BG online

Intervjui

Strategije za borbu protiv anksioznosti

Usporite jer život čeka na vas

Svako ko brzo živi, ima mnogo obaveza i izložen je svakodnevnom stresu ima velike šanse da se sretne oči u oči sa anksioznošču, najrasprostranjenijim poremećajem koji znatno narušava kvalitet života.
-Neki ljudi mnogo intenzivnije reaguju na okidače koji započinju krug anksioznosti, a kada je reč o prevenciji veoma je važno brinuti o svojim osećanjima i redovno se “prazniti” od svakodnevnog stresa kako se on ne bi taložio, jer upravo nataloženi stres prouzrokuje stanje anksioznosti- napominje psiholog i psihoterapeut Suzana Sjeničić, autorka knjige “Oslobođeni anksioznosti” koja je mnogima pomogla da se sretnu sa sobom, svojim problemom i nauče da kontrolišu sopstvene napade panike, ali i pomognu drugima u tome.
Zašto su danas ljudi vise anksiozni nego pre?
-Današnjica je veoma nepredvidiva. Stvari se menjaju svakodnevno, bilo da je to na ekonomskoj i političkoj sceni ili u našem privatnom životu. Sve nekako lebdi u vazduhu i stvara u ljudima osećaj nelagodnosti usled iščekivanja nepoznatog. Jedan od značajnih faktora je način života počevši od tehnologije, užurbanog tempa, konstantnog gledanja na sat usled brojnih obaveza. Život je užurban, a nervni sistem čoveka jednostavno nije stvoren za probleme sa kojima se danas susrećemo. Naporno je biti u kontaktu sa spoljnim svetom 24h sedam dana u nedelji putem pametnih telefona, interneta i društvenih mreža. Ljudi nemaju vremena da odahnu i da se potpuno isključe na kraju dana. Hteli to ili ne, konstantno smo izloženi nekom stresu, nekoj komunikaciji sa svetom i samim tim, problemima koje oni donose.
U knjizi “Oslobođeni anksioznosti” preporučujete pisanje dnevnika kao dobru strategiju u borbi sa anksioznošću?
-Pisanje dnevnika je jedan od načina za pražnjenje od emocija na svakodnevnom nivou. Papir trpi sve, a pisanje dnevnika je nekad najbrži i najefikasniji način da se oslobodimo misli koje se roje tokom dana i koje nam stvaraju anksioznost samim tim jer ih je mnogo i jer ih ne možemo definisati. Ukoliko ih stavimo na papir lakše je raščlaniti ih i sagledati ih objektivnije. Ponekad pisanje pre spavanja pomaže da imamo lakši i kvalitetniji san jer smo misli izbacili iz glave i stavili ih na papir gde će nas sačekati do jutra. Vođenje dnevnika je preporučljivo i kao preventiva, ali i kao alat ljudima koji već pate od anksioznosti.
Zbog čega je važno raščistiti svoje misli i kako to uraditi?
-Misli se roje i nekad su neuhvatljive, a mi ih smatramo toliko moćnim. Samim tim, upravo one uzrokuju stanje anksioznosti, brige, nemira, iščekivanja najgorih mogućih scenarija. Zbog toga je važno uhvatiti se u koštac sa njima, sagledati ih objektivno i obeležiti ih kao “samo misli” i ništa više. One nas ne mogu povrediti jer su proizvod naše mašte koji, ukoliko ga ne kontrolišemo, vrlo brzo može preuzeti kontrolu nad nama. Postoje razne tehnike koje možete koristiti da ukrotite svoje misli; to su kognitivno-bihevioralne strategije koje dozvoljavaju ljudima da sagledaju misli realnije, osvrnu se i na negativni i na pozitivni scenario, ne samo na negativni, i na kraju shvate da je nešto između verovatno najrealniji ishod situacije. Pisanje dnevnika takođe je od pomoći, kao i psihoedukacija koja je ključ svega. Potrebno je da znamo šta nam se u kom trenutku dešava, da upoznamo sebe i svoje sklonosti u tim trenucima, jer samim tim preuzimamo osećaj kontrole i sa više oružja se upuštamo u borbu protiv anksioznosti.
U knjizi “Oslobođeni anksioznosti” kažete da se ona ne leči i da je prisutna u svima nama. Čime je mi hranimo i budimo?
-Tako je, svako od nas je programiran da odreaguje u zastrašujućim ili pretećim situacijama. Naša tela su senzori koji nas štite od opasnosti. Često to nazivamo intuicijom, a ona je vrlo korisna da nas upozori na nešto što predstoji. U nekim slučajevima, dešava se da se telo više aktivira i da se osećaj da će se nešto loše dogoditi mnogo češće pojavljuje, tako da telo počinje da reaguje na stvari koje zaista nisu preteće. Osobe kojima se to događa postaju osetljive na situacije koje do tada nisu predstavljale pretnju i fokusiraju se na strahove i potencijalne loše ishode. Taj osećaj dodatno hranimo svojim negativnim mislima, ubrzanim životom, neprocesovanim emocijama i traumama iz prošlosti. Kad se sve to sakupi, naša tela postaju mnogo ranjivija i samim tim osetljivija na svaki dodatni stres.
Anksioznost upoređujete u jednom delu knjige sa borbom sa medvedom i istrčavanjem maratona. Kako se zapravo oseća anksiozna osoba i kako s njom treba postupati, a kako se postaviti prema sebi u tom stanju?
