Naučite kako da se posvetite vašem odnosu i dobijete mnogo
Mlađa deca školskog uzrasta često kažu da im roditelji nedostaju, a to formulišu kroz rečenice kao što su „tata mnogo radi“ ili „mama je stalno umorna“. U radu sa jednom modernom porodicom koja je došla na savetovanje zbog odnosa sa sinom koji ulazi u pubertet, gde su oba roditelja visokoobrazovane i uspešne osobe, pitala sam mamu koliko vremena provodi sa sinom u nekoj opuštenoj šetnji ili razgovoru gde se ne priča o školskim zadacima i gde su posvećeni jedno drugom. Prvo nije razumela šta je pitam, pa sam joj objasnila da opušteno provedeno vreme sa detetom znači vreme u kome se njih dvoje npr.šetaju, smeju ili jedu sladoled, a da ne pričaju o obavezama i ne gledaju na sat. Mama se rasplakala, jer nije mogla da se seti nijednog trenutka sa svojim detetom. Starija deca i mladi ljudi vrlo često jasno iskazuju osećaj usamljenosti ili navode kako u kući najčešće provode vreme sami u svojoj sobi, sami jedu, sami gledaju TV, a da su najčešća roditeljska pitanja „s vrata“ ili „usput“ o tome kako je bilo u školi i da li su završili domaći.
Gde su vaše granice?
Roditelji, s druge strane se žale na stalni osećaj preopterećenosti poslovnim i porodičnim obavezama, pa često čujem „Nemam vremena za sebe“, „Jedva čekam da se ispružim ispred TV-a i da me svi ostave na miru“. I mame i tate navode da nisu autoritet svojoj deci, da ne umeju da postave granice i „da su im sve lepo rekli, a deca NIŠTA“. Roditelji često prebacuju odgovornost za roditeljstvo, jedno na drugo ili se raspravljaju s decom. A onda se ta deca zatvaraju u svoje sobe, jer im nije lepo s roditeljima. I tako se krug zatvara. Kao partneri i muškarci i žene se žale na nedostatak komunikacije i osećaj usamljenosti u braku. Muškarci to često definišu kao „nemamo zajednička interesovanja, pa sve radim sam“ ili „od kad smo dobili decu supruga je usmerena na njih“. Žene taj doživljaj nemanja bliskosti u braku često izražavaju kao „ne sluša me, kad pričamo, pričamo samo o deci i obavezama“ ili „ne osećam da postojim kao žena“.
Telefoni i tableti kao deo slike savremene porodice
Brz način života je porodici uzeo vreme, sigurnost i stabilnost i uneo nove tehnologije u sistem porodičnog funkcionisanja. Telefoni i tableti su se „idealno uklopili“ u osećaj usamljenosti i distanciranosti u porodičnim odnosima. Pogledajte oko sebe, parovi, roditelji sa decom, čitave porodice su fizički jedni pored drugih, a svako prikopčan za svoj uređaj. I ćute. Tehnologija možda dodatno distancira u interpersonalnim odnosima, ali odgovonost je na nama a ne na telefonima. Kad su kvalitetni naši porodični odnosi, oni su izvor zdravlja i zadovoljstva. Suprotno tome, nekvalitetni porodični odnosi su izvor nezadovoljstva i bolesti. Niko nema savršene odnose sa svojim članovima porodice. Odnosi su promenjivi i na bolje i na gore. Takođe, ne postoji dugoročan „status quo“ porodičnih odnosa. Ako ne negujemo kvalitetne porodične odnose oni će se tokom vremena pokvariti. A ako se ne trudimo da poboljšamo i promenimo nekvalitetne i loše porodične odnose oni će vremenom bivati sve lošiji. Svaki loš odnos vremenom biva sve lošiji. A posledice lošim porodičnih odnosa utiču na sve članove porodice, na njihovo psihičko i fizičko zdravlje.
Deca i mladi često razvijaju simptome kao reakciju loše emocionalne odnose u porodici (npr.tikove, anksioznost,agresivno ponašanje). Dugotrajni život u lošem braku može da dovede do depresije,gojaznosti, visokog krvnog pritiska, kardioloških problema i drugih ozbiljnih oboljenja.
Kako popraviti sve?
Često me klijenti pitaju „Da li je to-TO?“, „Da li je moj loš brak TO sa čim treba da se pomirim i živim tako?“, „Da li treba sa svojom decom da živim kao stranac ili stalno da se svađam?“, „Da li to u stvari tako i treba, jer su svi brakovi loši?“ Naravno da možemo da se ne trudimo. Prihvatimo da je to tako. I pustimo. Ko su roditelji koje su deca ostavila i ne brinu se o njima u starosti? Ko su braća i sestre koji se na sudu tuže zbog nasledstva? Ko su supružnici koji se razvode nakon 30 godina braka tzv.„sedi razvodi“? Duboko verujem, da se svaki trud koji uložimo u svoju porodicu i negovanje porodičnih odnosa isplati. Samo oni koji ništa ni ne probaju, koji se nikada ni ne potrude misle suprotno. Jer tako je lakše. Trenutno.
Branislava Pavlović
Foto: Dario Konstantinović
Branislava Pavlović dipl. psiholog i sistemski porodični terapeut ima svoje savetovalište u centru Beograda. Radila je kao klinički psiholog u Domu zdravlja gde je stekla dugogodišnje iskustvo u radu sa odraslima i decom baveći se psihoterapijskim radom i psihološkom dijagnostikom. Pomaže svojim klijentima da reše i prevaziđu različite životne probleme, uključujući anksioznost, depresivnost, bračne probleme i konflikte u interpersonalnim odnosima, probleme na poslu, u roditeljstvu i razvojnim krizama. Pored rada u savetovalištu Branislava Pavlović sa klijentima koji se odluče za taj koncept razgovara tokom šetnje u prirodi. (Walk&Talk) i napominje da fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi i da se čovek bolje oseća kad je aktivan.
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Saveti Branislave Pavlović:
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
Tikovi kod dece
Život u začaranom krugu društvenih mreža
Porodica u krizi
Moraju li svi da imaju decu?
Kako pomoći depresivnoj osobi?
Da li ste tužni ili depresivni?
Prevara u braku
Da li dajete, uzimate ili kalkulišete u ljubavi?
Loš brak i nesrećna deca u njemu
