Simptomi i ponašanja koje ne smete ignorisati…
Za mlade ljude u adolescenciji nije čudno da se povremeno osećaju potišteno, da su nezadovoljni ili da popuste u školi. Adolescencija je uvek turbulentan period u kojem dolazi do mnogo fizičkih, emocionalnih, psiholoških i socijalnih promena. Preterana očekivanja u školi, vršnjačkoj grupi ili porodici mladu osobu izlažu razočaranjima. Kad se suoče sa nekim neuspehom ili odbijanjem zbog svoje preosetljivosti i nezrelosti ume preterano da reaguje. Svako ko je odgajao tinejdžera zna koliko je to komplikovan i zahtevan period. Kad tinejdžer počne da se sudara sa nesavršenim svetom, problemima u porodici, neuspehom u školi, razočara se u devojku ili momka, posvađa se sa najboljim drugom, može da razvije niz depresivnih reakcija i simptoma. Ukoliko su ovi simptomi takvog intenziteta da ga onemogućavaju u obavljanju svakodnevnih aktivnosti u periodu dužem od par nedelja, onda govorimo o depresiji u adolescenciji. Važno je znati da depresivan adolescent ne mora da odaje sliku tužne, prazne, bezvoljne osobe. Adolescenti depresiju često izražavaju kroz telesne tegobe (glavobolja, bol u stomaku), hipohondriju, strahove, buntovničko ponašanje, bes, delikventno ponašanje, zloupotrebu alkohola i narkotika, promiskuitetno ponašanje.
Znaci koji mogu da ukažu na depresiju kod adolescenta:
Povlačenje u sebe, prestanak druženja sa vršnjacima
Aktivnosti i hobiji koje je ranije voleo i upražnjavao prestaju da mu pružaju zadovoljstvo i napušta ih
Postiže sve lošiji uspeh u školi i otežano uči
Slaba pažnja i koncentracija, zaboravljanje
Često iskazuje bes i ljutnju
Izgleda tužno, potišteno, prazno
Nedostatak samopoštovanja ili osećanje krivice
Problemi sa pažnjom i koncentracijom
Promene u ishrani i spavanju
Telesni nemir
Problemi sa autoritetom
Konzumiranje alkohola i droge
Suicidne misli ili akcije
Kad je vreme za stručnu pomoć?
Osnovni kriterijum po kojima treba razlikovati prolazne depresivne reakcije od ozbiljnijeg poremećaja je nivo funkcionalnosti adolescenta i dužina trajanja simptoma. Ukoliko adolescent pokazuje više simptoma duže od dva tri meseca, a simptomi se pogoršavaju i sve više narušavaju svakodnevno funkcionisanje potrebno je obratiti se stručnom licu za pomoć. Smatra se da svaki peti adolescent razvije neki oblik depresije tokom adolescencije.
Ako sumnjate na teži oblik depresije kod vašeg tinejdžera, ako depresija traje duže vreme i pogoršava se, ukoliko vaše dete iskazuje suicidne misli ili ponašanja, bez odlaganja mu obezbedite stručnu pomoć. Svako prisustvo suicidnih misli i ponašanja, pogotovo udruženih sa zloupotrebom alkohola i narkotika treba najozbiljnije moguće shvatiti.
Kako pomoći depresivnom adolescentu?
Najvažniji zadatak roditelja je da sa detetom gradi i neguje topao i blizak odnos. Roditelji ne mogu da utiču u potpunosti na to kakva će im deca biti, ali mogu uticati na to da im odnos sa decom bude dobar. Mi ne možemo da sprečimo da nam dete ima problem ili da bude depresivno. Ono što je važno je da znamo šta se sa njim dešava, da ono može u svakom trenutku da nam se obrati za razgovor, da zna da ga nećemo kažnjavati i osuđivati, već da ćemo biti tu za njega da zajednički rešavamo problem i da mu budemo podrška. Otvoreno razgovarajte sa detetom. Recite mu da ste primetili neke promene u ponašaju koje vas brinu. Pitajte ga da li mu se nešto desilo i kako se oseća. Slušajte ga, ne delite mu kritike. Budite uporni, ali smireni u tome da pričate sa svojim detetom. Možda mu je potrebno vreme ili nekoliko razgovora da počne da priča o svojim problemima. Adolescenti često teško verbalizuju svoja osećanja. Uvažite i uzmite za ozbiljno sve što govori. Ne pokušavajte da ga razveselite, ili da minimalizirate njegove problem, u smislu “Ma, proći će” ili “Nije ti ništa”. Budite tu sa njim i za njega. Odredite prioritete i odvojite vreme za svoje dete. Ponudite mu pomoć stručnog lica. Adolescenti često i sami traže da odu kod nekoga na razgovor.
Branislava Pavlović
Foto: Dario Konstantinović
Branislava Pavlović dipl. psiholog i sistemski porodični terapeut ima svoje savetovalište u centru Beograda. Radila je kao klinički psiholog u Domu zdravlja gde je stekla dugogodišnje iskustvo u radu sa odraslima i decom baveći se psihoterapijskim radom i psihološkom dijagnostikom. Pomaže svojim klijentima da reše i prevaziđu različite životne probleme, uključujući anksioznost, depresivnost, bračne probleme i konflikte u interpersonalnim odnosima, probleme na poslu, u roditeljstvu i razvojnim krizama. Pored rada u savetovalištu Branislava Pavlović sa klijentima koji se odluče za taj koncept razgovara tokom šetnje u prirodi. (Walk&Talk) i napominje da fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi i da se čovek bolje oseća kad je aktivan.
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Saveti Branislave Pavlović:
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
Tikovi kod dece
Život u začaranom krugu društvenih mreža
Porodica u krizi
Moraju li svi da imaju decu?
Kako pomoći depresivnoj osobi?
Da li ste tužni ili depresivni?
Četiri ubice partnerskog odnosa
Brak u krizi, deca u svojoj sobi
Kako žive srećne porodice?
Možemo li se razići kao prijatelji?
Odrastanje uz društvene mreže
Život u braku bez seksa
Emocionalni razvod (u braku, a sami)
TINEJDŽERI – Kako im postaviti granice i pri tom sačuvati živce, Nejdžel Lata
© by BGonline. All rights reserved
