BG online

Sajam gradjevine
ZDRAVLJE

Kroz bolest ne morate prolaziti sami

Podrška koja zdravlje znači

Dijagnoza koja menja život iz korena, ostavlja neizbrisiv trag na porodici i pacijentu, donosi u svakodnevicu neizvesnost, nemir i strah od nepoznatog, sve je prisutnija na ovim prostorima, dok statistike nedvosmisleno ukazuju na to da je iz godine u godinu sve veći broj obolelih od malignih bolesti. U trenucima očaja, kad treba biti snažan i hrabro zakoračiti u dugu i neizvesnu borbu za izlečenje, u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije snažnu podršku, pored izuzetnog lekarskog tima, pruža pacijentima i njihovim porodicama multiprofesionalni tim koji je angažovan u programu podrške i edukacije “Verujem u život”.

Verujte u život

Onkolozi kažu da se preventivnim merama broj obolelih od raka može smanjiti za 30%, a to podrazumeva prestanak pušenja, prestanak konzumiranja alkohola, izbegavanje prekomernog izlaganja suncu, zdrav način ishrane, redovnu fizičku aktivnost i preventivne preglede. U Savetovalištu Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije već 20 godina se jednom nedeljno sa onkološkim pacijentima rade stručnjaci različitih profila- defektolog, psiholog, socijalni radnik, fizioterapeut, medicinska sestra, nutricionista, kao i lekari različitih specijalnosti koji pružaju psihosocijalnu podršku i rehabilitaciju pacijentima i članovima njihove porodice. Ovaj tim Savetovališta ima za cilj da im pomogne da što lakše prođu kroz ono što ih očekuje u periodu lečenja koji je dug i neizvestan.
-Osnovni cilj programa “Verujem u život” je da demistifikuje malignu bolest, pruži prave informacije o lečenju, kao i da pomogne pacijentu i porodici da poboljšaju kvalitet života u tim okolnostima. Program čini 8 sesija koje se održavaju jednom nedeljno u trajanju od 3 sata u biblioteci Instituta čime pomažemo pacijentima da menjaju svoje ponašanje, način života, sisteme vrednosti, a to im pomaže i da nađu novi smisao, bolje se adaptiraju i preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem i životom. Ovaj stručni tim pomaže pacijentu i porodici da prihvate maligno oboljenje kao svako drugo hronično oboljenje koje se može lečiti i imati pod kontrolom. Ovu podršku pacijenti i njihove porodice imaju i nakon lečenja- kaže dr sci. defektolog Svetlana Berat koja je deo tima Evropskog edukativnog programa podrške obolelima od malignih bolesti i njihovim porodicama već skoro dve decenije, baš kao i Marijana Milošević, glavna medicinska sestra Odeljenja za onkološku hematologiju čije se predavanje odnosi na neželjene posledice hemioterapije.
-Na ovim sesijama polaznici imaju priliku da se informišu o tome šta je maligna bolest, kako se otkriva, kako se leči, koji su neželjeni efekti onkološkog lečenja, šta podrazumeva pravilna ishrana, koje su normalne i očekivanje psihološke reakcije, koje se seksualne disfunkcije javljaju nakon završenog lečenja, kako poboljšati komunikaciju i postići partnerski odnos, kako prevazići krizu… Ima i onih koji ne žele da čuju svoju dijagnozu, niti da je prihvate, dok su mnogi otvoreni za sve teme. Sve je više onih koji su spremni da pitaju i razgovaraju o svemu. Nama je cilj da im pomognemo da otklone svoje strahove i zablude, da oni koji žele da se leče vide da nije to toliko strašno- kaže Marijana Milošević i dodaje da značajno da onkološki pacijent vidi da nije sam i da drugi imaju isti problem kao i on.
Podršku pacijentima i članovima porodice pružamo i nakon završenog onkološkog lečenja, kada pomažemo pacijentu da  se integriše u radnu sredinu, da očuva svoje uloge u porodici i živi kvalitetno uz malignu bolest – ističe dr sci.def. Svetlana Berat.
-Izuzetni su rezultati celog tima u radu na psihološkoj podršci, suočavanju sa strahovima, emocionalnom prihvatanju bolesti, razvijanju pravilnih životnih navika i stilova života. Pacijente interesuje i kako da što lakše prođu kroz neko onkološko lečenje, bilo da je reč o hirurgiji, radioterapiji, hemioterapiji i zanimaju ih posledice lečenja. Razumljivo, mnogi imaju strah od smrti, bola, patnje, odbačenosti. Uz ovaj tim oni treba da znaju da nisu sami u svemu tome i u svojoj bolesti, a naš cilj je da dobiju što više korisnih informacija, da otklone predrasude, razmene između sebe iskustva.
Tokom radionica psihološke podrške dr Berat često napominje koliko je važno živeti u sadašnjem trenutku, da je važan kvalitet života koji vode i da se ne treba zagledati u prošlost.
-Mnogi onkološki pacijenti vode sasvim normalan svakodnevni život, neki tokom radnog vremena dođu da prime terapiju i vrate se svakodnevnim aktivnostima. Jedna od predrasuda onkoloških bolesnika je da je bolest neizlečiva, a najčešće se plaše bola, patnje, odbačenosti od strane drugih ljudi i porodice, neizvesne budućnosi, i ponovnog vraćanja bolesti. Maligna bolest je bolest cele porodice. Neretko pacijenti moraju da teše članove porodice, a opet oni ne umeju da priđu na pravi način obolelom članu. Često nema otvorene komunikacije između pacijenta i članova porodice, a mi smo na neki način medijatori u svemu tome. Do sad je program “Verujem u život” prošlo oko 1000 pacijenata a samo 150 članova porodica obolelih,  što jasno govori o ovom problemu.

Porodica kao najvažnija karika

Da suočavanje sa dijagnozom može biti veoma stresno i da je u tim trenucima od velikog značaja podrška stručnjaka i porodice potvrđuje i dr sc.med Dejan Stojiljković, grudni hirurg Instituta za onkologiju i radiologiju.
-Pored poverenja i stručnosti lekarskog tima, pacijentima najviše znači pažnja i da im neko objasni šta nije u redu sa njima i šta ih čeka kada je reč o onkološkom lečenju. Njima je potrebno da osete razumevanje. Zadatak lekara je i da uspostavi komunikaciju sa pacijentom koji treba da bude saglasan sa metodama lečenja, a najteži trenutak je spoznaja bolesti. Onkolog treba da odlično poznaje i psihološke profile ljudi i istinu im saopšti na njima prihvatljiv način. Pacijentu može i da prećuti nešto, ali porodici mora reći sve- kaže dr Stojiljković i ističe da je  podrška porodice izuzetno važna karika svakom pacijentu. -To je naročito bitno kad nastupe psihološke krize, malodušnost, sumnja u pozitivan ishod terapije. Postoje porodice koje su bezrezervno uz pacijenta, ali, na žalost, ima obolelih o kojima niko ne vodi računa, čak se dešavalo da porodica i ne dođe po pacijenta u bolnicu.
Borba sa malignom bolešću jeste dugotrajan proces, ali u velikom procentu daje pozitivni ishod i dobre rezultate, ističe dr Stojiljković.
-Savremenim onkološkim lečenjem veliki broj pacijenata bude izlečen, a povratak normalnom životu je najvažniji. Podići sebe u bolesti i na putu izlečenja nije jednostavno, ali je itekako moguće. Statistika je uvek dobra ako se bolest leči u svom začetku, a rana dijagnostika je cilj i oduvek težnja svakog onkologa.
Onkologija u Srbiji ni po čemu ne zaostaje u odnosu na onkološke rezultate u najrazvijenijim zemljama Evrope i ohrabruje činjenica da imamo među lekarima u Srbiji izuzetne stručnjake koji se neprekidno usavršavaju.
Pušenje je veliki faktor rizika za nastanak karcinoma pluća, pa je samim tim veoma važno da se pacijenti- pušači što pre  prekinu sa upotrebom duvana. Petodnevni program odvikavanja od pušenja pod nazivom “Prekini sada -7 koraka do slobode” mnogima je do sad pomogao u tome da se oslodobe zavisnosti i ove loše životne navike.”Prekini sada -7 koraka do slobode” je program koji realizuje dr sci.med. Svetlana Ristić iz Odseka epidemiologije i prevencije Instituta, u saradnji sa dr.sc.med.dr Zoricom Plavšić, specijalistom pulmologije i alergologom.

I oni sa najtežim dijagnozama mogu da pobede

Dr Dušan Ristić, medikalni onkolog iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije napominje da je više obolelih od malignih bolesti nego nekad, a da je između ostalog uzrok tome i savremeni način života.
– Sa porastom standarda i stila života promenile su se navike ljudi – upotreba duvana, način ishrane, nedovoljna fizička aktivnost i povećala izloženost štetnim uticajima iz okoline, a što rezultira povećanjem rizika za maligne bolesti. Preporuka za žene je da od 25. godine redovno idu na ginekološke preglede, a nakon 50. godine na mamografiju. Kad je reč o onkološkom lečenju, pacijentima psihički i fizički teško podnose period kad dolazi do opadanja kose, što opet neuporedivo više pogađa žene. Trudimo se da im predočimo da hemioterapiju treba da prime zbog sebe i da se bore, i da ih motivišemo za lečenje. Imaju strah od nepoznatog, ali, kad im objasnimo šta želimo da postignemo terapijom, imaju drugačiji pogled na to. Pred svakim od pacijenata je duga i teška borba u kojoj  istrajnošću i upornošću i oni sa najtežim dijagnozama mogu da pobede. Ja sam za ove dve decenije na Institutu i previše čuda video da ne bih verovao u njih. Neke pacijente sam lečio kad su bili deca, a danas oni imaju svoju decu. To nam je najveća satisfakcija- kaže dr Dušan Ristić.

Kontakt Savetovališta Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije 2067-158, mail: [email protected]

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
16. Noć muzeja 18. maja Noć muzeja 2019. biće održana…