fbpx

BG online

Intervjui

Iscrpljenost i umor duše (alarm za promenu i posvećenost sebi)

Krijete li osmehom svoju tugu?

Ako se većinom vremena osećate iscrpljeno, bezvoljno i slabo, duša vam je umorna, a ne telo. Verovatno za to krivite stres, nedostatak sna, iscrpljenost poslom, nedovoljno vežbanja, međutim, postoje simptomi koji ukazuju na to da vam je ipak umorna duša.
1. Umorni ste iako spavate celu noć, teško vam je da se ujutro probudite i ustanete iz kreveta iako ste spavali 8 sati?
To mogu biti neki od prvih znakova da vam nije telo umorno već duša.
2. Bežite iz realnosti, sanjate budni o drugačijem životu?
Duša vam šalje signal da je iscrpljena.
Često razmišljate o prošlosti i plašite se situacija koje se mogu desiti u budućnosti?
Ne volite sadašnjost i pokušavate da ne mislite o njoj na sve moguće načine.
Nezainteresovani ste i nedostaje vam akcije?
S obzirom da ste stalno umorni nemate želju ništa da radite, čak se ne radujete stvarima koje su vas nekad radovale.
Iznenadne promene raspoloženja, nezadovoljstvo, umor i nezainteresovanost, uzročno posledično utiču i na nemogućnost kontrole emocija.
Koliko često vam se dešava da se razljutite, osetite uvređeno zbog sitnice, počnete da plačete ili se smejete neočekivano, bez razloga, pa zbog istog upadnete u konfliktne odnose?
Ako se ovako nešto često dešava, takođe je razlog iscrpljenost duše.
3. Pretvarate se da vam je dobro. Nesvesni kompenzatorni mehanizmi su evolutivno nastali i imaju ulogu da se preživi. Zato nemojte da vas čudi što smehom često sakrivate tugu pred drugima. Dok duša plače, facijalnom mimikom se teško može izlečiti. Naprotiv, reč je o maskiranju, zanemarivanju i ignorisanju sopstvenih tegoba što ne vodi ka poboljšanju stanja. Svako ima individualni kapacitet trpnje i svakome je kapacitet ograničena kategorija.
4. Osećate se usamljeno.
Kad se pretvarate da vam je dobro teško da neko može da zna kako vam je zapravo. Iz tog razloga se razvija osećaj da vas niko ne razume, da niko ne može da vam pomogne i da ste sami sa svojim problemima. Zato pokušavate da izgurate sve sami. A stanje se pogoršava iz dana u dan.
5. Želite da se sakrijete od svih.
Ako imate želju da se sakrijete od svih ljudi koji vas okružuju, naročito od onih najbližih, to je jasan znak da vam je duša umorna.
Razmišljate negativno, ne vidite ništa lepo, ni neke male stvari, ne možete da se prisetite nekih smešnih trenutaka, ne pokušavate da stvorite neki lep novi trenutak, to znači da ste fokusirani samo na negativna iskustva i da vam je duša zbog toga izmorena.
6. Nekad je umor posledica tuge koju osećamo spram situacija koje nismo moćni da promenimo/rešimo ili imamo doživljaj da nismo moćni da promenimo (što su često iracionalni uvidi, te zapravo možda i jesmo, ali trenutni kapacitet nam ne omogućava racionalno sagledavanje). Zato nam je potrebna pomoć stručnog lica.
Kako da vam se duša odmori? Obavezni plan odmora
Jednom dnevno odvojiti 30 do 60 minuta kada nećete raditi baš ništa (ali baš ništa). Da bi se organizam odmorio potrebno je da u tom periodu nema zadatke. Doba dana odaberite sami. Sedite, lezite, nađite vaš sigurni kutak, ćošak, bez da baš tada razmišljate o tome šta ste radili tokom dana ili šta bi trebalo da radite kasnije ili sutra. Bez ispitivanja, preispitivanja i samoproganjanja.
Samoproganjanje je unutrašnji nesvesni mehanizam sa vrlo ozbiljnim posledicama po dušu i umor duše. Funkcioniše po imperativnom tipu (zapovednom), što znači da radi po principu moranja koje nije u skladu sa realitetom. Samoproganjajući mehanizmi nazivaju se drajverskim mehanizmima i oni su često odgovorni što svesno nismo u mogućnosti da sebi dopustimo odmor. Nastali su još u ranom detinjstvu posledično vaspitanju ili samostalnom zaključivanju kako treba (kako je ispravno), nismo ih svesni, osećamo se nelagodno ako ih ne ispunimo, a stvaraju nam poteškoće u funkcionalnosti i osećaju zadovoljstva. Postoji 5 drajverskih mehanizama: budi savršen, budi jak, udovolji drugima, požuri, radi naporno (npr. nesvesna imperativna odluka da radim naporno, jer ako ne radim naporno nisam vredna, ok, adekvatna. Razmislite koliko baš tada kad se odmarate morate da razmišljate o planovima za sutra,da ustanete,čistite). Svako od nas ima dva od pet drajverskih mehanizama, glavni i prateći. Dijagnostikujte koja su dva vaša drajvera. Primetićete ih u situacijama kada sebi zadate neki zadatak koji vam i ne odgovara, niste ok sa tim što to ili na taj način radite, ali osećate veliku nelagodu, neprijatnost i uznemirenost da odustanete u sopstvenu korist.
U okviru jedne nedelje neophodno je radne dane ispunjene obavezama i poslovnim aktivnostima upotpuniti slobodnim vikendom za odmor ili sportske aktivnosti, rekreaciju, zabavu, druženje. Dakle obavezna dinamika: 5 dana rada i 2 dana odmora (ne zaboravite na 2 dana odmora!!). Nekad nismo u prilici da to ostvarimo, ali kada uđemo u sindrom pregorevanja bilo bi značajno da možemo da prizovemo u svest da nam je dinamika 5+2 nedostajala ili nismo bili u prilici da je ispoštujemo.
Da bi se organizam odmorio potrebno je da mu se napuni energetski rezervoar, a on se puni razonodom, relaksirajućim aktivnostima, a ne zadacima.
– Jednom mesečno neophodno je da promenite sredinu odlaskom na izlet, bliže ili dalje, važna je promena sredine. Hormon sreće serotonin se luči promenom sredine, ispunjenjem ciljeva, zahvalnošću (razmislite o tome da li ste na svesnom nivou dovoljno zahvalni što nemate ozbiljnih zdravstvenih problema npr.)
– Tokom godine bilo bi idealno ostvariti 1 do 3 odmora u trajanju od minimum desetak dana, kako je ko u prilici, posebno spram ovih današnjih okolnosti. Vreme od tri nedelje je neurofiziološki predviđeno za raskidanje prethodno stvorenih neuronskih veza, pa će tako ono što više nije potrebno u sećanju polako napustiti moždane fioke, dok će se osloboditi prostor za ono što je dalje potrebno. Manje je važno gde ćete i kako iskoristiti odmor od toga da prosto ne budete u radnim obavezama i imperativnim zadacima.
Kad se dobro odmorimo mnogo smo spremniji i sposobniji da bolje i realističnije sagledamo okolnosti i situacije, a akumuliranom snagom lakše donesemo odluku da nemoćno očajavanje zamenimo zrelom reakcijom da nešto preduzmemo, bar ono što zaista možemo.
A često možemo mnogo, mnogo više nego što umornom čoveku može pasti na pamet.

Dr Milena Milanović
specijalizant psihijatrije/ psihoterapeut ps

Foto: Dario Konstantinović

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

1 komentar

1 komentar

  1. Jelena

    07/03/2021 at 19:45

    Odlično objašnjeno. Sve pohvale! Potrudiću se da ovo promenim.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Znate li kako se voli? Zasto su neki ljudi nesrećni…
error: