fbpx

BG online

Intervjui

Kako prevazići psihičke probleme?

Mobilišite najzdravije snage svoje ličnosti

“Ne postoji fizički bol koji se može uporediti sa duševnim bolom, a ljudi s mentalnim smetnjama najviše pate…”

Nakon krize koja je pogodila celu planetu, istina je da mnogo toga više neće biti isto. Ljudi svih generacija su bili izloženi istom stresu koji su pratili nemir i neizvesnost. Nisu svi jednako reagovali na okolnosti u kojima su se našli, a najviše je onih koji na ovakve situacije reaguju tek kad sve prođe. Pred njima je susret sa anksioznošću, depresijom, fobijom, hipohondrijom, postraumatskim stresom što potvrđuje i v.d. direktor Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” doc. dr. Ivana Stašević Karličić.
– Svako ko oseti promene u svom svakodnevnom funkcionisanju, trebalo bi da se javi na razgovor sa stručnjakom. Simptomi mogu biti najrazličitiji, ali u najvećoj meri kod senzitivnijih osoba koje se loše snalaze u kriznim situacijama očekuju se poremećaji raspoloženja, napetost, poremećaji ritma spavanja i apetita- kaže za BGonline dr Ivana Stašević Karličić i dodaje da još uvek nema značajnog porasta intervencija u klinici za psihijatrijske bolest “Dr Laza Lazarević”. –Očekivano je da se nakon nesvakidašnje epidemiološke situacije i stresa koji ju je pratio, razbole oni koji su senzibilni, pa smo predviđajući sve to još na početku epidemije radili na planovima zaštite mentalnog zdravlja u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije. Prva aktivnost je bila otvaranje nacionalne SOS linije za psihosocijalnu podršku. Vremenom se menjala dinamika poziva na SOS liniji. U početku su najčešće to bila pitanja o prenošenju virusa i zaštiti. Ljudi su verbalizovali strah od bolesti i smrti, svoje egzistencijalne strahove, bili zabrinuti zbog ekonomske situacije, kako lične, tako i opšte. Došlo je do akutne porasti anksioznosti u svim starosnim kategorijama. Na SOS broj 0800/309309 javljali su se podjednako muškarci i žene, svih uzrasta, pa je tako najmlađi korisnik ove psihosocijalne podrške imao16 godina, a najstariji 92 godine, dok je prosečna starost onih koji su se javljali bila 52 godine. Vremenom su se ljudi adaptirali na nove okolnosti. Najveći broj se uspešno adaptirao mobilišući najzdravije snage svoje ličnosti.

Na pregledu kod psihijatra

Sledeće godine će biti obeleženo160 godina postojanja Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” koja zbrinjava veliki broj Beograđana, ali i pacijenata iz unutrašnjosti. Koliko su ljudi slobodni da se jave i sami potraže pomoć u ovoj ustanovi? Dr Stašević Karličić kaže da ima onih koji sami dođu na pregled, neki stignu u pratnji bliskih ljudi, dok ima pacijenata koje dovozi ekipa Hitne pomoći u pratnji policije.
-Teške depresivne epizode nose sa sobom pad energije i motivacije, pa nekad ljudi koji su u tom stanju nemaju snage za bilo koji novi korak, iako imaju uvid u to da im je potrebna pomoć. Kod psihotičnih poremećaja je karakteristična distorzija realnosti i tad ljudi često nisu kritični prema sebi, nemaju odnos prema svojoj bolesti i jedini način da dobiju lekarsku pomoć je da ih dovede na pregled neko njima blizak, dok ekipe Hitne pomoći i služba Ministarstva unutrašnjih poslova to čine kad svojim ponašanjem ugrožavaju svoj i tuđ život- objašnjava dr Stašević Karličić.

Da li smo depresivni ili tužni?

Tuga nije isto što i depresija koju kod depresivnih osoba prate drastična promena raspoloženja, anksioznost koja je prisutan simptom u svim psihičkim poremećajima, a karakteriše je prenaglašeno reagovanje na najmanje povode, nedovoljno sna ili previše spavanja, poremećaj israne i koncentracije, kaže dr Ivana Stašević Karličić uz napomenu da kad se krug istih simptoma ponavlja dve nedelje i značajno smanjuje vašu efikasnost potrebno je javiti se na pregled.
Mobilisanje zdravog dela ličnosti što se mnogima desilo u “doba korone” je prilika da upoznamo sebe i iznenadimo se uvidom u to koliko u sebi imamo zdravih resursa, stav je dr Ivane Stašević Karličić.
-Nekad i nemamo priliku da sebi pokažemo koliko možemo, uljuljkani u svakodnevni ritam života u kojem je mnogima imperativ da budu lepi, mršavi, da vode glamurozan život, imaju karijeru u usponu. To je vrlo pogrešan pogled na života. U opštoj društvenoj krizi dobili smo izazov i priliku da sebe zaista upoznamo, pomerimo sopstvene granice, više se angažujemo, posvetimo se sebi i bliskim ljudima. Po prvi put smo tokom ove krize primetili neke ljude koji su i ranije bili tu, zbližili se s nekima od njih, videli koliko male stvari znače život. Kriza je u psihološkom smislu najveća šansa za rast i razvoj i prilika da odrastemo. Većina stanovništva je zaista i prošla kroz to.

Zbog čega patimo?

Od vaspitanja i okruženja najviše zavisi šta će biti na vrhu liste naših životnih vrednosti. Dr Stašević Karličić upozorava da retuširane slike života koje najčešće vidimo na Instagramu ne mogu nikog učiniti srećnom osobom i da kod senzitivnih struktura ličnosti koje nemaju čvrste temelje odrastanja može doći do kompleksa inferiornosti i nezadovoljstva jer ne mogu dostići kriterijume koje nameće potrošačko društvo.
-Najteži je susret sa sobom i nije jednostavan put upoznavanja sebe. Ima osoba koje se ne mogu suočiti sa sopstvenim slabostima i treba im stručna pomoć. Teško je sebi priznati limitiranost u nekom smislu, u bilo kom životnom domenu. Celog života možemo sebe menjati na bolje.

Ko ide u “Lazu”?

“Zreo si za Lazu”, jedna je od rečenica koja se decenijama provlači kroz razgovore na ovim prostorima kad nekom želimo da ukažemo da je “lud”, “ne zna šta priča i radi” i sl. Klinike “Dr Laza Lazarević” se trudi da razbije sve predrasude i promoviše važnost mentalnog zdravlja, borbu protiv stigmatizacije psihijatrije i pacijenata uopšte.
-Važno je znati da mentalne smetnje nisu hendikep niti invalidnost. Protiv stigmatizacije se borimo svakog dana, kao i na unapređenju zdravstvene zaštite i otvorenosti. To je ohrabrilo ljude da se javljaju, zakazuju preglede, traže savete. Oni koji rade na sebi i pravovremeno se obrate specijalistima, doprinose i kvalitetu zdravstvenog sistema favorizujući preventivu i pravovremeno lečenje. Otvorili smo prvi centar za mentalno zdravlje u zgradi Beograđanke pre dve godine u kojem bez zdravstvene knjižice građani mogu da dođu i dobiju pomoć i savet, odgovore na pitanja, nedoumice, čime izbegavaju gomilanje stresa i na zdrav način se suočavaju sa svojim problemima. Rano skriningovanje i lečenje doprinosi tome da sebe i svoje stanje imaju pod kontrolom. Važno je i to što na te razgovore dolaze u poslovnu zgradu, ni na koji način nisu etiketirani, niti totalizirani. Otvorili smo i Centar za prevenciju suicida u kojem pružamo produženu vrstu podrške onima koji su pokušali samoubistvo ili porodicama onih koji su to izvršili. Prošle godine je otvorena nacionalna SOS linija 011/7777000 za prevenciju suicida u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije-priča dr Stašević Karličić.
Na pregled kod psihijatra dolaze oni koji imaju mentalne smetnje ili psihotični poremećaj, dok je za ljude sa paničnim poremećajem služba urgentne psihijatrije dežurna od 0 do 24h.
-Predrasuda da je ova institucija sinonim za represiju, tajanstvenost, neverovatne stvari koje se dešavaju unutar zidova za koje niko ne sme da zna, da su ljudi koji odlaze kod psihijatra hendikepirani i manje vredni. Sve je to potpuno netačno. Održano je mnogo izložba radova naših pacijenata, slika i vajarskih radova koji su od strane istaknutih umetnika ocenjeni najvišim ocenama. Održali su i mnogo pozorišnih predstava i muzičkih nastupa, a nakon lečenja su nastavili sa uobičajenim životom i imali visoka dostignuća u porodici i na poslu, apsolutno visok kvalitet života. Šizofrenija je oboljenje koje do neke mere ograničava, ali farmakoterapija i psihoterapija omogućuju visokokvalitetan život i tim pacijentima.

Lečenje pod kontrolom

Bez upotreba farmakoterapije nema lečenja u psihijatriji, ističe dr Ivana Stašević Karličić,
– Razgovor tu može pomoći, ali ne može i izlečiti. Nekad su ti lekovi imali mnogo neželjenih efekata invalidizirajući pacijente, skoro koliko i sama bolest. Lekovi koji se danas prepisuju nemaju takve neželjene efekte. Uzimanje lekova na svoju ruku je posebno rasprostranjen problem, a najviše se zloupotrebljavaju hipnotici i benzodijazepini. To su lekovi sa sedativnim svojstvima koji na kratke staze redukuju anksioznost, ali im već nakon par sati treba nova doza da bi imali isti efekat. Sve su to koraci ka zavisnosti što može dovesti do apstinencijalnog sindroma i ugroziti život i zdravlje čoveka. Danas postoji nova klasa lekova koji efikasno rešavaju depresivne epizode i nakon mesec dva redovne upotrebe dovode do prekidanja terapije i izlečenja. Njih može prepisati samo lekar.
Opasno je da sami sebi dajete dijagnozu! Po rečima dr Ivane Stašević Karličić čak i u psihijatriji nakon prvog viđanja sa pacijentom lekar prvo uspostavlja “radnu dijagnozu”, a za neke bolesti se čeka i 2 godine do konačne dijagnoze.

Kad porodica pati…

Poremećaj ličnosti je obrazac patološkog ponašanja koji počinje od najranijih faza života i određuje način funkcionisanja.
-Osobe sa poremećajem ličnosti se retko javljaju na lečenje, a razgovori s njima su teški, a lečenje diskutabilno. Oni jedino mogu da se tretiraju psihoterapijski jer psihopatija nije bolest. Terapijski se mogu pokriti lekovima samo ako imaju i psihotične epizode, što se dešava kod težih slučajeva. Potrebno je učiti ih da koriguju svoje obrasce ponašanja, što je zahtevno jer oni nemaju uvid u to koliko su teški za svoju okolinu. Te osobe nemaju saosećanje, grižu savesti, svesno rade protivzakonite radnje, radnje protiv života i tela, nisu ličnosti koje su zaokružile svoj razvoj, nemaju osećaj za druge. Egocentrični su, a svojoj porodici su izvor patnje zbog svog ponašanja. Nanose bol okruženju, emocionalnom partneru, nekad vršnjačkoj grupi, a pored emocionalne iscrpljenosti, tu je i ekonomski momenat koji dodatno opterećuje, jer te osobe nisu dovoljno ekonomski sposobne i samostalne. Neretko zbog takve dinamike vrše krivična dela, protiv njih se vode prekršajni postupci, a neki imaju i udružene druge duševne bolesti poput zavisnosti, zloupotreba zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. To jeste bolest cele porodice u kojoj svi pate. Najveći nivo i stepen podrške i ljubavi je da podržite ljude iz svoje okoline koji imaju mentalne smetnje, date im dokaz da ste im čvrsta podrška i zatražite stručnu pomoć- kaže dr Stašević Karličić.

Kako duša boli?

Ne postoji fizički bol koji se može uporediti sa duševnim bolom, a ljudi s mentalnim smetnjama najviše pate, reči su direktorke Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.
– Njihove smetnje zaista bole. Duševni bol je najveći bol koji postoji čemu svedoči i to da na žalost neki ljudi odlučuju da zbog toga završe sa svojim životom. Suicid u psihijatriji i medicini je najteža komplikacija duševnih smetnji i oboljenja i najveći je izazov za lekare i psihijatre. Mogu biti i najveći poraz za njih, zajednicu, porodicu i društvo ako se pojedinac ipak odluči za to da sebi oduzme život.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Zašto je važno izlečiti odnose s porodicom? Uspeh, talenti, snovi,…
error: