Umerenost u svemu je presudna za zdravlje i dug život
Zelena salata je kraljica života, 40% dnevnih obroka bi trebalo da čine sveže namirnice, kuvane obroke je dovoljno imati tri puta nedeljno, pola čaše dnevno svežeg soka od cvekle je odlično za srce, ko ne voli mladi luk ne zna šta je korisno za njegovo zdravlje-ovo su samo neki od brojnih saveta nutricioniste i doktora prirodne medicine Predraga Nenadića koji se najčešće susreće sa jednim pitanjem “Šta da jedem?”
Uz podsećanje da treba jesti da bismo živeli, a ne živeti da bismo jeli, dr Nenadić dodaje i da bi ovog pravila trebalo da se pridržavaju svi koji planiraju dug život i dobro zdravlje. Telo zna odgovor na pitanje koja je hrana najbolja za njega, ali mnogi sebe izgleda loše osluškuju. Telo nepogrešivo opominje kad nešto nije u redu, a dr Nenadić kaže da jednolična ishrana nije dobra i da se savremen čovek najteže odriče hleba, grickalica i peciva koje sadrže štetne trans masti.
-Za dobro zdravlje je važno da ljudi nauče principe pravilne ishrane, koje namirnice treba da unose i u kom procentu, kao i da nauče kako da formiraju svoje obede, odnosno celokupni dnevni obrok. Obrok čini celodnevna ishrana čoveka, dok je obed je pojedinačna. U knjizi “Hrana naša nasušna” sam detaljno objasnio kako se sastavlja obrok i obed i pojasnio čitaocima uz brojne smernice kako da pronađu šta je njihovom telu potrebno.
– Koncept ishrane zavisi od zdravstvenog stanja, specifičnih potreba, zanimanja, pa sam u knjizi “Hrana naša nasušna” detaljno pisao o tome kako i na koji način odabrati za sebe namirnice koje treba jesti, zašto su za nekog neke namirnice dobre, a za nekog nisu, objašnjen je tehnološki i fiziološki pristup namirnicama, date su informacije o termičkoj obradi namirnica, a sve to sa ciljem da sami naučimo da sastavimo obed, odnosno dnevni obrok. Nisam pristalica toga da se živi na grame, da se neko hrani uz digitron i tablice. Čovek je živo biće koje ima svoje emocije, poseduje svoja čula i morate ih zadovoljiti i osetiti zadovoljstvo kad unosite hranu. Ishrana je i emotivni doživljaj i moramo o svemu tome da vodimo računa- kaže dr Nenadić.
Ogromnu ulogu u tome šta nas vodi ka hrani, imaju emocije, napominje dr Nenadić.
-O ovoj temi sam najviše pisao u knjizi “Snagom volje do idealne telesne težine”. Emocije mogu da nas odvedu i u stranputicu kad je reč o ishrani, ali mogu i do uživanja i pravilne ishrane. Važno je da ih kontrolišemo. Kad pomislite na hranu‚ stvara se hormon dopamin koji izaziva zadovoljstvo i ako se rukovodite time, neprestano ćete jesti i ući u gojaznost. Treba da unosimo hranu onoliko koliko nam je potrebno, prema našim fiziološkim potrebama. Kad su neraspoloženi, mnogi posežu za hranom, traže tako izlaz iz depresivnosti i psihičke nestabilnosti. Ne smemo hranom da pokušavamo da nadomestimo duševnu hranu.
Ne hranite se uz tablice i digitron
U knjizi “Hrana naša nasušna” dr Nenadić je dao brojne savete, opšta pravila, ali i pisao o tome koje su namirnice za koga štetne, uz napomenu da svaki čovek treba da se hrani po svojim potrebama.
-Neki od principa su da u svakom danu treba jesti žitarice i to one integralne, nešto od zdravih masti, kiselo mlečne proizvode, voće, povrće, meso i kad to ispoštujete znate da ste sve što vam je potrebno uneli u organizam. Često čujemo da nas imunitet brani od bolesti, a imunitet je celovitost tela, ceo sistem, a sistem je ceo naš organizam. Da bismo stvorili snažan imunitet moramo stalno unositi različite namirnice.
“Nekakvo ludilo je zahvatilo savremenog čoveka pa voli sve što je belo: brašno, šećer, so, masti…”, konstatuje dr Nenadić u knjizi “Hrana naša nasušna”.
-Tu govorim o 4 bele smrti, a najosnovniji princip pravilne ishrane je umerenost. Ako ste umereni u svemu obezbedićete sebi zdrav i dug život. Umerena i balansirana ishrana je u skladu sa vašim potrebama, ona ishrana kad iz svih grupa namirnica unesete na dnevnom nivou 1 do 2 namirnice. Želudac čoveka je veličine pesnice i ako unosimo više hrane primoravamo ga da se širi, dok punderostat u našem mozgu pamti novo stanje i tera nas da unosimo što više hrane, a zatim gojaznost vodi u mnoge bolesti.
U knjizi “Hrana naša nasušna” dr Nenadić je skoro 40 stranica ispisao o hlebu.
– Hleb nije štetan i treba ga jesti, ali onaj od integralnog brašna pšenice punog zrna. To je zdrav hleb koji sadrži sve što je organizmu čoveka potrebno. Žitarice su othranile čoveka i dalje tvrdim da hleb mora biti zastupljen 20-30% dnevno u ishrani čoveka, ali ne beli hleb, belo brašno, bela peciva. Preporučujem žitarice punog zrna jer one su zadržale vitamine, minerale i enzime koji daju kvalitet. Zelena pšenica je jedna od najzdravijih biljaka na planeti. Treba da vodimo računa i o tome koliko hlorofila unosimo u organizam. On stvara naš kiseonik, održava ćelije i daje nam život. Pšenica daje energiju, pomaže u razvoju mozga, pamćenju.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Knjige dr Nenadića možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
Cena knjige dr Nenadića “Hrana naša nasušna” 680 din + troškovi dostave
Cena knjige dr Nenadića “D kompleks 101” 950 din + troškovi dostave
Cena knjige dr Nenadića “Hrana kao lek” 680 din + troškovi dostave
Cena knjige dr Nenadića “Jabukovo sirće: čuvar vašeg zdravlja” 520 din + troškovi dostave
Cena knjige dr Nenadića “Snagom volje do idealne telesne težine: lečenje gojaznosti” 580 din + troškovi dostave
Cena knjige dr Nenadića “Kako da smršate” 660 din + troškovi dostave
Cena knjige dr Nenadića “Hranom do lepote” 720 din + troškovi dostave
© by BGonline. All rights reserved
