fbpx

BG online

Roditeljstvo

Vaspitni stil roditelja utiče na ponašanje i formiranje ličnosti deteta

Istraživanja su pokazala da genetika i sredina podjednako utiču na formiranje ličnosti deteta. Porodična sredina i način na koji se roditelji ponašaju prema detetu jedan je od najvažnijih spoljašnjih uticaja na rast i razvoj. Vaspitni stil roditelja utiče na ponašanje deteta i formiranje njegove ličnosti. Različiti stilovi vaspitanja dovode do različitog razvoja i odrastanja deteta. Psihološke studije su identifikovale četiri tipa vaspitnog stila roditelja. Svaki stil podrazumeva drugačiji pristup odgajanju dece i može se prepoznati po više različitih karakteristika.
Vaspitni stilovi se definišu na osnovu dve ključne dimenzije roditeljskog ponašanja:
1. Postavljanje zahteva se odnosi na to koliko roditelji kontrolišu ponašanje svoje dece ili zahtevaju njihovu zrelost (zahtevni/nezahtevni roditelji). To je dimenzija roditeljske kontrole.
2. Responzivnost se odnosi na to koliko roditelji uvažavaju i koliko su osetljivi na emocionalne i razvojne potrebe svoje dece (emocionalno topli i brižni/emocionalno hladni i nebrižni roditelji). To je dimenzija roditeljske ljubavi.

4 roditeljska stila

Kad ukrstimo ove dve dimenzije dobijamo četiri roditeljska stila vaspitanja dece: autoritativni, autoritarni, permisivni i nemarni.
Autoritativni roditelji imaju visoke zahteve za postignućem i zrelošću, ali su veoma topli i brižni. Postavljaju pravila i granice kroz otvoren razgovor, pružaju smernice i objašnjenja za njihove akcije. Objašnjenja povećavaju svesnost dece i uče ih vrednostima, moralu i ciljevima. Koriste pozitivne disciplinske mere da potkrepe dobro ponašanje (pohvala, nagrada) i primenjuju pregovaranje i obrazlaganje. Uvažavaju osećanja i mišljenja svoje dece, ali jasno pokazuju da su roditelji autoritet. Autoritativni roditelji su veoma emotivni i podržavajući prema svojoj deci, daju im autonomiju i podstiču samostalnost. Ovaj stil vaspitanja se naziva i demokratski. Deca autoritativnih roditelja su u najvećoj meri srećna i zadovoljna, nezavisna i aktivna, postižu bolji akademski uspeh, imaju dobro samopouzdanje i razvijene socijalne veštine, boljeg su mentalnog zdravlja, pokazuju manje agresivnih tendencija i grade sigurni atačment.
Autoritarni roditelji imaju visoke zahteve i kontrolu, ali nisu emocionalno topli i brižni. Iako ovaj vaspitni stil ima slično ime sa autoritativnim i u oba roditelji postavljaju visoke zahteve deci, ova dva stila se razlikuju. Autoritativni roditelj je onaj na kojeg se dete ugleda i koji je za dete autoritet, za razliku od autoritarnog roditelja koji samo naređuje. Autoritarni roditelji zahtevaju slepu poslušnost, bez objašnjenja samo zato što “roditelj tako kaže”. To su roditelji koji naređuju i ne dozvoljavaju nikakav razgovor ili dogovor. Praktikuju stroge i čvrste disciplinske mere, često sa surovim kaznama kao način da kontrolišu ponašanje svoje dece. Autoritarni roditelji nisu negujući i podržavajući, ne uvažavaju osećanja i potrebe dece, ne dozvoljavaju im autonomiju i samostalnost. Deca autoritarnih roditelja češće su neraspoložena, manje samostalna, nesigurna su i sa nižim samopouzdanjem, ostvaruju slabiji akademski uspeh, nemaju dobre mehanizme prevladavanja. Imaju više problema u ponašanju, mentalnih problema i problema sa zavisnošću, lošije socijalne veštine.
Permisivni roditelji imaju malo zahteva, a veoma su emocionalno topli i brižni. Postavljaju malo pravila i granica, popuštaju deci, retko im nešto zabranjuju. Veoma su tolerantni prema deci i prihvataju sve što ona misle i kažu. Nikad ne koriste kaznu, nemaju ograničenja, niti postavljaju zahteve. To su roditelji sa puno ljubavi, ali bez autoriteta. Deca popustljivih roditelja najlošije prolaze u odrastanju, to je ono što podrazumevamo pod razmaženom decom: ne mogu da prate pravila, imaju lošu samokontrolu, nezrela su i egocentrična, susreću se sa brojnim problemima u odnosima i socijalnim interakcijama.
Nemarni roditelji imaju malo zahteva, ali nisu topli i brižni roditelji. Nezainteresovani su za dečije potrebe, skoro da uopšte nisu uključeni u život svoje dece i dopuštaju da deca budu prepuštena sama sebi. Nemarni roditelji su često osobe sa mentalnim problemima ili su bili i sami žrtve zanemarivanja ili zlostavljanja kao deca. U ekstremnim slučajevima ovaj stil znači odbacivanje roditeljske uloge, odnosno napuštanje deteta. Zanemarena deca su impulsivnija, nemaju samoregulaciju emocija, češće imaju problema sa delikventnim ponašanjem i zavisnošću, imaju više mentalnih problema.
Istraživanja su pokazala da je autoritativni način vaspitanja povezan sa najboljim ishodima kod dece. Psiholozi i psihijatri smatraju da je autoritativni stil najbolji način da roditelji odgajaju decu. Model vaspitanja u kome su roditelji veoma topli i brižni, ali sa jasnim granicama i visokim zahtevima je najbolji za dečiji razvoj. Ipak, stil vaspitanja nije jedini faktor koji utiče na to kakvo će dete biti kada poraste. Pored uticaja roditelja, važni faktori su temperament deteta i socijalnog konteksta u kome odrasta. Još jedna komponenta koja može da utiče na formiranje ličnosti deteta je razlika između roditeljskog stila i roditeljske prakse. Roditeljski stil je emocionalna klima i kontrola u kojoj roditelji odgajaju decu, a roditeljske prakse su specifične aktivnosti koje roditelji koriste u vaspitanju. Čak i roditelji istog vaspitnog stila mogu da koriste različite aktivnosti što može da dovede do različitog uticaja na dete.

Branislava Pavlović, psiholog
Foto: Dario Konstantinović

www.branislavapavlovic.rs
pavlovic.branislava@outlook.com

Intervju sa Branislavom Pavlović:

Porodica na psihoterapiji

Život u disfunkcionalnoj porodici
Zašto žene gube želju za seksom?
Postavite jasnu granicu između posla i privatnog života
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu

Život pored osobe koju (ne)volite
Život tinejdžera i depresija u adolescenciji
Četiri ubice partnerskog odnosa
Brak u krizi, deca u svojoj sobi
Kako žive srećne porodice?
Možemo li se razići kao prijatelji?
Odrastanje uz društvene mreže
Emocionalni razvod (u braku, a sami)
Može li beba da vas zbliži sa partnerom i sačuva brak?
Život u lošem braku
Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Nastavak knjige „12 pravila za život“ Džordana Pitersona kliničkog psihologa…
error: