fbpx

BG online

Intervjui

Stres iz ugla psihijatra

Životni problemi se lakše prevazilaze uz podršku

Stres podrazumeva reakciju čoveka u uslovima adaptacije na okolnosti koje osoba može da doživi kao pretnju, izazov ili neki gubitak. Kako će neko reagovati na stresnu situaciju zavisi od karakteristika njegove ličnosti i adaptivnih kapaciteta na nepovoljne i iznenadne životne okolnosti- kaže spec. psihijatrije Klinike „Dr Laza Lazarević“ dr Aleksandra Dutina.
-Čovek na stresore odgovara celim telom, pa reakcija na stres ima svoju fiziološku i psihičku komponentu. Fiziološka se odnosi na imunološki i neuroendokrini odgovor, odnosno telesne promene, a psihička na promene na nivou emocija i kognicije. U zavisnosti od intenziteta stresora, stres može biti traumatski, zatim onaj povezan sa značajnim životnim događajima, stres povezan sa hroničnim opterećenjem, a tu je i onaj koji donose svakodnevni mikrostresori. Reakcija na stres zavisi od jačine stresora, urođenih kapaciteta za prevazilaženje stresa ali i od toga koliko čovek vrednuje situaciju u kojoj se nalazi.

Stres u doba korone

U prirodi čoveka je da želi što više toga da ima pod kontrolom, ali to u realnosti nije moguće.
-Ljudi se uvek trude da predvide neke stvari, da budu pripremljeni za ono što im predstoji i da bar neke oblasti svog života imaju pod kontrolom, ali predhodnih godinu dana okolnosti su bile takve da je to teško izvodljivo što čoveku predstavlja stres. Socijalna izolacija i karantin su važne mere za kontrolu širenja pandemije ali sa druge strane nisu nešto svojstveno čoveku i negativno utiču na mentalno zdravlje. Kada je u stanju stresa, pošto je pre svega društveno i socijalno biće, čovek se obično povezuje s drugima, traži blizak kontakt i podršku. Pored toga, u aktuelnim okolnostima, čovek se suočava sa strahom od virusa, strahom od nepoznatog, plaši se za svoj život i živote bliskih osoba, a tu su i finansijska i egzistencijalna neizvesnost. Puno je nepoznanica sa kojima treba da se živi i suočava. Sve to izaziva stres i kad prolongirano traje, može dovesti do poremećaja u psihičkom funkcionisanju, depresivnosti, anksioznosti, nesnice. Pored toga, skoro polovina ljudi koji su preležali kovid prvi put se suočava sa psihičkim smetnjama. Kod nekih su ti simptomi prolaznog karaktera, ali kod nekih je neophodna psihoterapijska podrška ili uvođenje psihofarmaka -kaže dr Aleksandra Dutina.

Problem je lakše rešiti dok je mali

Danas se ljudi lakše nego nekad odlučuju za odlazak kod psihijatra, psihologa i psihoterapeuta, a dr Dutina napominje i da je veoma značajna prevencija mentalnih bolesti.
-Pre pojave simptoma je važno raditi na očuvanju mentalnog zdravlja. Sve je više onih koji se javljaju bez simptoma mentalne bolesti, samo sa nekim životnim problemima i dilemama. Oni žele pomoć u sagledavanju izazova sa kojim se suočavaju, žele da čuju drugo mišljenje, spremni su da rade na sebi, da se menjaju i osnažuju svoje potencijale. To je dobro jer sprečava produbljivanje problema ili pojavu psihičkih smetnji. Svaka bolest ima prve simptome i uvek je lakše rešavati probleme dok su mali i na početku. Pad u raspoloženju, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, bezvoljnost, bespomoćnost, doživljaj da ne možemo da pronađemo izlaz iz situacije u kojoj se nalazimo, uznemirenost, nesanica i snižen apetit, sve su to tegobe koje predstvaljaju alarm da je potrebno javiti se za pomoć, a posebno ako te tegobe traju duže od par nedelja. Ako sumnjamo da se neko ne oseća dobro, ima crne misli i razmišlja o suicidu važno je pitati ga direktno o tome i uputiti ga da se javi profesionalcu iz oblasti mentalnog zdravlja.
Solidarnost i empatija su u ovim okolnostima kad se ljudi suočavaju sa svakodnevnim izazovima od izuzetnog značaja.
-Empatičnost i pružanje solidarnosti i nama samima pomažu da se osećamo dobro. Zbog toga je važno pitati ljude oko sebe kako se osećaju i da li su dobro. Više nego ikad, svakom čoveku je potrebno da ga neko sasluša, razume i pruži podršku. Treba se setiti da nismo sami u svemu ovome. Mnogi ljudi širom sveta imaju slične ili iste probleme, strahove, nadanja. Ne znamo kad će sve ovo proći, ali znamo da će proći. Važno je zadržati optimističan pogled što će nam pomoći da sve prevaziđemo sa što manje posledica po psihičko i fizičko zdravlje.
Na prvom pregledu psihijatar procenjuje psihički status pacijenta, njegove psihičke funkcije, stanje svesti, orijentaciju, pažnju, opažanje, raspoloženje, emocije…
-Sve se to odnosi na trenutak u kojem je pacijent došao na pregled jer je psihičko stanje promenljivo. Psihijatrijski pregled zahteva veštinu ostvarivanja adekvatnog verbalnog kontakta i empatičnost kako bi se pacijent osećao sigurno da iskreno iznosi svoje probleme, veštinu postavljanja pitanja i prepoznavanje simptoma i onda kada pacijent ne zna jasno da kaže šta ga muči. Važno je dopustiti da osoba slobodno izlaže svoje misli, osećanja i tegobe, jer nekada i samo pričanje i saznanje da nas neko sluša i razume donosi olakšanje, i tada i razgovor predstavlja lek- zaključuje dr Aleksandra Dutina.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Klinika za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević pruža 24h, sedam dana u nedelji psihosocijalnu podršku NACIONALNA LINIJA ZA PSIHOSOCIJALNU PODRŠKU U USLOVIMA EPIDEMIJE COVID-19 0800/309-309 BROJ JE BESPLATAN I DOSTUPAN NON-STOP OD 00-24 SA SVIH MOBILNIH I FIKSNIH MREŽA Nacionalna linija za prevenciju samoubistva 011 77 000 000

Psihosocijalna podrška u uslovima epidemije

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Deca uče gledajući šta odrasli rade. Ovo se između ostalog…
error: