Sastavni deo mog posla je konstanto obrazovanje i sticanje novih znanja iz psihologije. Kao i mnoge druge nauke i ona je tokom poslednjih 30 godina (od kad sam diplomirala) značajno napredovala. Stalno se izvode neki eksperimenti, potvrđuju neke pretpostavke i izvode nove teorije. Dostupnost tih informacija je uz pomoć interneta konstantna. Ali, kako u gomili tih novih, nedovoljno organizovanih informacija odabrati one koje imaju smisla?
Preterana izloženost informacijama bez znanja šireg konteksta
Prateći rezultate nekih istraživanja, nisam mogla a da se ne setim Rumijeve priče o Slonu i 5 slepih mudraca. U jedno selo u Indiji je došao slon. Nikad ga ljudi nisu videli pre toga. Pozvani su slepi mudraci da kažu šta je to. Prvi je dodirnuo njegovu nogu i rekao da je to gomila svežeg mesa. Drugi je dodirnuo kljovu i rekao da se radi o zakrivljenom maču. Treći je dodirnuo leđa i rekao da je to zid. Svaki od njih je prepoznao nešto što ima veze sa njegovim iskustvom i na taj način mu dao smisao. A svako od njih je imao samo delić informacije, a ne celu predstavu o slonu.
DONOSITI ZAKLJUČKE NA OSNOVU MALOG BROJA INFORMACIJA O NEČEMU JE GORE NEGO UOPŠTE NIŠTA NE ZAKLJUČITI.
„ STRUČNJACI ZA SLONOVE“ su prisutni svuda oko nas, pišu knjige, izvode zaključke, stvaraju nove religije. U SAD za to imaju reč „infobesity“- preterana izloženost informacijama bez znanja šireg konteksta.
Često sam zbunjena informacijama na koje nailazim prateći rezultate istraživanja, čitajući nove knjige popularne psihologije, a ZAMISLITE KAKO JE TEK ZBUNJEN NEKO KO NEMA ŠIRI KONTEKST U KOJI MOŽE DA UKLOPI INFORMACIJE na koje nailazi.
Imate li „dijagnozu“?
Ne sećam se kad je neko poslednji put potražio moju pomoć i rekao mi da je tužan i da ne želi tako da se oseća. Uglavnom već imaju postavljene „dijagnoze“ depresije, anksioznosti, poremećaja ličnosti. Često znaju i koji im lek treba, ali ne znaju da im lek ne može prepisati psiholog. Za to im treba psihijatar. Ne znaju čak ni koja je razlika između psihologije i psihijatrije. Ali znaju kako da se izleče, čitajući razne forume po internetu i iskustva drugih ljudi sa sličnim „dijagnozama“.
Zašto ovo pišem? Želim da naglasim neke stvari oko kojih se svi slažu i psiholozi i psihijatri, sve škole i pravci, sve teorije. Želim da onima koji čitaju ovaj članak „proširim kontekst“ u koji će moći da stave nove informacije na koje naiđu .
Uticaj odnosa s drugim ljudima na samopouzdanje
Pozitivni odnosi sa drugima, naročito partnerom i članovima porodice su od vitalnog značaja za naše i mentalno i fizičko zdravlje. Da li možete da zamislite sebe na kraju života (jednog dana u dalekoj budućnosti, nadam se ), kako lamentirate nad tim koliko ste imali lajkova na društvenim mrežama ili da li ste kupili nešto povoljno na nekoj akciji? Psihologija kaže (a ja se slažem), da ćete se verovatno sećati veza sa drugim ljudima, naročito onih obojenih ljubavlju, bliskošću i povezanošću.
Ljudi koji imaju jake, zdrave odnose sa drugima imaju viši nivo samopouzdanja. Da li samopouzdanje utiče na bolje odnose ili dobri odnosi na samopouzdanje?
Tokom poslednjih 20 godina, 52 istraživanja u koje je bilo uključeno 47000ljudi, različitog uzrasta, obrazovanja, iz različitih zemalja, različitog pola pokazuju da ljudi koji su prihvaćeni, voljeni, imaju podršku drugih, imaju i veći nivo samopouzdanja. Uverenje koje imamo o tome KO SAM JA formirano je najčešće na osnovu odnosa sa ljudima oko nas. Ljudi niskog samopouzdanja ulaze u odnose sa onima koji ih tretiraju loše. Možda su na to navikli, a možda se to uklapa u percepciju koju imaju o sebi –i onaj sa kim su, a i oni sam o sebi, misle loše. A i ne veruju onima koji ih hvale ili im udeljuju komplimente. Ljudi niskog samopouzdanja skloni su ulasku u odnose sa ljudima koji još više ugrožavaju ili narušavaju njihovo mišljenje o sebi. Tako da, kad pomažemo ljudima da pozitivno menjaju sliku o sebi, u isto vreme im pomažemo i da poprave svoje odnose s drugima, da prekinu toksične odnose, što se još više pozitivno odražava na samopouzdanje.
Zašto je podrška majke toliko važna?
U vezi sa ovim su i istraživanja koja ukazuju na ZNAČAJ MAJČINE LJUBAVI PREMA DETETU. Nedavno sam naišla na zanimljivo istraživanje u JOURNAL OF INTERPERSONAL VIOLENCE u kome je potvrđeno da majčina ljubav, podrška, osećaj prihvatanja, značajno smanjuju mogućnost da se dete kao tinejdžer ili mlada osoba nađe u nekom zlostavljenom položaju od strane partnera ili kolektiva.
DECA ONIH MAJKI KOJE SU POKAZIVALE POZITIVNA RODITELJSKA PONAŠANJA (nesmetano pokazuju ljubav, pružaju podršku, imaju vremena za bavljenje decom, razgovaraju sa njima, razvijaju kod svoje dece samostalnost…) su ređe ulazila u konfliktne i agresivne romantične veze . I to čak i ako je brak roditelja bio praćen svađama. Mnoga ranija istraživanja(a i životno iskustvo) pokazuju da deca iz konfliktnih brakova imaju povećan rizik od mogućih seksualnih, emotivnih i fizičkih odnosa u kojim su zlostavljani. Ali, naglašava se sledeće: kad roditelj zanemaruje svoje dete ili nije dosledan u svom ponašanju, odnosu prema detetu, onda dete razvija sliku o sebi kao o osobi koja nije vredna ljubavi i ne uči da razvija odnos poverenja i bliskosti sa drugima, jer ne veruje da takvo nešto postoji. Ali, ako je majka nežna, brižna, puna topline i ljubavi, prihvatanja, onda dete odrasta u osobu sposobnu da i kasnije razvije takav odnos podrške i poverenja sa drugom osobom.
Rezultati ovog istraživanja nadopunjuju prethodno. Osobe koje se u detinjstvu nisu osećale voljenim, posebnim, lakše će u odraslom dobu ući u odnos u kome će biti zlostavljani. Te osobe LAKŠE PRIHVATAJU DA SE NEKO PREMA NJIMA ODNOSI LOŠE. I naravno, sve se to odražava na nisko samopouzdanje i na formiranje uverenja da ne zaslužuje bolje.
LJUDI NISU IZOLOVANA BIĆA. MI SMO INTERAKTIVNI I NAČIN NA KOJI SE DRUGE OSOBE (NAROČITO RODITELJI) ODNOSE PREMA NAMA DOK SMO DECA, ZNAČAJNO UTIČE NA FORMIRANJE POZITIVNE SLIKE O SEBI I STVARANJA DOBRIH INTERPERSONALNIH ODNOSA.
Ljiljana Jagodić
Foto: Dario Konstantinović
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
tel: +38164/91 19 223
Radionice Ljiljane Jagodić:
90 DANA IZAZOVA
OSTVARITE/POBOLJŠAJTE ODNOS SA PARTNEROM
SAMOPOUZDANJE I KAKO GA STEĆI
EMOCIONALNO “PREJEDANJE”
Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Porodični problemi i majke koje sinovima kroje sudbinu
Deca u psihološkoj ordinaciji
Kako imati anksioznost pod kontrolom?
Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?
Samopouzdanje može da se nauči
Nisko samopouzdanje i samopoštovanje
Izlazak iz depresije
Kompleks niže vrednosti kao posledica nedostatka ljubavi
Imate li emocije pod kontrolom?
Kako preboleti smrt drage osobe?
Da li se u vezi menjamo mi ili naše emocije?
Šta dolazi nakon bola?
Posledice stresa, anksioznosti i perfekcionizma
Osećaj krivice i život pod kontrolom
Uloga oca u životu dece
Kad polazi “poslednji voz” za ljubav?
Zašto su neke dobre i lepe žene same?
Koje igre igraju muškarci u ljubavi?
Ljubav iz muškog i ženskog ugla
Kako posle prevare?
Odnos sa majkom oblikuje ličnost svakog čoveka
Porodica u krizi
Bolan susret sa ličnim strahovima
Šta se dešava s porodicom u savremenom društvu?
Druga strana ljubavi
Nesigurnost u partnerskom odnosu
Razgovori bez trunke ljubavi
Da li vas je teško voleti?
Da li je važno kako izgledamo?
Žena pod stresom u partnerskom odnosu
Kako izgleda stručna psihološka pomoć?
Um kao kontejner za stres
Nada je najsnažniji prirodni antidepresiv
Ljubomora nije dokaz ljubavi
Da li ste žrtva manipulatora?
Zašto ne mogu da zaspim?
Život u nesigurnim vremenima
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Depresija kao način života
Život zaglavljen u prošlosti
Zašto smo se udaljili?
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život
© by BGonline. All rights reserved
