fbpx

BG online

Lični razvoj

Perfekcionizam kao iscrpljujuća i neurotična crta ličnosti

Oni koji sumnjaju u vas mogu vam biti velika motivacija

Dok nisam počela da pohađam obuku za psihoterapiju, mislila sam da je kompliment kad mi neko kaže da sam perfekcionista. To mi je uvek bila potvrda moje odgovornosti, primećivanje da posvećujem pažnju detaljima i ona težnja da uvek budeš najbolji što možeš.

Radite li sve bez greške?

Iskustvo i bavljenje poslom psihologa me je naučilo da biti perfektan nije isto što i biti odličan. Perfekcionizam je osobina koja na prvi pogled zvuči moćno, sjajno, a u stvari takva osoba u sebi krije nedostatak kreativnosti, ograničen potencijal kao posledicu neproduktivnog stresa. Zašto? Zato što kompetentna osoba jednostavno uživa i ponosna je na svoju kompetenciju. Čim počne da menja ono što radi ili čak i sam način bavljenja nečim što duže vreme radi na određen način, javlja se stres i osoba postaje nekompetentna.
Perfekcionista je onaj ko sebi postavlja visoke kriterijume uspešnosti koje ostvaruje bez greške, često vrlo samokritičan i zabrinut kakvu će ocenu dobiti od strane drugih ljudi. Drugim rečima, PERFEKCIONIZAM JE POTREBA DA SE OSEĆAŠ ILI IZGLEDAŠ (u svojim i u tuđim očima) PERFEKTNO.
Nisu svi ljudi jednaki u svojoj perfekciji. Po čemu npr, možete prepoznati da imate tu osobinu:
-Ponekad su vaši lični standardi toliko visoki da podležete odlaganju ili izbegavanju
-Često vam je potrebno mnogo vremena da završite neki zadatak
-Ograničavate sebe tako što često birate samo one zadatke, projekte ili prilike za koje procenjujete da ćete u njima biti odlični
-Potcenjujete proces učenja i ličnog napretka, zahtevate odlične rezultate već pri prvom pokušaju
-Uverenja ste da ako ne možete biti najbolji, onda bolje da i ne pokušavate

