„Roditelji su pripremljeni za mnoge probleme koje nosi adolescencija ali nikako nisu pripremljeni za poremećaj ishrane. Osnovni način da se porodica ujedini u borbi protiv ovih bolesti je edukacija!“, prim. dr Marija Đurović
Restrikcije u ishrani, gubljenje 10 kg za mesec dana i slični ciljevi na ovu temu pretvaraju se u neku vrstu takmičenja u mršavljenju. Društvene mreže su preplavljene savetima o tome kako se hraniti zdravo, kako lako smršati, uvećati mišićnu masu, a smanjiti masti, regulisati svoje emocije. O tome koliko opasnosti po zdravlje, pa čak i život, nosi ovakva vrsta površnih smernica govori spec. psihijatrije i psihoterapeut prim. dr Marija Đurović.
-Kada govorimo o poremećajima ishrane najvažnije je razumeti da se radi o ozbiljnim psihijatrijskim bolestima koje zahtevaju lečenje od strane psihijatra, a često i od multidisciplinarnog tima lekara – ginekologa, endokrinologa, anesteziologa i nutricioniste. Ove bolesti se najčešće javljaju u periodu rane, srednje i kasne adolescencije (od 12. do 25. godine života). Mogu biti udružene sa drugim poremećajima mentalnog zdravlja: opsesivno kompulzivnim poremećajem, anksioznim poremećajima, depresijom, poremećajem ličnosti. Važno je znati da ove bolesti iako pripadaju psihijatrijskim bolestima nose rizik od razvoja brojnih telesnih komplikacija od kojih su mnoge hronične i potencijalno životno ugrožavajuće.
Strah od hrane
Veoma je važno razumeti da poremećaji ishrane nisu problemi sa hranom, apetitom, telesnom masom ili izgledom, ističe dr Marija Đurović.
-Oni imaju svoje korene u niskom samopouzdanju i samovrednovanju, osećanju inferiornosti, stidu, preživljenoj traumi (racionalnoj ili iracionalnoj), stresu i najčešće skrivaju simptome depresije i/ili anksioznosti. Osnovni simptomi ovih bolesti su izražen strah od hrane i dobijanja na telesnoj masi, promenjen odnos prema hrani u smislu unosa koji je neadekvatan – restriktivna i jednolična ishrana, retki obroci, neobičnosti u načinu konzumiranja hrane, kao i preokupiranost razmišljanjem o hrani, receptima i kuvanju, u većem delu vremena tokom dana. Oboleli mogu da se izgladnjuju, prejedaju pa namerno povraćaju, jedu samo određene namirnice, što zavisi od podtipa poremećaja. Ovi simptomi okupiraju veći deo psihičkog života obolele osobe što vremenom dovodi do distanciranja od porodice, društva, popuštanja u školi i na fakultetu, pada opšte funkcionalnosti. Hrana i sve u vezi hrane postaje dominantan činilac u životu obolele osobe i odnos sa hranom i prema hrani zamenjuje sve druge odnose u životu.
Gojazne osobe sa poremećajem ishrane
Obično je ljudima prva asocijacija kada se govori o poremećaju ishrane gojaznost, a čini se da se nedovoljno priča o drugim oblicima poremećaja ishrane koji mogu imati i fatalan ishod.
-Gojaznost može biti komplikacija nelečenog poremećaja ishrane – atipične bulimije nervoze, kompulzivnog prejedanja i sindroma noćnog jedenja, ali se dešava i obrnuta situacija da pacijenti koji su gojazni imaju i poremećaj ishrane. Imala sam priliku da lečim pacijentkinju koja se na pregled javila zbog simptomima anoreksije – niska telesna masa, BMI ispod 16, gubitak menstrualnog ciklusa, a da je četiri godine pre toga imala telesnu masu 147 kg i bila gojazna veći deo svog života; ili mladića koji je došao na pregled zbog anoreksije i TM od 60 kg sa podatkom da je imao 130 kg godinu dana pre toga. Dešava se da se pacijenti jave na lečenje zbog gojaznosti i da se onda pažljivom razgovorom sa pacijentom dođe do saznanja da boluju od poremećaja ishrane. Najučestaliji poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza, kao i kompulzivno prejedanje.
Fatalne posledice
Poremećaji ishrane su najsmrtonosnije psihijatrijske bolesti, kaže dr Marija Đurović.
-Smrtnost se kod anoreksije nervoze kreće i do 15%. Do smrti može doći iz sledećih razloga: telesni – izrazita pothranjenost koja može dovesti do zastoja srca, poremećaj elektrolita kao posledica restriktivne ishrane i učestalog povraćanja dovodi do poremećaja srčanog ritma i potencijalno do zastoja srca. Psihijatrijski uzrok smrti je realizovani suicid. Anoreksija nervoza se može razumeti i kao pasivan suicid, izgladnjivanje je postepeno pasivno nestajanje. Kod bulimije je nešto drugačije, osobe koje se bore sa ovim poremećajem imaju veću učestalost kliničke depresivnosti, kao i suicidalne ideacije i nekoliko pokušaja suicida pre početka lečenja. Ovo je nešto o čemu uvek treba misliti.
Zabrinuti roditelji i oboleli mladi ljudi
Dr Marija Đurović osobe koje imaju poremećaj ishrane kaže da su „oboleli“ i objašnjava zbog čega je važno to nazvati pravim imenom.
-Skup određenih simptoma, uz postojanje uzroka za njihovo pojavljivanje definišu određeno oboljenje. Zapaljenje pluća ima svoje simptome na osnovu kojih postavljamo dijagnozu, sindrom iritabilnog kolona, epilepsija, dijabetes i brojne druge bolesti takođe. Sve te i mnoge druge bolesti su klasifikovane u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB 10 ili ICD 10), pa tako tamo možemo naći i poremećaje ishrane i to među psihijatrijskim bolestima. U MKB 10 postoje Anoreksija nervoza, Atipična anoreksija nervoza (poznatija u medijima i društvenim mrežama kao ortoreksija- ali važno je napomenuti da takav poremećaj ne postoji u zvaničnoj medicinskoj nomenklaturi, već se radi o subkliničkoj anoreksiji nervozi!), Bulimija nervoza, Atipična bulimija nervoza, Prejedanje udruženo sa psihološkim smetnjama, Povraćanje udruženo sa psihološkim smetnjama. Američka klasifikacija bolesti DSM 5 je nešto malo drugačija i tu postoji i Binge eating disorder-Kompulzivno prejedanje (na društvenim mrežama popularno nazvano emocinalno prejedanje!) i Sindrom noćnog jedenja. U ambulanti često čujem od zabrinutih i uznemirenih roditelja da je njihovo dete koje boluje od anoreksije ili bulimije nervoze samo hirovito, bezobrazno i da ne razumeju zašto samo ne počne da jede ili prestane da nasilno povraća. Donekle je i razumljivo da ljudi koji nikada nisu imali kontakt sa ovim bolestima tako razmišljaju. Na žalost, u savremenom društvu ove bolesti su kulturološki normalizovane. Šta to znači? Izgleda da je normalno restriktivno se hraniti, primenjivati intermitentni post, izgubiti 10 kg za mesec dana, takmičiti se u mršavljenju. Na svakom koraku na društvenim mrežama dobijate savete kako da se zdravo hranite, kako da lako smršate, kako da uvećate svoju mišićnu masu, a smanjite masti, kako da regulišete svoje emocije i dr.
Ko sme da savetuje druge o ishrani?
Dok mnogi nutricionisti govore o psihološkim aspektima emocionalnog prejedanja, dr Đurović ističe da ono ne postoji već je tu reč o kompulzivnom prejedanju, dok je glad emocionalna.
-Fitnes treneri daju savete o ishrani. poznate ličnosti – idoli adolescenata predlažu svoje režime ishrane (ne nužno zdrave i adekvatne za mladu osobu u razvojnom dobu). Pitanje je ko i zašto daje te savete. Izgleda da je do rešenja problema dovoljan samo jedan klik, ali da li je? Ljudima je lakše da veruju da simptomi poremećaja ishrane koji ih mesecima ili godinama muče su samo problem, a ne bolest. Posavetovaće se sa nekim na Instagramu ko ima interesantan profil i ko nudi brzo i lako rešenje u tri koraka, ko garantuje lako i trajno mršavljenje, detoksikaciju organizma za 5 dana! Na žalost društvenim mrežama vlada nekompetentnost i veoma često osobe koje daju te savete se i same bore sa nekim oblikom poremećaja ishrane. Poremećaji ishrane su bolesti i važno je da se pomoć potraži na pravom mestu – u ordinaciji lekara, psihijatra. Kada se definiše da se radi o bolesti većini porodica bude lakše. Postaje jasnije šta se to dešava sa članom porodice koji je promenio ponašanje, šta je/ga ”tera” da se tako ponaša. To dovodi i do smanjenja tenzije kada se prihvati da se radi o bolesti i kada se odvoje bolest od deteta. Koliko god dalje lečenje bude teško, to saznanje da se radi o bolesti koja kontroliše ponašanje obolelog ujedini porodicu jer imaju zajedničkog neprijatelja- bolest, a ne obolelog člana porodice.
Priručnik „Poremećaj ishrane“
Priručnik „Poremećaj ishrane“ autora prim. dr Marije Đurović koji je napisala sa svojim saradnicima je namenjen prvenstveno osobama koje su na neki način u kontaktu sa osobom koja boluje od ovih bolesti, bilo da je to član porodice – dete ili supružnik ili su i same bolesne.
-Može biti od koristi i onima koji sumnjaju da imaju neki od ovih poremećaja i da pomogne u odluci da potraže stručnu pomoć. Priručnik je pisan sa ciljem da pruži neophodne informacije o poremećajima ishrane uopšte, kao i pojedinačno o svakom kliničkom entitetu, i da pruži odgovore na najčešća pitanja. Tako je i koncipiran, prvi deo Priručnika se bavi opštim osvrtom na svaki od poremećaja ishrane, dijagnostičkim smernicama, modalitetima lečenja poremećaja ishrane. Drugi deo Priručnika je u formi pitanja i odgovora. Pitanja su sabrana kroz višedecenijski rad u praksi sa obolelim osobama i njihovim porodicama, a odgovorima na ta pitanja je cilj da razjasne najčešće nedoumice sa kojima se susreću tokom procesa lečenja. Priručnik može biti značajan i lekarima različitih specijalnosti – psihijatrima, ginekolozima, endokrinolozima, pedijatrima, lekarima opšte prakse koji se u svom radu sreću sa osobama koje boluju od ovih bolesti, a nemaju dovoljno iskustva. Cilj ovog Priručnika je da pruži i poveća informisanost, proširi i upotpuni znanja nemedicinske i medicinske javnosti, sa potrebom za buđenjem svesti o postojanju poremećaja ishrane, i svega što oni sa sobom nose. Drugi značajan cilj je izbegavanja brojnih zamki koje donosi savremeni način informisanja i brojni neautorizovani pristupi lečenju poremećaja ishrane.
Povezanost odnosa sa majkom i odnosa prema hrani
Kao lekar – psihijatar prim. dr Marija Đurović pojašnjava povezanost psihe i odnosa prema hrani i kaže da se od samog rođenja on gradi.
-Od momenta kada se rodimo prvi značajan kontakt sa spoljašnjom sredinom je kontakt sa majkom kroz proces hranjenja. Kako će teći sam proces hranjenja i koje će posledice imati zavisi od dva činioca: majke i deteta. Uticaj majke zavisi od njenog psihičkog i fizičkog zdravlja i manifestuje se kroz način kako hrani dete, da li adekvatno prepoznaje njegove potrebe, sa druge strane tu je beba sa odgovarajućim temperamentom na koji majka reaguje. Taj odnos uz samo hranjenje i osećanja koja se javljaju tokom tog perioda definišu kasnije odnos prema sebi, prema drugima, kapacitet da se prepoznaju emocije i da se na adekvatan način nosimo sa njima. Kako može doći do problema? Ako je majka depresivna ili anksiozna, ne prepozna bebine potrebe i hrani dete na svaki plač deteta, umesto da ga presvuče, ljuljuška, umiri ili ne prepozna plač kojim beba ukazuje da je gladna sve to može dovesti do konfuzije da se prepoznaju osećanja gladi i sitosti i dovede do toga da se na stanja uznemirenosti u kasnijem životnom dobu reaguje preteranim unosom hrane, restrikcijom hrane ili povraćanjem. Za osobe koje boluju od poremećaja ishrane hrana simbolično predstavlja majku, kod njih nije majka ta koja hrani već je majka hrana. Osobe koje boluju od poremećaja ishrane imaju komplikovan i simbiotski odnos sa majkom. Skoro po pravilu majke osoba koje boluju od anoreksije i bulimije nerovze svoju decu doživljavaju kao produžetak sebe, kao da između majke i deteta postoji jedna isprepletanost, gde je teško diferencirati ko je ko. Razne ”manipulacije” sa hranom-izgladnjivanje, prejedanje, nasilno povraćanje u simboličnom smislu predstavljaju pokušaj da se razreši komplikovan i simbiotski odnos sa majkom i na taj način održi kontrola svojih agresivnih osećanja.
Skrivanje simptoma
Veoma je važno da prepoznati „crvenu zastavicu“ kao predznak i upozorenje da neka ponašanja vode ka poremećaju ishrane.
-Simptomi i znaci koji treba da pobude sumnju na poremećaj ishrane-anoreksiju nervozu ili bulimiju nervozu su brojni. Pojavljuju se na samom početku bolesti i tokom vremena se intenziviraju. Pitanje je kako i zašto ostaju nevidljivi? Prvo pacijenti bolesni od ovih bolesti vrlo vešto kriju simptome, kao da znaju da nešto nije u redu sa njihovim ponašanjem. Drugi mogući razlog zašto simptomi prođu nezapaženo je činjenica da roditelji i članovi porodice ne znaju da ove bolesti postoje i vrlo često se po prvi put u životu sreću sa takvim ponašanjem te ga i ne shvataju ozbiljno. Na žalost neki simptomi poremećaja ishrane su opšte prihvaćeni u savremenom društvu i smatraju se poželjnim ponašanjem-nekonzumiranje slatkiša i sokova, restriktivna ishrana, vegetarijanska ishrana, intermitentni post, insistiranje na proteinskoj ishrani, ”detox programi” preterano vežbanje, svakodnevni odlasci u teretanu. Međutim, treba imati na umu da je ovo ponašanje posebno opasno i upadljivo kada ga sprovode deca, a za to imaju podršku roditelja. Dešavalo mi se u praksi da na pregled dovedu devojčicu od 12 godina sa ozbiljnim simptomima anoreksije nervoze, za hospitalno lečenje, koja je do tada je odlazila u studio kod poznate nutricionistkinje gde su se divili njenom odličnom poznavanju kalorijske vrednosti svake namirnice (važan simptom bolesti!) i gde je tokom par meseci izgubila 5kg ili jedanaestogodišnja devojčica koja je vegan godinu dana uz podršku roditelja! Sa druge strane nije retko da lečenje po prvi put počne odrasla osoba u svojim tridesetim ili četrdesetim godinama života, koja je do tada ”uspešno” krila svoju bolest od porodice. Sve navedeno su razlozi zašto o ovim bolestima treba pričati sa ciljem da se poveća informisanost opšte populacije kako bi se radilo na prevenciji i pravovremenom lečenju. Upozoravajući simptomi (iz priručnika):
• Izbirljivost u ishrani i isključivost u konzumiranju ”zdrave” ishrane (AN,BN);
• Iznenadna odluka da se hrane vegetarijanski ili veganski (ovakav način ishrane nije svojstven porodici) (AN);
• Preskakanje obroka (AN, BN);
• Pridržavanje restirktivne ishrane (AN);
• Odlazak u kupatilo odmah posle obroka (BN);
• Više puta se tušira rokom dana – mogućnost da nasilno povraća tokom tuširanja(BN);
• Smanjivanje količine hrane u kući (BN)
Simptomi koji zahtevaju da se reaguje odmah (Priručnik strana 43.):
• Izgladnjivanje i regularno preskakanje obroka (AN, BN)
• Odbijanje da jede sa porodicom i/ili sa prijateljima u restoranima (AN)
• Dve izostale menstruacije uz restrikciju ishrane (AN)
• Epizode prejedanja (BN)
• Epizode nasilnog povraćanja (BN)
• Korišćenje tableta i čajeva za mršavljenje i laksativa (BN)
• Preterana fizička aktivnost (AN)
• Uporno i neprekidno odbijanje da konzumira hranu koja nije dijetalna(AN)
• Preterano brojanje kalorija i kontrola unosa hrane (merenje porcija)(AN,BN)
• Gubitak telesne mase (AN)
Upoznajte dobro protivnika!
Najvažniji savet porodicama je da znaju da su poremećaji ishrane ozbiljne bolesti, sa visokom stopom morbiditeta i mortaliteta, kaže prim. dr Đurović.
-Nelečene bolesti imaju tendenciju da postanu hronične što utiče kako na telesno i psihičko zdravlje, tako i na emotivni, profesionalni i socijalni deo života obolele osobe i cele porodice. Poruka roditeljima i osobama bliskim nekom ko boluje od poremećaja ishrane je da ne gube vreme nadajući da će sve proći samo od sebe, već da potraže pomoć lekara čim primete neki od gore navedenih simptoma. Tokom lečenja važno je ne kriviti sebe za bolest deteta i ne fokusirati se na pitanje zašto se desila bolest, umesto fokusa na zašto, važno je primeniti sve savete lekara, čuvati psihičku snagu kako bi pomogli da se zaustavi dalji gubitak telesne mase, prekine obrazac prejedanje-namerno povraćanje i kako bi se uspostavio adekvatan obrazac obroka bez gladovanja, prejedanja. Roditelji moraju upoznati ovog protivnika – poremećaj ishrane! Roditelji su pripremljeni za mnoge probleme koje nosi adolescencija ali nikako nisu pripremljeni za poremećaj ishrane. Osnovni način da se porodica ujedini u borbi protiv ovih bolesti je edukacija. Što se više porodica informiše o simptomima, toku lečenja, to ćete biti jedinstveniji i jači u borbi protiv anoreksije nervoze i bulimije nervoze! Pre nego što zakažu pregled i povere nekome brigu o svom zdravlju ili zdravlju sebi bliske osobe, važno je znati koje je osnovno obrazovanje profesionalca, da li se bavi lečenjem obolelih od poremećaja ishrane i kakvo iskustvo ima u svom profesionalnom radu. Savet je da potražite pomoć od osobe koja ima što više iskustva u oblasti zdravlja za koju tražite pomoć. Ono što nikada ne bi trebalo da rade je da traže pomoć i lečenje na društvenim mrežama od neproverenih stručnjaka koji nude brza rešenja u ”tri koraka” ili za 6 nedelja i garantuje uspešnost svoje metode lečenja. Traženjem pomoći u referentnim ustanovama ili od osoba koje imaju iskustva u lečenju ovih bolesti izbegavaju se brojne zamke koje donosi savremeni način informisanja i brojni neautorizovani pristupi lečenju poremećaja ishrane- kaže prim. dr Marija Đurović
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Priručnik „Poremećaj ishrane“ po ceni od 2500 2100 dinara do 10.02. + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
