fbpx

BG online

Intervjui

Naučite da tražite oproštaj od svog deteta

Ako ste dobar čovek bićete i dobar roditelj

“Ako je dete nesrećno i oseća se psihički loše, zagrlite ga, pomilujte ga glasom i pogledom. U komunikaciji s decom otkrićete najlepši deo svog bića.”

Klinički psiholog Aleksandra Janković je bila nezaboravan vodič kroz odrastanje mnogim generacijama koje su danas roditelji i nalaze se pred brojnim izazovima u svojoj roditeljskoj ulozi. U emisijama Školskog programa hrabrila je i poučavala decu i mlade pravim vrednostima.

Mnogo godina kasnije Aleksandra Janković u razgovoru za BGonline priča o tome koliko su se deca vremenom promenila, šta nam je doneo, a šta odneo nov sistem vrednosti, ali i šta se još uvek može “popraviti”.
–Nekad su mladi ljudi mnogo više bili zainteresovani za sticanje znanja, obrazovanje, lično usavršavanje i napredovanje. Smatralo se neadekvatnim ako ne čitate dovoljno, a oni koji nisu pročitali mnoge značajne knjige bili su “obeleženi” kao neznalice i lenštine. Svaki trenutak ti mladi ljudi su koristili da bi sebe unapredili. U emisiji koju sam radila mladi su postavljali pitanja koja su se odnosila na njihove probleme, nedoumice, od toga kako da se koncentrišu tokom učenja, razviju stvaralačke potencijale, savladaju tremu, do pitanja o prvim zaljubljivanjima i promenama u njihovom izgledu koje su uobičajene u adolescenciji, toga kako da se prilagode u društvu, zbog čega su neka deca sebična… Neko vreme sam nosila protezu za ispravljanje zuba i sama bila primer onima koji su se opirali nošenju zubnih proteza-priseća se Aleksandra Janković.
Roditelji u to vreme nisu bili drugari sa svojom decom, niti su pokušavali da izgrade s njima takav odnos što danas nije čest slučaj.
-Bez obzira na njihov stepen prisnosti, bila je jasna postavka na relaciji roditelj-dete. Znalo se da roditelj ima ulogu autoriteta što za decu jeste vrlo korisno. Kad odrastu s roditeljem koji im je drugar ili se tako postavlja, tu nema dobro razvijene granice i upada se u zamku u kojoj autoriteti ne postoje. Roditelji su se nekad trudili da imaju autoritet i dostojanstvo, a autoritet je postojao i u školi. Poštovali su se učitelji i nekadašnji đaci ih pamte i danas. Od strogih profesora su strahovali, ali su im i ti isti strogi profesori ostali u lepom sećanju jer su bili pravični.

Propušteno detinjstvo

Deca danas žele da odrastu što pre i stiče se utisak da iz obdaništa ulaze pravo u svet odraslih.
-Tako se ponašaju, a pri tom nemaju potrebne socijalne veštine, u mnogim stvarima su potpune neznalice, povodljivi su, ugledaju se na domaće i svetski estradne zvezde, pa se tako i ponašaju i izgledaju, dok se o intimnom životu informišu iz porno filmova i misle da je to suština seksualnog funkcionisanja. Tako ostaju uskraćeni za jedan lep period života, gube detinjstvo i veliki deo mladosti. Uz to preskakanje ulaze u godine u kojima osećaju žaljenje zbog propuštenog jer nisu na bili deca kad je trebalo- kaže Aleksandra Janković.
Nikad nije kasno da se roditelji uključe u život svoje dece, napominje Aleksandra Janković.
-Velika greška je prepuštanje vaspitanja dece raznoraznim stručnjacima, insistiranje na tome da dete ima mnogo privatnih časova, kao da se roditelji plaše da ako se samo oni bave detetom to neće biti dovoljno. Neki su rastrzani između više poslova, ali komunikacija roditelja s decom je svedena na minimum.

Da li sam dobar roditelj?

Krize su podsticaj i prilika da ljudi preispitaju kako žive i provode više vremena s porodicom i razviju nove modele komunikacije, napominje Aleksandra.
-Retko viđamo danas da se roditelj igra s malim detetom, već mu najčešće kupuje igračke s kojima se dete samo igra. Mobilni telefon dobija u uzrastu kad treba da razvije neke druge veštine i komunikaciju. Uprkos tome, dobra je vest da koliko god da su propustili u nekoj fazi života, roditelji uvek mogu da se uključe u život svog deteta.
Mnogi strepe i pitaju se da li su dobri roditelji, a Aleksandra kaže da je sve lakše ako ste pre svega dobar čovek.
-Dobar čovek je osoba koja je svesna svojih nedostataka. Čak 90% ljudi će reći da su dobri i osetljivi, ali mnogi intimno znaju svoje mane koje treba da prepoznaju i razviju disciplinu samopreispitivanja, da rade na svojim nedostacima i modeluju dete. Ako roditelj ne radi na sebi i svojim primerom i ponašanjem ne deluje, teško će dete poverovati njegovim rečima. Ako kaže detetu da ne treba da se tuče, a pri tom u saobraćaju samo što ne ubije drugog vozača, psuje i besni, šalje detetu paradoksalnu poruku. Deca veruju onome što vide i doživljavaju, a ne samo onome što se priča. Roditelji imaju mogućnost i da se bave decom tako što će im ponuditi vrednosti na kojima su oni podizani. Mogu da slušaju sa svojom decom neku drugačiju muziku iz prošlih vremena pogledaju zajedno neke kultne filmove, pruže im alternativu, a ne da ih stalno kritikuju i govore da je ono što gledaju i slušaju loše. Nekad će tako i iz inata produbljivati pogrešan izbor.

Zašto nemate vremena za vaše dete?

Hronični nedostatak vremena je problem većine ljudi, zbog čega, opet, porodica mnogo trpi.
-Svi se pravdaju nedostatkom vremena, a tempo života zaista jeste takav da se juri s jednog mesta na drugo. Ljudi su zatrpani informacijama i nespremni su da obrade ono što im ulazi u mentalni prostor. Ali, važno je odvojiti kvalitetan deo vremena za kvalitetnu komunikaciju s drugom osobom. To je ono što duhovno i emotivno hrani svakog čoveka. Veoma je važno da imate socijalno ogledalo. Ako deca od malena ne dobiju uputstva za socijalni i ljubavni život, kako da se odnose prema porazu, kako da se ponašaju kad u nečemu uspeju, onda nemaju osnovne smernice i na teži način dolaze do saznanja. Sat, dva tokom dana je nemoguće da ne možete naći za sopstveno dete- poručuje Aleksandra Janković.
Ako pogledate fotografije iz ranijih vremena videćete na njima mame koje šetaju dete u kolicima koje je okrenuto ka njima ili u naručju dete drže okrenuto sebi. Čini se da se ta komunicira i bliskost izgubila.
-Današnje mame dok šetaju bebu drže u ruci mobilni telefon i sve vreme pričaju s nekim kao da šetaju vreću krompira. Igraonice su dobre da bi se dete socijalizovalo, ali morate napraviti igraonicu sa sopstvenim detetom i ne treba rađati dete reda radi. Danas imamo mogućnost da upišemo decu na sve moguće kurseve, ali se s njima gotovo ne viđamo ili to radimo po službenoj dužnosti. Nigde nema pitanja “Kako si?”. Roditelji dete prvo s vrata pitaju “Šta je bilo u školi” i propuštaju da čuju ono što je autentično i tako upoznaju svoje dete. Kad bismo pitali roditelje da opišu svoje dete i njegove osobine, navedu mu mane i vrline, mislim da bi za mnoge to bilo komplikovano. Naravno, ima i odličnih primera komunikacije roditelja i dece, gde su roditelji istovremeno posvećeni svojoj ulozi, ali se nisu odrekli ni svog života. Naprotiv.

“Izvini” je čarobna reč

Od dece mnogo toga možemo da naučimo, dodaje Aleksandra Janković konstatujući da su oni pravi mali profesori odraslima.
– Često će vam dete dati bolji savet nego 5 stručnjaka zajedno. Za početak treba da ga slušamo.
Verbalno maltretiranje nije retka pojava u porodicama, a naročito su mu skloni oni koji se s posla u dom vraćaju kao tempirane bombe.
-Takvi se nakon prvog povoda izderu na dete. Vrlo je važno da roditelj nauči da traži oproštaj od svog deteta. “Izvini” je čarobna reč. Mi mnogo grešimo prema drugima i deci. Nećete izgubiti na autoritetu ako se izvinite. Tako učite dete da je normalan ljudski odnos onaj u kojem osoba koja pogreši prizna krivicu i izvini se. Važno je i slušati šta vam deca govore. Ako dete priča nešto što mu je važno dok je majka udubljena u nešto na tv-u ili telefonu, propustiće nešto što je detetu važno. Ako ne može vama da kaže, kome će reći? Ko će mu dati bolji savet ili podršku? Ako je dete nesrećno i oseća se psihički loše, zagrlite ga, pomilujte ga glasom i pogledom. Kad negujete dete, negujete i svoje unutrašnje dete, svoj najbolji deo ličnosti. U komunikaciji s decom otkrivate najlepši deo svog bića.

Branka Gajić

Intervju sa Aleksandrom Janković:

Ispraznite kofere prošlosti

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Kako će drugi prihvatiti to kako se osećam? Već dugo…
error: