Iscelite svoje duboke rane
Da li ste i vi veoma osetljiva osoba? Znaćete kad rešite test u knjizi “Ranjivost” autorke Elejn Aron, koja je po profesiji istraživački psiholog, univerzitetski profesor, psihoterapeut i romanopisac. Ona se i sama borila sa problemom sopstvene visoke osetljivosti znaćete odgovor na ovo važno pitanje. Koristeći lična, ali i istražujući iskustva drugih ljudi, počela je da se bavi istraživanjem senzitivnosti. Ova dragocena knjiga će pomoći svima koji se svakodnevno, u privatnom i poslovnom životu, suočavaju sa problemima koje izaziva njihova ranjivost i emocionalna preosetljivost.
Knjiga će takođe pomoći i onima koji nemaju ovu osobinu, ali u svojoj blizini imaju visoko osetljivu osobu – partnera, dete, prijatelja, saradnika na poslu, a saveti iz knjige će pomoći medicinskim i prosvetnim radnicima, kao i poslodavcima veoma osetljivih osoba.
Koja je razlika između osetljivosti, stidljivosti i introvertnosti? Da li je visoka osetljivost nasledna osobina? Kako se veoma osetljive osobe ponašaju u bliskosti, ljubavi i seksu? Da li su veoma osetljivi ljudi skloniji depresiji? Kako razumeti preosetljivost onih koje volite? Zašto nije dobro kad visoko osetljive osobe sebe nazivaju „stidljivim”? Ovo su samo neka od pitanja kojima se bavi Elejn Aron u knjizi “Ranjivost”.
“Svaka peta osoba spada u kategoriju visoko osetljivih ljudi, tako da istraživanje Elejn Aron značajno pomaže da bolje razumemo senzibilitet ove vrste-” rekla je dr Gordana Nikić, REBT psihoterapeut, trener i supervizor .
Upoznavanje sebe i isceljivanje
Autorka ove vrlo korisne knjige je u njoj otkrila da vrlo osetljive osobe imaju koristi od tzv. četvorostrukog pristupa koji je i pojasnila:
1. Poznavanje sebe. Morate da shvatite šta znači biti veoma osetljiv – i to u potpunosti – i kako se ta osobina uklapa sa drugim osobinama, kao i to kako je negativni stav našeg društva uticao na vas. A onda je potrebno da veoma dobro upoznate svoje senzitivno telo. Više ne smete da ignorišete svoje telo zbog toga što deluje da je ono previše nekooperativno ili slabo.
2. Stvaranje novog okvira. Morate aktivno preobličiti najveći deo svoje prošlosti iz perspektive znanja da ste došli na ovaj svet veoma osetljivi. Dakle, mnogi od vaših „neuspeha” bili su neizbežni zbog toga što ni vi sami – kao ni vaši roditelji, učitelji, prijatelji i kolege – niste mogli da sebe razumete. Stvaranje novog okvira za to kako doživljavate svoju prošlost može omogućiti stvaranje snažnog samopoštovanja, a samopoštovanje je posebno važno za izrazito osetljive osobe zato što smanjuje našu preveliku uzbuđenost u novim situacijama (koje, zbog toga što su nove, izazivaju visoku stimulisanost). Ipak, stvaranje novog okvira ne odvija se automatski.
3. Isceljivanje. Ako to već niste uradili, morate početi da isceljujete svoje duboke rane. Kao dete bili ste veoma senzitivni. Porodični problemi, problemi u školi, dečje bolesti i slično, sve je to uticalo na vas više nego na druge. Uz to, vi ste se razlikovali od druge dece i gotovo sigurno ste patili zbog toga.
Veoma senzitivne osobe, s obzirom da osećaju kako će se pojaviti intenzivna osećanja, možda će se suzdržati od unutrašnjeg preispitivanja neophodnog da bi se iscelile rane iz prošlosti. Opreznost i spor pristup su opravdani, ali pogrešićete ako budete to odlagali.
4. Pomoć da se osećate dobro kada ste u spoljašnjem svetu i učenje kada da budete manje u tom svetu. Vi možete da budete, treba da budete i potrebno je da budete uključeni u svet. Vi ste svetu zaista potrebni. Ipak, vi morate pronaći način da izbegnete da to previše ili premalo činite. U ovoj knjizi ne postoje zbunjujuće poruke koje nam šalje manje senzitivna kultura i ona vas vodi do toga da otkrijete taj način.
Skrivanje od sebe i drugih
Autorka knjige Elejn Aron podučava čitaoce i uticaju ove karaktene crte na njihove bliske odnose sa drugim ljudima, piše o psihoterapiji i izrazitoj osetljivosti, tome koje osobe treba da idu na terapiju i zašto, na koje vrste terapije, s kim i posebno o tome po čemu se terapija razlikuje kad se radi o veoma osetljivim osobama.
“Ja sam veoma osetljiva osoba kao i vi. Ja sasvim sigurno ne pišem s visine, već s ciljem da vam pomognem – vama, sirotoj duši – da savladate svoj „sindrom”. Meni samoj je poznata naša crta, kao i njena preimućstva i izazovi. Kad sam bila dete, kod kuće sam se krila od porodičnog haosa. U školi sam izbegavala sportove, igre i drugu decu uopšteno. Koju mešavinu olakšanja i poniženja sam osetila kad je moja strategija uspela i kada su me svi potpuno ignorisali! U nižoj srednjoj školi, jedna ekstrovertna osoba me je uzela pod svoje okrilje. Taj odnos se nastavio i u višim razredima srednje škole, a sem toga ja sam sve vreme učila. Na koledžu mi je život postao mnogo teži. Posle mnogo prekidanja i ponovnog započinjanja, uključujući i četvorogodišnji brak u koji sam ušla premlada, konačno sam diplomirala s najvišim ocenama na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju. Ipak, prilično često sam plakala u prostorijama za odmor misleći da ludim (moje istraživanje je pokazalo da je ovakvo povlačenje da bi se isplakalo tipično za preteranu emocionalnu ranjivost). Tokom mog prvog pokušaja na fakultetu data mi je kancelarija u koju sam se često povlačila i plakala pokušavajući da se smirim. Zbog takvih svojih reakcija, prekinula sam postdiplomske studije iako sam imala veliku podršku da ih nastavim i doktoriram. Bilo mi je potrebno dvadeset pet godina da dođem do informacijâ o ovoj svojoj crti, koje su mi omogućile da shvatim svoje reakcije i da nakon toga doktoriram. Kada sam imala 23 godine, upoznala sam svog sadašnjeg muža i započela veoma zaštićen život tokom kojeg sam pisala i gajila sina. Bila sam istovremeno oduševljena i posramljena zbog toga što nisam „tamo napolju”. Bila sam neodređeno svesna propuštenih prilika da učim, da doživim više javnih priznanja svojih sposobnosti, da budem više povezana sa različitim ljudima. Ipak, na osnovu gorkog iskustva, verovala sam da nemam izbora.
Ipak, neki uznemirujući događaji ne mogu da se izbegnu. Morala sam da se podvrgnem jednoj medicinskoj proceduri i pretpostavljala sam da ću se oporaviti za nekoliko nedelja. Međutim, mesecima se činilo da moje telo odzvanja fizičkim i emocionalnim reakcijama. Bila sam ponovo primorana da se suočim sa tom misterioznom „fatalnom manom” koju imam i koja me je činila toliko drugačijom od drugih ljudi, pa sam krenula na psihoterapiju. Imala sam sreće. Nakon što me je slušala tokom nekoliko seansi, terapeutkinja kod koje sam išla rekla je: „Razumljivo je što ste bili uznemireni, vi ste veoma osetljiva osoba.” Šta je to, pomislila sam, neko opravdanje? Zatim mi je rekla da nikada nije o tome mnogo razmišljala, ali da joj se na osnovu iskustva čini da postoje istinske razlike u toleranciji ljudi na stimulaciju, kao i u njihovoj otvorenosti ka dubljem značenju nekog, dobrog ili lošeg iskustva. Po njenom mišljenju, ta ranjivost ne predstavlja znak nekog mentalnog nedostatka ili poremećaja. Ili, kako je rekla, ona se bar nada da je tako jer je i sama veoma senzitivna. Sećam se njenog širokog osmeha: „Kao što je i većina ljudi koji mi deluju vrednim toga da ih poznajem. Provela sam nekoliko godina na terapiji radeći na različitim problemima iz svog detinjstva, i nijedna od tih godina nije bila uzaludno potrošena. Ipak, centralna tema je postala uticaj ove osobine na mene. Postojao je osećaj da imam neki nedostatak. Postojala je spremnost drugih da me zaštite, a da zauzvrat uživaju u mojoj imaginaciji, empatiji, kreativnosti i uvidima. A sve to sam ja sama veoma malo cenila. Postojala je i moja izolovanost od sveta, koja je nastala kao rezultat toga. Ipak, kada sam to sve uvidela, bila sam u stanju da ponovo izađem u svet. Sada jako uživam u tome da budem deo stvari, da budem profesionalac i delim drugima specijalne darove svoje senzitivnosti”- otkrila je o sebi autorka knjige “Ranjivost”
Knjigu “Ranjivost” možete poručiti po ceni od 1870 dinara+ptt troškovi telefonom 066060820 ili porudžbenicom:
© by BGonline. All rights reserved
