kontrolom?
Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?
Samopouzdanje može da se nauči
Nisko samopouzdanje i samopoštovanje
Izlazak iz depresije
Kompleks niže vrednosti kao posledica nedostatka ljubavi
Imate li emocije pod kontrolom?
Kako preboleti smrt drage osobe?
Da li se u vezi menjamo mi ili naše emocije?
Šta dolazi nakon bola?
Posledice stresa, anksioznosti i perfekcionizma
Osećaj krivice i život pod kontrolom
Uloga oca u životu dece
Kad polazi “poslednji voz” za ljubav?
Zašto su neke dobre i lepe žene same?
Koje igre igraju muškarci u ljubavi?
Ljubav iz muškog i ženskog ugla
Kako posle prevare?
Odnos sa majkom oblikuje ličnost svakog čoveka
Porodica u krizi
Bolan susret sa ličnim strahovima
Šta se dešava s porodicom u savremenom društvu?
Druga strana ljubavi
Nesigurnost u partnerskom odnosu
Razgovori bez trunke ljubavi
Da li vas je teško voleti?
Da li je važno kako izgledamo?
Žena pod stresom u partnerskom odnosu
Kako izgleda stručna psihološka pomoć?
Um kao kontejner za stres
Nada je najsnažniji prirodni antidepresiv
Ljubomora nije dokaz ljubavi
Da li ste žrtva manipulatora?
Zašto ne mogu da zaspim?
Život u nesigurnim vremenima
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Depresija kao način života
Život zaglavljen u prošlosti
Zašto smo se udaljili?
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život

U začaranom krugu anksioznosti

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Razvijte toleranciju na greške Ako Svetska zdravstvena organizacija kaže da…
error: