Da li je problem u nama ili u okolini?
Studije pokazuju da je svaki treći punoletni stanovnik planete u jednom trenutku života imao dovoljan broj dijagnostičkih kriterijuma da se javi na psihijatrijsko lečenje, odnosno da se uspostavi jedna od psihijatrijskih dijagnoza – kaže dr Nenad Bjelica, spec. psihijatrije, vd direktora Klinike za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević koja sledeće godine obeležava 165 godina postojanja kao najstarija psihijatrijska ustanova u ovom delu Evrope.
165 godina klinike dr Laza Lazarević
Jedna od važnih misija Klinike dr Laza Lazarević je po rečima dr Bjelice da psihijatrijska podrška bude još dostupnija stanovništvu.
-Klinika dr Laza Lazarević ima 640 zaposlenih, odeljenje dečije i adolescentske psihijatrije, Centar za mentalno zdravlje na dve adrese u centru Beograda, dnevnu bolnicu u Padinskoj Skeli i Beogradu, (dispanzer je dostupan svim stanovnicima Srbije od 7h do 20h) gde se svakodnevno organizuju različite aktivnosti za korisnike- izložbe, kreativne i umetničke radionice tokom kojih nastaju vajarski, slikarski i literarni radovi čiju smo izložbu organizovali nedavno u Kući Đure Jakšića dok je u Kulturnom centru Vlado Divljan izvedena predstava koju je realizovao naš tim zajedno sa pacijentima. Kad je klinika osnovana pre 165 godina zbrinjavala je lica koja su počinila krivična dela u stanju neuračunljivosti, dok danas ima dva odeljenja forenzičke psihijatrije.
-Globalni porast psihijatrijske patologije jedan je od razloga koji dovodi do krivičnih dela. Ako ono nastupi, osobi koja nije bila u stanju da shvati značaj tog dela pristupa se s merom obaveznog lečenja i čuvanja sa ciljem da se dovede u stabilno stanje, vremenom ponovo ima pristup društvu i da delo nastalo u stanju psihičke izmenjenosti više ne ponavlja- objašnjava dr Bjelica.
Kad osećate da vam je pomoć potrebna
U opštoj populaciji po rečima dr Nenada Bjelice patologija koja dominira je poremećaj ličnosti i da trenutno ne postoji tendencija da su neka psihijatrijska oboljenja izraženija.
-Patologija se menja kroz istoriju, pa su pre 100 godina izraženiji bili anksiozni poremećaji, dok je to sada poremećaj ličnosti. Ti ljudi nemaju dovoljan uvid u svoju bolest, kao ni u problem koji bolest pravi porodici, društvu i širem okruženju u kojem se nalazi. U savremenoj psihijatriji nije izazov samo lečenje, već je to i prepoznavanje, destigmatizacija psihijatrijskih oboljenja i dostupnost informacija o tome gde ljudi mogu da se obrate, a da se pri tom ne osećaju neprijatno zbog toga. Klinika dr Laza Lazarević je po mnogo čemu izuzetna, u njoj je moguće dobiti kompletnu psihijatrijsku podršku što podrazumeva i prijem i zbrinjavanje kako domaćih, tako i stranih državljana na hitnom prijemu. Pre više od dve godine otvoreno je odeljenje za decu i adolecente kako za hitan prijem tako i za pregled koji je moguće zakazati. Naša misija je da izađemo ispod društvenog radara sa 500 bolničkih kreveta koliko ih je u Klinici, da destigmatizujemo obraćanje za pomoć kod ljudi koji osećaju da im je pomoć potrebna, da bez ustručavanja dođu po pomoć i podršku.
Podrška pacijentu, ali i celoj porodici
U sklopu Klinike nalazi se Centar za mentalno zdravlje čije su prostorije u centru Beograda, u Vlajkovićevoj ulici broj 23 i na Terazijama broj 3. Tamo je moguće doći bez uputa, zakazivanja i čekanja. Stručnom timu Centra za mentalno zdravlje mogu da se obrate kako ljudi koji osećaju tegobe sa mentalnim zdravljem, tako i njihove porodice.
-U timu Centra za mentalno zdravlje rade iskusni profesionalci, psihijatrijske sestre, psihijatri, defektolozi, psiholozi, psihoterapeuti, socijalni radnici. U dogovoru sa pacijentom ili članom porodice se nakon pregleda i razgovora dogovara dalji tok lečenja. Prihvatiti psihijatrijsko lečenje, ako je ono potrebno, je od velikog značaja. Ideja je da se ukinu psihijatrijski azili, da ljude učinimo funkcionalnim i prihvatljivim u društvu. Veliki je izazov za nas da obezbedimo sve što je potrebno, od rešavanja zdravstvenog problema do socijalnog statusa. Psihijatrijskog pacijenta nije dovoljno pregledati i odrediti mu terapiju. To zahteva sveobuhvatan individualni pristup budući da ne postoje dve iste terapije i da svako dobija individualni plan lečenja. Tek ukoliko se ne uspe u stabilizaciji i funkcionisanju osobe pristupa se hospitalizaciji. Budućnost psihijatrije je u tome da se čovek ne stidi stanja u kojem je njegova psiha narušena ili izmenjena.
Poremećaj ličnosti
Lečenje osoba koje imaju poremećaj ličnosti neretko je najkomplikovanije na samom početku jer one gotovo nikad samionicijativno ne dođu da zatraže pomoć.
-Ti pacijenti nemaju uvid u svoje stanje, saživljeni su sa njim i ne primećuju da je problem u njima već veruju da je problem u okolini. To su osobe koje pored nestabilnosti emocija, nemaju kontrolu impulsa, skloni su acting out reagovanju, sebe i objekte oko sebe gledaju crno – belo bez mogućnosti da te krajnosti prihvate u sebi i drugima, uglavnom su disfunkcionalni u odnosima, radnom mestu, porodici… To je složena patologija i dodatno je komplikuje nedostatak uvida. Leči se simptomatski, a česte su i psihotične dekompenzacije. Neretko te ljude prinudno dovedu, često se hospitalizuju, lečenje je psihoterapijski i medikamentno. Važno je pacijenta uvrstiti u stabilan protokol. U ovim slučajevima svi pate- pacijent, njegovo okruženje, partner, porodica… Tu vrstu poremećaja karakterišu, osim svega ostalog disfunkcionanost u odnosima, neprepoznavanje tuđih i svojih emocija, nedostatak empatije i altruizma- objašnjava dr Bjelica.
Porodica mora da se osnaži
Šta članovi porodice mogu da preduzmu u situaciji kad žive sa osobom koja ne želi da se obrati psihijatru, a simptomi ukazuju na neki od poremećaja ličnosti? Dr Bjelica kaže da se uvek mogu obratiti Centru za mentalno zdravlje gde se primenjuje niz psihoterapijskih metoda, porodična psihoterapija, individualne psihoterapije sa stručnim licima koja rade i sa porodicama.
-Porodica je jedan od najvažnijih faktora. Naša zemlja kao tradicionalnu vrednost ima očuvanje porodice, ali u savremenom društvu porodica gubi bitku, postaje neka vrsta smetnje jer se gaji individualizam, pa tako imamo svet prepun individualaca koji ne prepoznaju porodicu kao svoje saborce. Borba za porodicu ne treba da bude cilj psihijatrije, već porodicu treba osnažiti u svakom smislu, povratkom tradicionalnim vrednostima. Bez zdrave porodice nema zdravog pojedinca, a kod psihijatrijskih pacijenata značaj porodice je ogroman. Često se zakasni i tad je teže izvesti pacijenta na pravi put. Osnažiti porodicu u svakom smislu treba da je zadatak svih.
Napeti, nervozni i prazni ljudi
Na pitanje da li su ljudi danas naviknuti na sopstvenu anksioznost dr Bjelica kaže da nije anksioznost ono što preplavljuje čoveka 21. veka.
-Danas su ljudi više napeti i nervozni nego što su anksiozni. Više su prazni nego tužni. Čovek kad oseća da je tužan i beznadežan pokušava to da reši, ako ne potone. Primećuje da nešto nije u redu. Tipično za granični poremećaj ličnosti je da misli da sa okolinom nije nešto u redu. Anksioznost je bila prisutnija u 20.veku usled konzervativnog društvenog ambijenta. Kako je odmicala Treća industrijska revolucija kao posledicu smo dobili uzgajanje individualizma i sklanjanje porodice iz društvene niše. Tad su agresija i ispoljavanje seksualnosti postali socijalno prihvatljivi, došli smo do društva koje gaji seksualne i agresivne porive i ima snažne, rigidne i neprimerene socijalne okvire. Mi smo društvo sa tradicijom, baštinimo mnogo stvari koje okupljaju porodicu i alarmantno je da se vratimo tim vrednostima. Kao nacija nismo ni malo bolesniji u odnosu na ostale, imamo čemu da se vratimo. Ne treba da prepisujemo društvene norme i porodične vrednosti od drugih kad imamo naše koje su dobre.
Za depresiju dr Bjelica kaže da je jedan od 10 najčešćih razloga prevremenog penzionisanja, a da pri tom ova bolest nije dovoljno prepoznata.
-U pripremi su vodiči namenjeni izabranim lekarima koji najbrže mogu da reaguju i prepoznaju ta stanja kod svojih pacijenata. Tokom Svetskog dana mentalnog zdravlja organizovan je skrining na depresiju kojem se odazvalo dosta ljudi, a rezultati nisu bili dramatični. Poremećaj raspoloženja se uspešno leči psihoterapijom i farmakoterapijom, a ono što je deo savremenog života je i da se ne ustručavamo da tražimo pomoć. Najvažniji korak je da kod sebe i najbližih prepoznamo simptome. Uloga zdravstvene zaštite je da razgrana mrežu profesionalaca koji to mogu da prepoznaju. Lekovi za lečenje depresije imaju zanemarljive nuspojave, lečenje je optimistično i najveći problem je prerani prestanak korišćenja leka čija je efikasnost maksimalna kad se koristi ne kraće od 6 meseci dok je nakon 2 godine korišćenja najmanja mogućnost recidiva. Ljudi prave grešku što prestanu da piju antidepresive kad osete poboljšanje- zaključuje dr Bjelica.
Branka Gajić
Foto: BGonline
Klinika za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević pruža 24h, sedam dana u nedelji psihosocijalnu podršku.
Kontakt centar za psihosocijalnu podršku: 0800309309
