fbpx

BG online

mentalno zdravlje

Depresija u srednjem životnom dobu

Ignorisanje simptoma produžava patnju

Tuga, osećaj beznađa, praznine, stalne zabrinutosti, nemogućnost uživanja u aktivnostima koje ste nekad voleli nisu stanja koja tek tako prolaze, ne predstavljaju znak slabosti ili nešto iz čega osoba može da izađe „samo ako to želi“. Kod ljudi koji se tako osećaju često su prisutni osećanje bezvrednosti ili krivice, vezanost za neke događaje iz prošlosti koje doživljavaju kao “greške”, a od budućnosti ne očekuju ništa dobro.
O depresiji kod žena i muškaraca u srednjem životnom dobu za BGonline govori doc. dr Ivana Stašević Karličić, vd direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević.
Čime je uslovljen nastanak depresije u srednjem životnom dobu?
-Hormonske promene u ovoj životnoj dobi su svakako glavni okidači pojave depresije. U psihološkom smislu, u ovom periodu, većina ljudi se već ostvarila u većini životnih uloga, dosegla određen položaj u društvu i nekako je prirodno da se u drugom delu života preispituju početna pozicija i ostvarenost ciljeva koje smo u mladosti sebi postavili, stepen zadovoljstva životom koji živimo i slično. U ovom periodu suočavamo se sa brojnim promenama u porodičnom, poslovnom, često i socijalnom okruženju, što vodi intenzivnijem preispitivanju sopstvene životne pozicije i preuzimanju novih uloga. Mnogobrojne promene u procesu adaptacije mogu prouzrokovati, pored pratećih hormonskih promena, veće oscilacije u raspoloženju, povišenu anksioznost, nedostatak motivacije, doživljaja smisla života i slično.
Kako prepoznati simptome i kada je vreme da se potraži pomoć lekara?
-Simptomi depresije mogu biti veoma raznoliki. Postoji neka vrsta laičkog mišljenja da su tuga, neraspoloženje i plačljivost jedini simptomi depresije. Međutim, depresija se ispoljava i kroz nemogućnost uživanja u aktivnostima koji su ranije bili izvor zadovoljstva, manjak interesovanja i motivacije za obavljanje svakodnevnih, uobičajenih aktivnosti ili obaveza, ali i kroz pojačanu iritabilnost, svadljivost, strepnju, teškoće u koncetraciji, pažnji, poremećaju apetita, ritma sna, kroz nespecifikovane bolove u različitim delovima tela i slično. Kada simptomi ometaju osobu u svakodnevnom funkcionisanju, umanjuju radnu, porodičnu, interpersonalnu efikasnost i narušavanju sposobnost doživljaja zadovoljstva neophodna je profesionalna pomoć psihijatra.
Šta se dešava ukoliko se ignorišu simptomi depresije i čeka da one prođu?
-Tuga, neraspoloženje i povremene teškoće u funkcionisanju su očekivani u određenim stresnim, prelaznim ili teškim životnim situacijama, poput gubitaka, nesreća, bolesti i slično. Međutim, ukoliko svojim intezitetom i dužinom trajanja simptomi prevazilaze događaj koji ih je izazvao, neophodna je pomoć stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja. Ignorisanje simptoma je u tom slučaju veoma opasno, jer postoji mogućnost intenziviranja simptoma, a period lečenja kasnije duže traje.
Da li je jedna od predrasuda da su tuga, osećaj beznađa, praznine, strepnje i osećaj besmisla „normalni i prolazni“?
-Ovako teška osećanja nisu normalna ukoliko nisu izazvana nekim teškim životnim situacijama, ali čak i tada je pomoć i podrška profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja od velikog značaja za osobu koja je u stanju patnje ili trpnje. Važno je da svi zajedno radimo na prevenciji mentalnih smetnji, na blagovremenom otkrivanju i ranom lečenju teškoća. Takođe, destigmatizacija i prihvatanje traženja pomoći i u ovoj sferi zdravlja je čini se ne samo važna već i nužna.
Šta doprinosi razvoju depresije i anksioznosti?
-Kvalitet života, socijalne podrške, izloženost stresnim situacijama i načini prevazilaženja istih, kao i lične predispozicije osobe su ključni u razvoju depresije i anksioznosti. Osobe koje su izložene kontinuiranim životnim pritiscima, nedovoljno razvijenih konstruktivnih načina rešavanja problema kojima nedostaje adekvatna podrška u okruženju, kao i povišeno osetljive, strepljive i senzitivne osobe imaju veće predispozicije da u nekom periodu života ispolje simptome depresije i anksioznosti.
U kakvoj su sprezi depresija i anksioznost i da li često jedna drugu „prate“?
-Depresija je gotovo uvek praćena anksioznošću. Zapravo, anksioznost je jedan od vodećih simptoma u depresivnom sindromu.
Kakav životni stav i stil života može da bude dobra prevencija?
-Svakako da životni stil u kojem, pored bazičnog zbrinjavanja sebe kroz dobro regulisan san, adekvatnu ishranu, umerenu fizičku aktivnost, uspevamo da obezbedimo podržavajuću socijalnu mrežu sa kojom možemo da delimo najrazličitija iskustva i doživljaje, da pronalazimo sitne, svakodnevne izvore zadovoljstva i uživamo u njima, značajno doprinose opštem dobrom mentalnom zdravlju.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Kako prevazići psihičke probleme?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Da li je dijabetes zaista neizlečiv i zašto nije?- odgovor…
error: