Nesigurni mladi ljudi i život pod konstantnim stresom
Uznemirenost, uplašenost i strah da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir su simptomi koje oseća anksiozna osoba. Ona je stalno u stanju „pripravnosti“, na oprezu i misli da joj se sprema neka opasnost. Psihološki simptomi anksioznosti su preterana plašljivost, osećaj napetosti, teskobe, nepodnošenje neizvesnosti, razdražljivost, pa i plačljivost, uvredljivost. Procenjuje se da čak 70% adolescenata pati od „nervoze“, dok je anksioznost najvidljivija kod studenata koji su pod konstantnim stresom.
Klinički psiholog i life coach Ljiljana Jagodić kaže da u njeno savetovalište sve češće dolaze mladi ljudi koji imaju dvadesetak godina i mnogo nesigurnosti u sebi koja se manifestuje na svim životnim poljima.
-Sve je više anksioznih mladih ljudi koji neretko imaju i panične napade, dece koja su do 16. godine vožena kolima u školu, odakle su ih takođe vraćali roditelji. Nisu znali da sami uđu u autobus, fokusirani su bili na uspeh u školi i na to da završe fakultet. Na taj način bi potvrđivali kvalitet majke što nema veze sa realnošću- kaže klinički psiholog i life coach Ljiljana Jagodić. -Mnogo je mladih anksioznih ljudi koji razvijaju socijalnu fobiju. Oni nemaju partnera. Devojke misle za sebe da su dosadne, plaše se, veruju da nikog ne zanimaju jer nisu imale iskustva na tom planu, a pri tom su vrlo obrazovane i pametne. Izlaz iz ovoga postoji i često odluče da potraže stručnu pomoć. Nije potrebno mnogo rada s njima i kad sve što im se dešava osveste, polako vremenom stiču sigurnost.
Od čega strepite?
Roditelji često sopstvenu anksioznost prebacuju na decu, a to mogu da čine i nesvesno, napominje Ljiljana Jagodić.
-Poznato je da je majka koja ima anksiozno dete i sama anksiozna. U energetskom smislu se njena anksioznost prenosi na dete, a ona ništa ne mora da priča, može i da se pravi da nije uopšte uplašena, ali biološka povezanost ne dozvoljava da dete to ne oseti-objašnjava Ljiljana Jagodić.
Nemoguće je da neko bar nekad nije bio anksiozan, ističe Ljiljana Jagodić i dodaje da se o anksioznosti govori kao o poremećaju što nije tačno.
-Anksioznost je emocija i prirodno stanje, osećaj poput onog kad se nađemo pred zadatkom koji nismo nikad pre radili. Strepimo da nećemo nešto dobro uraditi, a kad strepnja postane velika onda ulazi u sve životne zone, preraste u panične napade. Sve se to može prevazići kad se upornošću i svesnošću nauči da moramo kontrolisati svoju strepnju. Kad se to savlada može da se vodi normalan život. Nije tačno da anksioznost može potpuno da se eliminiše jer je to prirodno ljudsko stanje. Jedino nikad nisu anksiozni sociopate i psihopate, dok normalan čovek mora ponekad da oseti strah u sebi-zaključuje Ljiljana Jagodić.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Perfekcionizam kao iscrpljujuća i neurotična crta ličnosti
Pobedite strah od javnog nastupa, ispita, razgovora za posao
Kako imati sebe pod kontrolom?
Porodični problemi i majke koje sinovima kroje sudbinu
Deca u psihološkoj ordinaciji
Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Kako (ne) upropastiti sopstveni život
© by BGonline. All rights reserved