-Tokom anksioznog napada osoba se fizički oseća veoma loše. Oseća kao da gubi kontrolu, misli se roje, vitalne funkcije poput krvnog pritiska, rada srca i disanja se znatno ubrzavaju, nekada nastupa glavobolja, bol u grudima ili mučnina, kao i nesvestica i slabost u udovima. Neretko, ljudi osećaju potrebu za trčanjem ili bežanjem, jer im sopstvena koža postaje tesna. Žele da pobegnu od tog strašnog osećaja po svaku cenu. Sve ovo se može dešavati ljudima na dnevnoj bazi, samo u blažim oblicima, što svakako ne znači da su oni išta prijatniji. Upravo zbog ovoga, važna je psihoedukacija kako osoba koje pate od anksioznosti, tako i njihovih bližnjih. Važno je znati šta se osobi dešava u tom trenutku i da se ništa osim napada ne može dogoditi. Dakle, osoba neće umreti, iako mnogi strahuju upravo od toga. Treba znati koliko dugo ovi napadi traju, imati empatiju prema sebi i podsetiti sebe da je to što se dešava poznato, da će trajati neko vreme i proći. Treba pitati sebe šta je to što bi u tom trenutku pomoglo i znati da je u redu da se zatraži pomoć od drugih. Isto ovo treba da znaju i ljudi u njihovoj neposrednoj blizini. Nekad je dovoljno samo biti prisutan, držati osobu za ruku dok simptomi ne prođu i pitati ih šta im je potrebno. Nipošto ne treba na silu zaustavljati anksiozne i panične napade jer će se u suprotnom nastaviti i pojačati. Treba ih prihvatiti kao nešto prolazno i na to uvek podsećati sebe da sve je prolazno.
Kažete da je anksioznost usko povezana sa osećajem kontrole. Šta mi realno možemo da kontrolišemo? Zadaju li ljudi često sebi previše zadataka i nerealnih očekivanja?
-Mislim da suština problema potiče od toga što pokušavamo previše stvari da kontrolišemo, a teško prihvatamo činjenicu da se nekad životne situacije neće odigrati baš po planu. Anksioznost nastaje prvo u želji da se sve savršeno organizuje i odigra, a zatim se pogoršava kad sve ne bude po šablonu koji smo prethodno zacrtali. Na neke stvari jednostavno ne možemo da utičemo i sa tim se treba pomiriti. Nešto što nije pošlo po planu svakako treba regulisati i za to se pobrinuti. Zbog čega onda gubimo vreme na stres i anksioznost kad ćemo svakako morati nešto ili da uradimo po tom pitanju ili da se sa istim pomirimo? Ljudi često preuzimaju previše odgovornosti na sebe i pokušavaju da kontrolišu stvari koje je generalno teško kontrolisati.
Kako obuzdati i kontrolisati svoje misli, pitanje je na koje mnogi traže odgovor. Može li se i kako zaustaviti nalet negativnosti koji neretko prališe ljude?
-Mnogo rada i truda treba uložiti u borbu sa svojim mislima. Iako su proizvod naše mašte, misli su veoma moćne. Treba istrenirati sebe da u svakoj situaciji sagledamo misli kao samo misli, kao nešto što nije zagarantovano, već nešto što je samo ideja koja ne mora uvek da se ostvari. Nešto što takođe može biti od pomoći je razmisliti o svakom mogućem scenariju i odlučiti o tome kako se nositi sa onim najgorim. Na taj način dodajemo malo kontrole u celu situaciju i pomažemo sebi da se osećamo spremnijim i snažnijim.
Da li u knjizi „Oslobođeni anksioznosti“ nudite i konkretne načine da se anksioznost ulaži i u potpunosti eliminiše? Može li se to uraditi i bez odlaska na psihoterapiju?
-Knjiga se sastoji od strategija za prevenciju i borbu protiv anksioznosti koje, ukoliko korišćene u kombinacijama koje pojedincu najviše odgovaraju, mogu znatno ublažiti osećaj anksioznosti i sprečiti buduće napade. Anksioznost niko od nas ne može potpuno eliminisati, što je dobro, jer nas ona zaista upozorava na pravu opasnost, ali ukoliko se određene strategije koriste, ona nezdrava, preaktivna anksioznost se svakako može eliminisati time što će ljudi naučiti kako da je spreče i sa njom se nose ukoliko nastupi. Psihoterapiju ne bih isključila jer je anksioznost neretko prouzrokovana traumom, događajima iz prošlosti koje nismo procesovali, kao i trenutnim situacijama u našim životima o kojima se treba pobrinuti i na njima raditi. Strategije koje nudim u knjizi uglavnom se koriste u kombinaciji sa psihoterapijom u slučaju već postojeće anksioznosti, dok ljudi koji se bore sa svakodnevnim stresom, kao i oni koji žele da se brinu o sebi i spreče potencijalnu anksioznost kao posledicu stresa, mogu da ih koriste i bez psihoterapije.

Branka Gajić
Foto: Goran Veljić

Knjigu “Oslobođeni anksioznosti” o ceni od 715 dinara+  troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:



 

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Ne želim da budem roditelj... U današnje vreme ima је…