Moje bolesti su me izlečile
Iako je oduvek hedonista i uživa u hrani Kristina Ercegović (46) je jedna od mnogih žena koje su isprobale skoro sve dijete ovog sveta, nebrojeno puta krećući od ponedeljka u još jednu avanturu i novi krug “zdravih navika”. Znala je često da se šali na svoj račun i sa osmehom je nosila svoje kilograme, sve dok je telo nije upozorilo da se s njim nešto ozbiljno dešava. Od tog trenutka do danas ona je izgubila oko 30 kg i istovremeno se oslobodila zdravstvenih problema.
Kristina Ercegović
-U mom slučaju sve je jednostavno došlo na naplatu u jednom trenutku kao da se sve srušilo i zaređalo- lakši napad kamenčića u žuči, tahikardija, oscilacije krvnog pritiska, anemija, latentna hipertireoza, što je posledica godina sa previše rada, stalnog stresa i premalo odmora.
Koliko psiha “učestvuje” u svemu tome?
-Hodajući od doktora do doktora i slušajući kako mi govore “sve vam je to u glavi” uverila sam se da je to ključno. Meni su tako govorili jer su mi svi nalazi na papiru bili uredni, osim pada gvožđa i TSH-a na kraći rok, pa mi po njihovom mišljenju nije bilo ništa i zato su me redovno slali na terapiju. Mislim da je za naše zdravlje jako važno naše zadovoljstvo. I užitak. Um utiče na telo, ali i obrnuto. To je već i dokazano sa svih strana. Sve sam nalaze do kraja dovela u red ciljanom ishranom uz stručnu pomoć, ali i više odmaranja, hodanjem i jednom rečju usporavanjem.
Da li možeš da kažeš da je motivacija ključna na putu ka uspehu?
-Da, a u mom slučaju je motivacija od, a ne prema cilju, dakle strah da mi se ne ponove bolesti i komplikacije…iako sam pre toga maštala kako bih volela da izgledam odlično kad moj sin Luka bude na maturskom plesu, dakle za 5 godina.
Šta se sve promenilo poslednjih godinu dana u tebi i oko tebe, ali i otišlo od tebe sa tvojim kilogramima?
-Smanjila sam odlaske u restorane. Ušla sam u kuhinju i počela sebi fino da kuvam. Zezaju me prijateljice da ću objaviti kuvar. Jedem češće, više, bolje i ukusnije, a za restorane i kafiće imam popis jela koje volim i smem, pa uvek to naručujem da ne gubim vreme. Više hodam po prirodi. Čim osetim prvi znak umora stanem – ne forsiram se iznad svojih granica i mogućnosti. To su zapravo 3 ključne promene. Dakle, manje radim, a sam posao i krug ljudi oko mene ostali su isti. I usporila sam. Za svoje pojmove naravno. Za druge još uvek letim u 10. brzini.
Ima li dana kada ti mnogo nedostaje hrana koju si nekad volela?
-Ne, zato što sam sebi ovako složila ishranu – analizirala sam sve bolesti koje sam imala i koju hranu treba jesti, pa sam sastavila popis namirnica i iz tog popisa izbacila sve što ne volim i ostalo mi je samo da jedem i pijem ono što volim. Ono šta nisam znala da spremim ja sam naučila. Ono što mi je nedostajalo sam probala u malim količinama, ali mi sad izaziva probleme pa lako izbegavam. To mi je blagoslov u ovoj priči- da su me moje bolesti zapravo izlečile. Ne pijem kafu, alkohol sam ponovo uvela ali 1 dcl crnog vina. Jedem crnu čokoladu. U tim ukusima uživam, sve ostalo i kad probam teško mi padne na želudac, pa lako odustanem. Kad se telo počisti, jednostavno nas privlače drugi ukusi. Nema ništa na silu, nikakvog odricanja i samodiscipline. Snaga volje i disciplina nisu moj put, užitak je uvek bio i ostao, pa je tako i sada.
Šta te je najviše “koštalo” tvog zdravlja?
-Prevelika dostupnost i uslužnost prema svima. Nepostavljanje granica. Uvek svi ostali pre mene. Ključno je biti dobro, a ne dobra.
Kristina Ercegović pre i posle promene životnih navika
Da li baš nikakvu “pomoć” hemije nisi imala, kako si pobedila osećaj gladi i želje za hranom koja nije bila dobra za tebe?
-U svemu me je vodila holistička doktorka i krenuli smo od čišćenja jetre, pa polako uvodili ostalu hranu. Hepafast je shake koji sam pila 20 dana, ali ni on nije nikakva hemija. Uz to sam jela kuvano povrće i supe, kasnije ribu i meso. Dalje sam nastavila bez njega. Uz čajeve i vodu. Ostalih 4 i po meseca samo hranom vodom i čajevima skinula sam ukupno 28 kg još planiram 4.
Moguće je smršati i posle 40+? (mnogi su uvereni da je to često nemoguća misija i da hormoni vode glavnu reč).
-Nisam stručna da to komentarišem, hormoni verujem imaju uticaj, a sve počinje kako su mene učili od čišćenja jetre. Verujem da se uz pomoć lekara i nutricionista sve može. Oni znaju kako izbeći sve te disbalanse. Sve se hranom može uravnotežiti. Hrana, san, odmor, voda, boravak u prirodi, dobri odnosi, posao koji volimo, družiti se ljudima koji su nam ok, to je lek.
Kakva ti je danas samodisciplina?
-Uopšte to ne doživljavam kao samodisciplinu nego kao novi način života. Važno je promeniti svoj odnos prema sebi i svom telu i svom životu. To je za promena iznutra ka spolja. Sad ujutro jedva čekam da sebi smiksam smoothie koji mi je baš ukusan. Kasnije ručak i večeram – napravila sam sebi neki raspored jela po danima šta kuvam sebi, a šta sinu, tako mi je lakše i brže se organizujem.
Kako definišeš ovu svoju pobedu?
-Blagoslov, rasterećenje. Zahvalna sam na bolesti koja je došla kao podsticaj i rešenje. Naterala me je na promenu. Uživam u pogledu u ogledalo i u šopingu.
I ranije si pokušavala da smršaš, iz ove perspektive šta sad vidiš, zato ti to nije polazilo za rukom?
-Nisam imala dovoljno jak motiv, za promenu nam treba jako “zašto?”. Htela sam ja svašta, ali pravi motiv je stigao s napadom žuči. To je jednostavno takva bol da je ne želiš ponovo iskusiti ni za šta. Ne treba ti motivacija, ni samodisciplina.
Kako izgledaju tvoji obroci danas?
-Ujutro prvo popijem malo vruće vode s limunom, pa popijem kašiku maslinovog ulja, zatim malo soka od cvekle, vitamin, pa čaj, zatim smoothie (spanać ili blitva, malo banane, zobene pahuljice, lanene i susamove semenke, piskavica, sikavica, kolagen, cimet, kurkuma, rižino ili zobeno mleko). Za ručak su riba ili meso na grillu i povrće i salata ili varivo, rižoto, kinoa s povrćem, a za večeru nešto slično. Međuobroke čine malo voća, semenki, suvog voća. Pijem vodu, limunadu, ceđenu narandžu ponekad, čajeve. Imam i popis šta mogu da pijem kad dođem u kafić. Nekad mi nedostaju pršut i pancetta, ali i pre sam bila 19 godina vegetarijanka, tako da sad nema problema. I miris kafe mi sad diže pritisak, a to nije ugodan osećaj, pa brzo i lako zaboravim na nju. Efekt pršuta je isti radi soli, a panceta je “no no” i za žuč. A ako se zanesem, brzo se setim boli napada žučnih kamenaca i sve nastavim po novom.
Kako bi motivisala i ohrabrila druge žene da krenu ovim putem?
-Nađite svoje zašto, ono samo svoje, emotivno, ma koliko plitko bilo. Samo tada ćete se pokrenuti. Prvo se pobrinite za sebe, svoje zadovoljstvo. Budite dobro, a ne dobre.
Branka Gajić
