Pored jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih glјiva
Nakon što je u jednom danu na odelјenje Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije primlјeno šest pacijenata sa simptomima trovanja otrovnim glјivama, iz ove ustanove apeluju na stanovništvo da se izuzetno pažlјivo odnose prema korišćenju pečuraka u ishrani.
Žrtve trovanja
«Ženska osoba iz Šapca starosti 57 godina primlјena je 3.oktobra u 6.00 časova sa znacima amanitinskog (faloidinskog) sindroma u teškom stanju, sa izraženim gastrointestinalnim tegobama i porastom enzima jetre od 100 posto. Četvoročlana porodica iz Šapca, takođe je primlјena sa znacima amanitinskog (faloidinskog) sindroma, svi sa gastrointestinalnim tegobama i lezijom jetre. Odmah su započete mere intenzivnog lečenja, uklјučujući ekstrakorporalne mere detoksikacije, hepatoprotektive, N-acetil cistein i druge simptomatske i suportivne mere. Ženska osoba iz Beograda ima gastrointestinalni sindrom i bolјeg je opšteg stanja. Pacijenti iz Šapca su glјive nabavili kod neovlašćenog prodavca, a konzumirali misleći da se radi o rudnjačama i lisičarkama. Napominju da su glјive bile polomlјene i da ih je bilo najmanje tri vrste, što otežava prepoznavanje. Ističemo da je od proleća do sada u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja VMA lečeno 26 pacijenata sa trovanjem glјivama (14 ambulantno i 12 hospitalno). U prethodnom periodu je bilo više kišnih dana praćenih toplim, sunčanim vremenom, što izaziva nagli rast i bujanje jestivih, ali na žalost i otrovnih glјiva i iz tog razloga napominjemo da pored nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih glјiva“-navodi se u saopštenju Nacionalnog centra.
Šta su otrovne glјive?
„Pod pojmom otrovne glјive podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa. Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbilјnija oštećenja i smrt. Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih glјiva onima koje su otrovne. „Biserke“ se mogu zameniti otrovnom panterovkom, „zeke“ su takođe problem i zahtevaju dobro poznavanje glјiva jer im boja šešira često varira.
Akutna trovanja glјivama imaju veliki klinički značaj zbog raznolike kliničke slike (ispolјavaju se u osam različitih sindroma), učestalosti (godišnje se u Evropi leči oko 10.000 pacijenata), velike smrtnosti (10-50%). Na osnovu vremena koje prođe od ingestije do prvih znakova trovanja dele se na ona sa kratkim ili dugim inkubacionim periodom. Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom (30 min – tri sata) ispolјavaju se u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski). Ova trovanja imaju povolјan tok i ishod. Gastrointestinalni sindrom izazivaju glјive poznate kao „blјuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica itd“.
Kako prepoznati otrovnu glјivu?
Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često letalni ishod. To su trovanja sa slikom amanitinskog (faloidinskog) sindroma, orelaninskog i giromitrinskog sindroma.“
Postoje razni mitovi o tome kako najsigurnije prepoznati otrovnu glјivu, a neki od njih su da otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom, da daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno, da beli luk kuvan sa njima potamni, da se ne mogu lјuštiti, „ako živina jede otpatke od glјiva onda su dobre“ (jedan od najopasnijih mitova jer životinje imaju drugačiji gastrointestinalni trakt). U Nacionalnom centru za kontrolu trovanja VMA ističu da se samo hemijskom analizom tačno može utvrditi otrovnost glјiva.
Šanse za izlečenje su veće ako se terapija dobije na vreme
U branje glјiva se ne treba upuštati bez dobrog poznavanja glјiva. Zabluda je da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih glјiva. One se ipak mogu raspoznavati po određenim karakteristikama.
„Amanitinski (faloidinski) sindrom izazivaju Amanita phalloides (zelena pupavka), Amanita verna (bela pupavka), Amanita virosa (smrdlјiva pupavka), ali i 14 drugih glјiva. Trovanje izazivaju aktivne materije faloidini i amatoksini. Smrtna doza je 5-10 mg, tj. 20 grama glјive. Latentni period je 12 sati, a zatim se javlјaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis (uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre), toksična lezija bubrega. Pored lavaže želuca uz primenu aktivnog uglјa, nadoknade tečnosti i elektrolita, primenjuju se hepatoprotektivi, druga simptomatska i podržavajuća terapija, a odlične rezultate daje plazmafereza. Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati“- navodi se u saopštenju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA.
Maksimalan oprez!
Veoma je važno da svi koji koriste glјive za jelo, kao i berači glјiva budu maksimalno oprezni. Odgovornost za zdravlјe i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle glјive, a treba biti pažlјiv i prilikom kupovine pečuraka na pijacama. Na deklaraciji bi trebalo da bude istaknuto ime pečurke, uzgajivača i koja institucija je obavila kontrolu kvaliteta.
Upozorenje zdravstvenim radnicima je da obavezno konsultuju Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA na telefon 011/3608-440, jer je specifičnu terapiju neophodno započeti u prvih 48 sati.
