Važno je i da roditelji „poprave“ sebe
Psihološka istraživanja pokazuju da se u poslednjih 15 godina značajno povećao broj dece koja nisu srećna, koja ne pokazuju i ne osećaju onu detinju sposobnost za radost, bezbrižnost, kreativnost. Sve češće dobijam pozive od bar jednog roditelja koji prihvata da njegovom detetu treba stručna pomoć.
Kad tata ode…
Pre 6 meseci Pavla i njegovu mamu je napustio otac, suprug. Od tad Pavle ima noćne more, slabo spava, a i u školi pokazuje lošije rezultate u učenju. Ide u drugi razred i ponosno kaže da ima „uskoro 9 godina“. A tek je napunio 8 pre 3 meseca. Od kad je otac otišao, Pavle ga nije video. Ono što još više pogoršava situaciju je što je uskratio finansijsku pomoć majci, tako da je ona bila prinuđena da se vrati primarnoj porodici i živi uz podršku svojih roditelja. Pavlova mama Ana je pod velikim stresom i na sebe je potpuno preuzela odgovornost oko toga kako se Pavle oseća. „Kad sam ja pod stresom, i on je“, rekla je. Kod Pavla se jasno uočavaju promene na nivou ponašanja. Osim što loše spava, zaboravlja da uradi domaće zadatke, što se odražava na ocene, odsutan je na času i povlači se iz druženja sa drugom decom. Prestrašen je za njihovu budućnost, razmišlja o stvarima koje pre nije ni primećivao. Na primer, ne želi da mu se kupe nove patike, još su mu dobre stare, a mama vidi žuljeve- poraslo mu stopalo za jedan broj.
Na terapiji i mama i dete
Radila sam zajedno sa Pavlom i mamom. Naravno, to je bio poseban slučaj, ali su me mnogi drugi roditelji koji potraže pomoć za svoje dete, a ne pristaju da i oni dolaze na terapiju, naterali da se prisetim i napišem ovaj tekst. Pre svega, MORA SE NAPRAVITI RAZLIKA IZMEĐU ODRASLOG I DETETA KOJE DOLAZI NA TERAPIJU. Odrasla osoba potraži stručnu pomoć jer želi da prevaziđe neki problem. Svesna je da ga ima , visoko je motivisana da radi na sebi.
KAD SE RADI O DECI, BITNO JE NAPRAVITI RAZLIKU : DA LI DETE MISLI DA IMA PROBLEM ILI ONO MISLI DA TO MISLE ODRASLI, NAJČEŠĆE RODITELJ( često i učitelji, nastavnici).
Zato je nekad neophodno popričati sa decom kad su sami, bez prisustva roditelja.
Jednom mi je jedan dvanaestogodišnjak prijavio da ima probleme u školi, ali je to negirao kad je mama bila prisutna!?Neophodno je razumeti dečju percepciju, ali naravno uključiti i ono što primećuju roditelji.
Kad je Pavle došao sa mamom, bilo je neophodno da oseti DA PRIČAM SA NJIM, A NE O NJEMU. Zato sam ga pitala: „Tvoja mama misli da si ponekad tužan. Da li osećaš da je tako?“ Složio se da je ponekad tužan. Morala sam mu dati šansu da mi on to kaže.
Ovo vodi ka sledećem: DETE NIKAD NIJE PROBLEM
Često me zovu roditelji koji mi pričaju kako je dete problematično i traže da radim sa njim. Kad im kažem da radim sa decom samo pod uslovom da su i oni u to uključeni (oba roditelja ako je moguće), retki se ponovo jave. U radu sa decom, kao i sa svim drugim klijentima, NEOPHODNO JE ODVOJITI EMOCIONALNI PROBLEM od dečjeg identiteta. To se može verbalno i kroz igru.
Vladanje emocijama
Jedna sedmogodišnja devojčica je imala strašne izlive besa(temper tantrum), što je dovelo do toga da niko u školi nije hteo da se druži s njom. Cela porodica je bila podređena njenom ponašanju, izbegavanju situacija koje bi je mogle izazvati da „ histeriše“. Sama mi je priznala da ona pravi probleme. Odmah sam prešla na eksternalizaciju, želela sam da vidi da je to „histerisanje“ problem , a ne ona. Pitala sam je: „ Šta bi mogla da kažeš tom besu koji počinje da te obuzima sledeći put kad osetiš da dolazi?“ Odgovorila je : “Neću da te slušam, nisam ja tvoj rob“. Kad sam je zamolila da zamisli kako taj bes izgleda, opisala ga je kao „nevaljalog dečaka“. Onda sam je zamolila da ga u mislima smanji na malu igračkicu i da ga „zafrljači“ negde daleko kroz prozor. Uskoro se nasmešila i rekla da joj se baš sviđa to što može da mu uradi. Naučila je na vrlo mladom uzrastu jednu vrlo važno životnu veštinu, stekla je sposobnost da ona vlada emocijama, a ne one njom. To odvajanje problema od deteta , ili osobe, pomaže razvijanju POSMATRAJUĆEG JA, onog dela Ja koje nas odvaja od pogrešnih emocionalnih obrazaca i daje nam kontrolu nad emocijama, a samim tim i ponašanjem.
Deca su otvorenija od odraslih
Ovakav rad sa decom je za njih zabavan, rado ga prihvataju , a značajno utiče i na formiranje njihovog samopouzdanja. Neki ljudi kad pričaju sa decom, pričaju kao sa odraslima. Drugi ih smatraju neznalicama, kao da su mentalno retardirani. I JEDNO I DRUGO JE POGREŠNO. SA DECOM TREBA RAZGOVARATI NJIHOVIM JEZIKOM,NAČINOM NA KOJI ONI KORISTE ODREĐENE IZRAZE ( Kao i sa svakim klijentom). Mi gradimo našu terapeutsku strategiju oko njihovih interesa.
Sa jednim dečakom od devet godina, koji je još uvek „piškio u krevet“ , sam radila na tom problemu a da to nijednom nisam spomenula. Iz razgovora sa mamom i njim, razumela sam da voli da igra košarku sa tatom koji živi u drugoj državi i da često ide kod njega avionom (jednom mesečno). Obožavao je i ta putovanja, naročito onu posebnost sprovođenja u avion od strane osoblja. U priči sa njim, spomenula sam zar nije interesantno kako kad hoćeš da daš koš moraš da stisneš sitne mišiće ruke baš tako tačno i dobro da bi nanišanio koš. A spomenula sam i jedno moje sećanje u vezi sa letenjem. Odveli su me u kokpit kod pilota (suprugov prijatelj), a oni su dremali. Naravno, avionom je upravljao kompjuter. Bilo je interesantno kako avion leti baš kako treba, čak i kad oni spavaju. Naravno , poenta nije bila na košarci i letu avionom, već na tome da čak i kad spavamo , neke stvari su pod kontrolom, kao što je to mokrenje u krevet. Dečak je ubrzo prestao sa tom lošom navikom.
U razgovoru sa decom, jako je bitno pronaći to što ih zanima i pričati sa njima o tome na način koji je njima razumljiv. KORISTITE HUMOR, METAFORE, IMAGINACIJU. Smišljajmo priče, ili koristimo postojeće bajke, basne, kompjuterske igrice …Pričanje priča je najstariji i vrlo efektivan način pomaganja deci ( a i odraslima) kojima se uče pravilnim oblicima ponašanja u životu. Sa decom je to još lakše jer su ona prirodno sklona hipnozi, sugestiji zato jer su otvorena za učenje.
DETE NE ŽIVI U VAKUMU
Pavlova majka je patila od anksiozno depresivnog poremećaja, nedostajao mu je otac, najbolji prijatelj mu se nedavno odselio. Neophodno je znati i sledeće:
Da li se dete igra napolju sa svojim drugarima?
Da li imaju muški i ženski model koji je dobar za njih?
Da li su fizički zdravi, pate li od nekih hroničnih bolesti? Da li imaju problema sa uzimanjem hrane, da li imaju mogućnost da nesmetano trčkaraju okolo i bave se nekom fizičkom aktivnošću?
Da li se osećaju izolovanim, ili dovoljno voljenim i sigurnim?
Često je okolina ta koja ima problem, a ne dete. Zato radim i sa roditeljima, kao deo terapije. Pavlu sam ispričala mnoge priče, pomogla mu da zajedno sa majkom razvije opuštajuće rituale pred spavanje. Počeo je da veruje u to da je voljen i divan, nestalo je osećanje da je on loš i da je zato tata otišao. U školi je nastavio sa druženjem sa prijateljima i posle nastave u školskom igralištu, počeli su da ga zovu na rođendane. Uklopio se u realnost da je tata otišao .
Uvek kad radim sa decom, setim se reči Dr. Seussa: OSOBA JE OSOBA, BEZ OBZIRA KOLIKO JE VELIKA.
Ljiljana Jagodić
Foto: Dario Konstantinović
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
Radionice Ljiljane Jagodić:
90 DANA IZAZOVA
OSTVARITE/POBOLJŠAJTE ODNOS SA PARTNEROM
SAMOPOUZDANJE I KAKO GA STEĆI
EMOCIONALNO “PREJEDANJE”
Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Perfekcionizam kao iscrpljujuća i neurotična crta ličnosti
Pobedite strah od javnog nastupa, ispita, razgovora za posao
Kako imati sebe pod kontrolom?
Porodični problemi i majke koje sinovima kroje sudbinu
Kako imati anksioznost pod kontrolom?
Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?
Samopouzdanje može da se nauči
Nisko samopouzdanje i samopoštovanje
Izlazak iz depresije
Kompleks niže vrednosti kao posledica nedostatka ljubavi
Imate li emocije pod kontrolom?
Kako preboleti smrt drage osobe?
Da li se u vezi menjamo mi ili naše emocije?
Šta dolazi nakon bola?
Posledice stresa, anksioznosti i perfekcionizma
Osećaj krivice i život pod kontrolom
Uloga oca u životu dece
Kad polazi “poslednji voz” za ljubav?
Zašto su neke dobre i lepe žene same?
Koje igre igraju muškarci u ljubavi?
Ljubav iz muškog i ženskog ugla
Kako posle prevare?
Odnos sa majkom oblikuje ličnost svakog čoveka
Porodica u krizi
Bolan susret sa ličnim strahovima
Šta se dešava s porodicom u savremenom društvu?
Druga strana ljubavi
Nesigurnost u partnerskom odnosu
Razgovori bez trunke ljubavi
Da li vas je teško voleti?
Da li je važno kako izgledamo?
Žena pod stresom u partnerskom odnosu
Kako izgleda stručna psihološka pomoć?
Um kao kontejner za stres
Nada je najsnažniji prirodni antidepresiv
Ljubomora nije dokaz ljubavi
Da li ste žrtva manipulatora?
Zašto ne mogu da zaspim?
Život u nesigurnim vremenima
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Depresija kao način života
Život zaglavljen u prošlosti
Zašto smo se udaljili?
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život
© by BGonline. All rights reserved
