KAKO MOTIVISATI SEBE I DRUGE?
Jedan od najboljih načina da se susretnete sa tim koliko su ljudi različiti jeste da radite sa grupom ljudi. Ne možete a da ne primetite koliko različito reaguju kad ispričate neku motivacionu priču. Nekima promeni život, a neki umiru od dosade. Ili kad pričate vic, neko se cepa od smeha, a neko nije pomerio ni jedan mišić na licu. Čini vam se kao da govorite različitim jezicima. Zašto ljudi reaguju različito na iste stimuluse? Zašto neko vidi čašu polupunu, a neko polupraznu? Zašto neko razume poruku, oseti energiju i motivaciju, a neko na istu stvar uopšte ne odgovori?
Šta želite?
Ako se obratite nekom pravim rečima, možete učiniti bilo šta, a ako ne pronađete isti jezik nećete učiniti ništa. Najinsprativnija poruka će stići do osobe samo ako je istovremeno stimulišete i kognitivno i emotivno. Jedan od najboljih načina je da prepoznate koja je osnova njene motivacije, tj. DA LI IDE KA NEČEMU ILI NEŠTO IZBEGAVA. Svako od nas ima svoje obrasce ponašanja koji su organizovani našim iskustvom. Kad razumemo te obrasce ponašanja lako ćemo razumeti npr., da li nas neko voli ili ne, zašto je kupio baš taj auto, zašto radi baš taj posao….
U koju grupu ljudi spadate-u onu koja IZBEGAVA BOL ili u onu KOJA TEŽI DA POSTIGNE ZADOVOLJSTVO?
Svako od nas će povući ruku od otvorenog plamena da bi izbegao bol. Mnogi će sedeti pred predivnim zalaskom sunca uživajući u prizoru. Ali, neko će ići peške na posao jer uživa u šetnji. Neko drugi će ići peške jer ga je strah od vožnje autobusom ili kolima. Neko posegne za hranom jer uživa u njenom ukusu, neko jer na taj način izbegava susret sa svojim dubljim strahovima… Neko čita knjige uživajući u uvidima do kojih dolazi, neko samo zato da ne bi bio okarakterisan kao neobrazovan. Ovi prvi TEŽE DA POSTIGNU ZADOVOLJSTVO, a drugi IZBEGAVAJU BOL. Beže od nečega, ne približavaju se. Nijedno od ovih ponašanja nije jedino.Svako od nas ide ka nečemu i beži od nečega. Niko baš uvek ne odgovara na isti način, mada je jedan dominantan. Ako želite da znate u koju grupu spadate, zapitajte se ŠTA ŽELITE OD VAŠEG PARTNERSKOG ODNOSA, OD POSLA …od bilo čega.
Da li odgovarate sa šta želite ili šta ne želite?
Šta ta informacija znači? Na primer:
Ana svojim brakom održava sliku koju ima u društvu, finansijsku sigurnost, tu su i oba roditelja za njenu decu. Odlučuje da ostane u braku iako tu nema mnogo ljubavi, ali ona svojim brakom dobija mnogo toga FOKUSIRANA JE NA ONO ŠTO VALJA.
Milica gubi svoju nezavisnost, slobodu , stagnira u svakom pogledu. Odlučuje da prekine svoj brak jer je FOKUSIRANA NA ONO ŠTO NE VALJA.
Sa Milicom ću pokušati da radim na onome što želi da izbegne (nedostatak slobode, osećanje stagnacije-JEDNOM REČJU BOL) pokušavajući da je usmerim ka onome što je u njenom braku dobro. I za to če mi biti potrebno mnogo vremena. A Ana će se mnogo brže odlučiti da ostane u braku .
METAPROGRAMI
Razlika između Ane i Milice je u tzv. METAPROGRAMIMA(izraz preuzet iz NLP-a) su velikim delom nesvesne šeme sortiranja informacija koje imaju ogroman uticaj zato što od njih zavisi šta primećujemo, kako stvaramo svoje unutrašnje predstave i kako organizujemo svoje iskustvo i iz njega izvlačimo informacije. Oni imaju veliki uticaj zato što su upravo sredstvo kojim organizujemo svoje iskustvo. Metaprogrami su poput filtera – oni nam omogućavaju da profiltriramo ono što za nas nije značajno, a da obratimo pažnju na ono što jeste. Bez njih bi naš um bio pretrpan informacijama i ne bismo imali mogućnost da pravimo razliku šta je za nas važno, a šte ne.
Automobil može da se kreće istim putem napred ili nazad, zavisi gde želi da stigne.Slično je i na ličnom planu. Ako želite da svoje dete ubedite u to da treba da uči, možete mu reći da ako ne bude učio neće uspeti da se upiše na fakultet. Ili ga možete podsetiti na komšiju koji nije učio, pa sad „radi na građevini“ ili „kopa kanale“. Ako je strategija vašeg deteta da izbegne bol, ovo drugo će uspeti. Ali, ako vaše dete želi da postigne zadovoljstvo, možete mu pričati o komšiji koliko god hoćete, gubeći i vaše i njegovo vreme. Mnogo bolje ćete ga podstaći ako mu kažete da će svojim dobrim uspehom u učenju moći da bira koji će fakultet upisati.
Ljiljana Jagodić
Foto: Jelena Vlatković
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Depresija kao način života
Život zaglavljen u prošlosti
Zašto smo se udaljili?
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