Nezadovoljstvo i frustracija

Ovakva ponašanja su najbolji put ka konstantnom osećaju nezadovoljstva i frustracije. Iako možda nikad nećemo potpuno prevazići potrebu da budemo perfektni, možda to možemo smanjiti tako što ćemo postati svesni ljudi, stvarii i okolnosti koje naš perfekcionizam izazivaju.
Mnoge psihološke teorije navode strah od neprihvatanja i neodobravanja kao jedan od uzroka perfekcionizma. Ukoliko ste u najranijem periodu života imali nesiguran i nepodržavajući odnos povezanosti sa svojom majkom, onda ste verovatno postali anksiozna i nesigurna osoba. Ali, ovde želim da naglasim neke situacione i sadašnje životne okolnosti koje nas mogu navesti da razvijemo i negujemo tu jednu iscrpljujuću i neurotičnu crtu ličnosti:
-NE PRIHVATATE DA VIŠE NISTE OSOBA KOJA STE BILI. Nekad ste bili najbolji učenik u razredu, najbolja drugarica, najlepša devojka u kraju, najbolja mama. Ali, vreme je učinilo svoje. Godine su dodale bore, kilograme, majčinstvo je promenilo prioritete, nemate više vremena da postignete baš sve. A često uhvatite sebe kako se vraćate u taj zastareli obrazac ponašanja u kome želite da zadivite baš svakog.
-Vrlo ste SAMOKRITIČNI što i nije uvek tako loše. Kritika nam često pomogne da napredujemo i motivišemo se. Ali to nas čini ranjivim, bolno je i budi naše infantilne mehanizme odbrane, pa počinjemo da popravljamo „problemtaične“ stvari, da ih ne bismo kritikovali ponovo. Npr, počinjemo da se bavimo nekim stvarima koje nam ne prijaju, ali mislimo da su dobre za nas (podvrgavanje raznim antiageing procedurama).
-Potreba za SIGURNOŠĆU, izvesnošću je vrlo prirodna, ali jako ju je teško zadovoljiti u ovim nestabilnim vremenima. Želimo da kontrolišemo mnoge stvari koje vode željenom rezultatu, ali to je često nemoguće jer mnoge stvari ne zavise samo od nas. Često mislimo da ako damo svoj maksimum i uradimo stvari perfektno, rezultat neće izostati. Potrošimo se, a rezutat izostane jer ne zavisi samo od nas. Imate i radite odličan posao u kome se dajete do kraja, a firma se zatvara zbog globalne situacije.
-POREĐENJE s drugima troši puno energije. Čak i kad mislimo da smo bolji od drugih u finansijama, izgledu, veštinama, znanju…iscrpljuje nas stalna potreba da tako i ostane.
-Kad ZAVIDIMO drugima na nečemu što imaju često upadnemo u perfekcionizam da bismo postiglli ono što oni imaju ili ih nadmašili u nečemu drugom.
-Perfekcionizam nam često daje lažnu nadu da nikad više u životu nećemo biti ODBIJENI I ODBAČENI. Ako smo najbolji što možemo da budemo, nema šanse da nas neko nekad odbije, odbaci i učini da budemo povređeni kao što smo nekad bili.
-Oni koji SUMNJAJU u vas često mogu biti odlična motivacija. Ali, kad neko previše obraća pažnju na vas, kritikuje i ne veruje da vi to možete, onda osećate da nemate mogućnosti za grešku. Ograničite druženje sa takvima.
-Postavite svoj CILJ, ne ispunjavajte tuđe. Osvestite da ostvarenje cilja nije uvek linearno. U želji da budemo perfektni zaboravimo da je put ka cilju često krivudav i ima puno skretanja.
-OPROSTITE SEBI. Kad otkrijete da je vaš perfekcionizam prećen samokritikom, osećajem da niste dovoljno dobri i uverenjem da ne smete više nikad napraviti grešku, oprostite sebi za greške iz prošlosti.

Eliminisanje okidača

Zašto se uopšte bavimo perfekcionizmom? Zato što je visoko povezan sa depresijom, anksioznošću i stresom. Neka nova istraživanja pokazuju da je važan faktor i kod suicida.
Iako se možda niste pronašli u nekim od navedenih oblika ponašanja, većina nas pokazuje neku perfekcionističku crtu ličnosti u nekoj životnoj zoni. Ukoliko ga ne prepoznate, perfrkcionizam će vas limitirati da radite samo ono u čemu ste dobri što će umanjti vašu fleksibilnost i učenje novih stvari. To će imati za posledicu slabiji uspeh u životu.
Kako ga prevazići? Sledeći put kad osetite kako upadate u perfekcionistički oblik ponašanja, zapitajte se šta je to što ga je ovaj put izazvalo? Možda neka kritika od strane kolege ili partnera, neka fotografija na kojoj ste ružno ispali ili jednostavno nedostatak empatije za sebe. Pokušajte da eliminišete te okidače i da se jednostavno zapitate: „Čekaj, a šta mi fali? Možda ovog puta ne moram da se takmičim sa sobom i postanem bolja verzija sebe.“

Ljiljana Jagodić. psiholog
Foto: Dario Konstantinović

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach

Pobedite strah od javnog nastupa, ispita, razgovora za posao
Kako imati sebe pod kontrolom?
Porodični problemi i majke koje sinovima kroje sudbinu
Deca u psihološkoj ordinaciji
Kako imati anksioznost pod kontrolom?
Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?
Samopouzdanje može da se nauči
Nisko samopouzdanje i samopoštovanje
Izlazak iz depresije
Kompleks niže vrednosti kao posledica nedostatka ljubavi
Imate li emocije pod kontrolom?
Kako preboleti smrt drage osobe?
Da li se u vezi menjamo mi ili naše emocije?
Šta dolazi nakon bola?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Međunarodni beogradski sajam knjiga, čije održavanje je planirano za 25.…
error: