Nema zdravog tela kod osobe koja živi u hroničnom grču
„Iskustvo greške je dragoceno. I nije bitna vaša greška već šta ste iz te greške naučili. Ona će ubuduće obojiti neke vaše naredne izbore. Možda ste neke sjajne izbore napravili jer ste u nekom momentu napravili tu grešku, ko zna.“
„Svima je potrebna reč ohrabrenja“, podsetio je psihijatar i psihoterapeut Aleksandar Misojčić autor psiho biografija cara Dušana i Vojvode Živojina Mišića brojne prisutne na predavanju „Strah u nama i oko nas-čega se i zbog čega plašimo“ u Kolarčevoj zadužbini gde su ga poštovaoci njegovog rada dva sata slušali, postavljali mu pitanja i zaključili da ovakve lekovite razgovore treba češće svi da vode.
Činjenica da je strah u nama i oko nas prožima svakodnevicu savremenog čoveka, ali ono na šta najčešće nemamo odgovor je pitanje „čega se u stvari plašimo?“. Dr Aleksandar Misojčić podseća da je strah vrsta biološke datosti, ali i da živimo u vremenu u kojem kao da je „zabranjeno“ plašiti se i dodaje da strah ne bi trebalo da nas vodi i usmerava, ali i da je važan alarm, upozorenje koji je u funkciji samoodržanja čoveka.
Iskrivljeni strah savremenog čoveka
„Ono što prepoznajemo kao opasnost ne mora realno to da bude. Jung je rekao da nije problem u opasnostima, već u strahovima u nama. Najrasprostranjeniji je strah od toga kakvu sliku ostavljamo kod drugih ljudi- kakav sam bio kao roditelj, partner. Prisutna je stalna zapitanost čoveka kakvu je sliku ostavio na druge. Treba da hrabro pokažemo sopstvenu autentičnost i ne treba da budemo savršeni.“
Lupanje srca, nedostatak vazduha, znojenje dlanova, suva usta, sve su to neki od telesnih simptoma anksioznosti. Anksioznost se može opisati kao iskrivljeni strah savremenog čoveka. To se slikovito može prikazati primerom: kad sretnemo zmiju obuzme nas strah, a ono što osetimo u zoo vrtu kad se nađemo u prostoriji sa terarijumima koji su puni zmija je anksioznost, onaj osećaj kad vas nešto „guši“.
Bolesti duše
Strah i fobija vode čoveka ka izbegavajućem stilu ponašanja i osiromašuju nam kvalitet života, podsetio je dr Aleksandar Misojčić i objasnio da su strahu skloni ljudi koji su usamljeni i oni koji ne znaju da žive „sad i ovde“, u sadašnjem trenutku.
„Oni zamišljaju budućnost, zamišljaju šta će se desiti i proživljavaju svoje strahove od kojih se većina ne ostvari. U hroničnom su grču, pod hroničnim kumulativnim stresom koji je gori od jednog razornog stresa. Neprepoznati kumulativni stres ostavlja promene na telu. Bes čoveka utiče na krvni pritisak i tu je predispozicija za kardiovaskularne bolesti. Nemamo htabrosti da se uhvatimo u koštac sa besom i zatvaramo oči u svakodnevnom životu. Tvrdim da nema zdravog tela kod osobe koja živi u hroničnom grču.“- rekao je Aleksandar Misojčić.
Lekovite greške
Anksioznost ne mora nužno biti nešto loše, već je nekad i snažan pokretač.
„Čovek ne treba da se plaši greške, lekovitost greške je važna. Plašimo se života- pa tako se ljudi plaše da prekinu brak, izađu iz disfunkcionalnog odnosa, plaše se da budu sami. Biti zrelo sam je važno. Kad čovek ne može sam sa sobom kako će neko drugi biti sa njim? Neki idu iz veze u vezu, pa u srednjim godinama shvate da nikad nisu bili bez partnera. Njihovo uverenje je „samo ako je neko pored mene ja vredim“. Velika je stvar i vrednost ako možemo biti sami.“
Kako razumeti strah?
Teško je razumom protiv straha, rekao je prisutnima Aleksandar Misojčić čije je najčešće pitanje bilo „kako protiv sopstvenih strahova?“
„Strah je emocija. Po mom mišljenju, ne možemo prostim, racionalnim savetom naterati čoveka da se ne plaši. Mi moramo napraviti vezu sa njegovim emotivnim bićem. Ako to ne napravimo onda nećemo moći ni da razumemo njegov strah, a ni on sam ako ne prihvati strah koji se inicijalno javio neće moći da napravi nikakvu promenu. Jako je važno da prihvatimo svoje nesavršenosti. Mi smo ljudi, a ljudi Bogu hvala nisu savršeni. I to što se plašimo i to što smo prepoznali nešto treba da nekako prihvatimo bez tog dodatnog kritikovanja samog sebe što se plašimo. Često nećemo da prihvatimo ono što jesmo, a put ka promeni onog što jesmo je da to prihvatimo.“
Hrabro je govoriti o svojim emocijama
„Ja molim svakog da izuzetno ceni nekog ko sa njim podeli emociju. Velika je privilegija kad ti neko otvori dušu. Slušanje, a posebno slušanje o emocijama je dragocena privilegija i put ka zbližavanju ljudi.“
Mi se ljutimo na sebe što nismo idealni, onaj idealni zamišljeni čovek. Ne može ideal da bude cilj, to je usmerenje, put ka kojem idemo, rekao je Misojčić.
„Mi nikad do kraja ne treba da ostvarimo sopstveni ego ideal, a ponekad se ljutimo kad se pogledamo u ogledalo i kad prepoznamo šta vidimo kod sebe. Put ka suštinskoj promeni kod straha je pomirenost sa sobom i sa sopstvenim nesavršenostima. Jedino tako, bez ljutnje, možemo da krenemo dalje.“
Važni su mali koraci
Najbolje je postavljati male, jasne i merljive ciljeve koji kad se realizuju doprinose i većem samopouzdanju. Dr Misojčić kaže da je tada važno zastati i reći sebi „Bravo“, ali i ići malim koracima i odmarati na tom putu. „Zastanite, odmorite, zastanite, pa nastavite dalje.“
„Unutrašnji sudija“ čoveka može biti imperativan, zahtevan, riigidan. Dr Misojčić kaže da nije dobro ako vam „unutrašnji sudija“ ne daje pravo na grešku.
„To je jedna vrsta autodestrukcije. Mislite li da umrete bez greške, da ne napravite nijednu grešku do kraja života? Ja vam to iskreno ne želim, to bi bilo neurotično. Zamislite čoveka koji nijednu grešku nije napravio, on nema pojma, nema nikakvo iskustvo. Iskustvo greške je dragoceno. I nije bitna vaša greška već šta ste iz te greške naučili. Ona će ubuduće obojiti neke vaše naredne izbore. Možda ste neke sjajne izbore napravili jer ste u nekom momentu napravili tu grešku, ko zna. Mislim da ne treba suditi ni sebi ni drugima, već taj izbor koji vam se čini kao greška da sagledate i vidite šta ste iz toga naučili. Od krivice nema nista. Po meni je ljubav, poštovanje, razumevanje nesto što zbližava porodicu i na tom nivou se ljudi zbližavaju i poštuju potrebe i različitosti jedni drugih.“, objasnio je dr Misojčić.
Šta je uspeh?
Svako ima različitu ideju šta je uspeh. Aleksandar Misojčić kaže da vizija uspeha može da evoluira, menja se, baš kao i naš doživljaj „šta je uspeh“. U nekom periodu je to životni standard ili moć, novac, autonomija… Sve su to motivi pokretači i nisu tokom celog života i svima isti.
„Različiti periodi života imaju razlicitu definiciju uspeha. Nekad kažete partneru koji je smanjio svoje ambicije„ti nisi bio takav, ti si se pretvarao“. Odgovor koji je logičan je:„otkud znam koliko ću biti ambiciozan“. Treba dozvoliti partneru da evoluira, ali isto to dozvoliti i sebi, upitati sebe šta vam je prioritet u ovom peirodu života, dati dozvolu sebi i drugima da se menjaju.“
Usamljenost u dvoje
Osećaj krivice donosi razmišljanja o tome da nam nešto ne pripada, da nismo dovoljno vredni, da smo nekog ugrozili. To se odvija u pozadini naše psihe podjednako i češće nego strah od neuspeha. Zbog čega ljudi izbegavaju povezanost u emotivno partnerskom odnosu? To je strah od života, kaže dr Misojčić.
„Osiromašena je komunikacija, a porodica je sve manje utočište. Ona prolazi svoju transformaciju u kojoj nema jasnoće, poslušnosti koju patrijarhat sa sobom nosi. Ni porodica ne može da zadovolji naše potrebe. Mi više ne znamo šta je savremena porodica, ne možemo ni u okviru braka da se složimo da li jednakom brzinom želimo da se odvojimo od patrijarhata. Sve je prisutnija usamljenost u dvoje. Tri puta češće se javlja infarkt miokadra kod onih koji su rekli da su usamljeni i to su češće muškarci.“
Strah od straha
Panične napade karakteriše jaka preplavljujuća anksioznost praćena telesnim simptomima i doživljajem vitalne ugroženosti, strahom da ćemo umreti.
„Panični napad traje oko 10 minuta i veoma je neprijatno iskustvo. Ljudi koji su ga doživeli i mimo perioda van napada teško žive jer se javlja strah od straha. I kad nemaju panični strah imaju sećanje na njega i strah da će im se to opet desiti. I to je izuzetno često. Jednom je Frojd rekao da je strah novac u ljudskim komunikacijama kojim panični napad funkcioniše…“
Sa kojim mislima ćete zaspati?
Kako spavamo, o čemu razmišljamo, oko čega se preispitujemo i zbog čega, samo su neke od tema o kojima je bilo reči tokom tribine sa dr Misijočićem koji je između ostalog objasnio i koliko nam o nama samima i našem životu govori to sa kojim mislima tonemo u san.
„Na kraju dana važno je sa kojim mislima zaspite. Najvažnija stvar koja vam se tog dana desila je ona sa kojim ćete te noći zaspati.“ Aleksanda Misojčić.
Knjige Aleksandra Misojčića
Psihobiografija srpskog vojvode Živojina Mišića “Čovek po meri šinjela” je knjiga u kojoj autor, psihijatar Aleksandar Misojčić kaže da je vojska za Mišića bila zamena za porodicu i da je vojni identitet imao veliki uticaj na njegove karakterne crte i vrednosti. Svako poglavlje knjige je podeljeno na dva dela, lirski i psihološko-psihijatrijski.
Dr Aleksandar Misojčić, psihijatar i psihoterapeut, rođen u Beofradu 1974. godine višegodišnje lekarsko iskustvo je sticao na Institutu za mentalno zdravlje, a zatim u svojoj ordinaciji. Sistemski je porodični psihoterapeut sa Evropskim sertifikatom. U okviru psihoterapijskog rada usko se bavi dinamikom porodičnih odnosa. Autor je i knjige „Grad – psihobiografija cara Dušana“.
Branka Gajić
Foto: Saša Džambić
Knjige Aleksandra Misojčića “Čovek po meri šinjela – psihobiografija vojvode Živojina Mišića” (cena 1320 dinara) i “Grad: psihobiografija cara Dušana” (cena 1320 dinara) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
