Porodične uloge su ponavljajući obrasci ponašanja kojima članovi ispunjavaju porodične funkcije i potrebe. Uloga je pozicija člana u porodici, koje su njegove odgovornosti, koliko moći ima i kakav mu je uticaj na druge članove porodice. Porodične uloge variraju od zdravih do nezdravih uloga. Zdrava porodica je sigurna sredina za emocionalni i fizički rast i razvoj dece, roditelji imaju najveću moć i odgovornost, postavljaju fleksibilne granice, emocionalno su topli i brižni prema deci.
Nezdravi modeli ponašanja
U funkcionalnim porodicama uloga deteta je da bude dete, a roditelji su ti koji brinu o njemu. U disfunkcionalnim porodicama deca mogu da preuzmu na sebe ulogu roditelja (parentifikacija deteta), ulogu supružnika ili čak da budu primorana da se sama brinu o sebi ili mlađoj braći i sestrama. Kad deca ne odrastaju u funkcionalnoj porodici, kad su izloženi zanemarivanju i zlostavljanju, onemogućeno im je da budu u bezbrižnoj ulozi deteta. Primorani su da stave svoje potrebe po strani da bi preživeli. Kad odrastu, mogu nesvesno da regrediraju u dečiju ulogu jer im ove potrebe nisu adekvatno zadovoljavane.
Porodične uloge mogu da se menjaju kada porodica doživljava strukturalne promene zbog traumatskog iskustva, bolesti, bolesti zavisnosti, netretiranih psihičkih problema, porodičnog nasilja, smrti člana, razvoda, posla i finansija.
U porodicama u kojima jedan roditelj ima problem sa nekom od bolesti zavisnosti ili netretiranim psihičkim problemom, cela porodica vremenom postaje disfunkcionalna. Zavisnost/disfunkcija utiče na fizičko i mentalno zdravlje porodice, finansije i celokupnu porodičnu dinamiku, decu i odrasle članove. Da bi izdržali zavisnikova nepredvidiva ponašanja, dešava se da članovi porodice usvoje neke nezdrave modele ponašanja. Obično deca tad igraju uloge kada je jedan roditelj zavisnik ili disfunkcionalan, ali to mogu da rade i odrasli članovi.
Zavisnik, negovatelj, beli vitez, crna ovca, izgubljeno dete, porodična maskota
Postoji šest uobičajenih uloga koje članovi porodice usvajaju, često potpuno nesvesno (Weischeider, 1981).
Zavisnik /Identifikovani pacijent je centralna figura porodice. Zavisnici funkcionišu i ispunjavaju svoju odgovornost sve manje i manje , a svi ostali članovi porodice, svesno ili ne, troše sve više vremena i energije baveći se zavisnikom pomažući i pokrivajući sve ono što on ne može, da bi porodica mogla da funkcioniše.
Negovatelj može biti drugi supružnik ili dete. Negovatelj preuzima na sebe probleme i odgovornosti zavisnika da bi usrećio ostale članove, ali uz poricanje bolne realnosti. Ova uloga održava porodičnu ravnotežu na nezdrav način i time sprečava da se članovi suoče sa suštinskim problemom i pokušaju da ga reše na zdrav način. Negovatelj se naziva i “porodični mučenik” jer ne samo da potkrepljuje disfunkcionalno ponašanje, već i štiti zavisnika da se suoči sa posledicama sopstvenog ponašanja. Negovatelj oseća da mora da se ponaša na ovaj način da bi porodica opstala, da se ne bi raspala. Negovatelj je zabrinut i anksiozan, neguje i podržava, sluša i teši. Njegova ličnost je zasnovana na tome “šta mogu da pružim drugima”. Primeri: parentifikovano dete koje preuzima ulogu neadekvatnog roditelja, supružnik zavisnika koji se kozavisnički ponaša.
Slično kao negovatelj, Porodični junak/Beli vitez se trudi da prikrije zavisnikove greške da bi održao utisak da je porodica “normalna”. Uradiće sve što je u njegovoj moći da problemi ostanu unutar porodice. Junak je visoko funkcionalan, preterano odgovoran i samodovoljan, često sa perfekcionističkim tendencijama i visokim ambicijama. Roditelji ga posmatraju kao dokaz da su dobri roditelji i dobri ljudi. Junak je delegiran od porodice da uvek mora da bude uspešan, da bi celoj porodici osvetlao obraz. Ako je on tako uspešan, porodica ne može biti baš toliko loša. Primer: parentifikovano dete, dete koje uvek mora da bude najbolje („Zlatno dete“), član koji uvek rešava porodične probleme.
U disfunkcionalnim porodicama Crna ovca je glavni krivac za sve što se dešava u porodici koji najčešće nemaju nikakve veze sa njim. Svojim prkosnim i hostilnim ponašanjem, Crna ovca privlači negativnu pažnju što skreće fokus sa glavnog problema u porodici. Porodica njeno ponašanje vidi kao loše i nikada dovoljno dobro. Iako spolja deluje ljutito i impulsivno, iznutra je tužna i oseća krivicu. Nije motivisana da se trudi i bude uspešna u bilo čemu, jer se oseća kao gubitnik. Crna ovca je obično jedini član porodice koji može da bude iskren u vezi onoga što se zaista događa u porodici, a što drugi članovi poriču i ne žele da vide. Porodica ga često delegira na indivudualnu terapiju umesto pravog Identifikovanog pacijenta. Primeri: bolešljivo, slabo dete, buntovno dete koje privlači pažnju lošim ponašanjem, problematično dete koje pravi probleme u školi.
Izgubljeno dete pokušava da se skloni od porodičnih problema tako što postaje “nevidljivo” za sve članove porodice. Ne traži pažnju i ne dobija pažnju. Izbegava interakcije sa članovima porodice, povučeno je, puno vremena provodi samo u svojoj sobi ili van kuće, da bi izbeglo porodični haos. Porodična svrha ove uloge je slična kao i kod Porodičnog junaka, jer Izgubljeno dete je dobro dete koje ne pravi probleme, pa samim tim i porodica mora biti dobra.
Porodična maskota pokušava da ublaži porodični stres i probleme kroz humor, smeh, neozbiljno ponašanje. Kada situacija u porodici postaje napeta i konfliktna, Maskota uskače da humorom razbije tenziju, jer svojim ponašanjem skreće pažnju sa ozbiljnih tema. Oseća se bespomoćno zbog problema u porodici i pokušava da prevenira sva negativna zbivanja, što utiče na to da je stalno napet i na oprezu. Svi ga posmatraju kao nezrelog, čak i u odraslim godinama. Smeh i neozbiljnost su njegova odbrana od tuge i bola.
Vremenom “igranje” ovih uloga može da dovede do kozavisnosti. Mnogi članovi porodice ulaze u uloge kao način prevladavanja porodične situacije, što donosi trenutno olakšanje, ali dugoročno ne rešava problem/disfunkciju. Uloge koje su poneli iz svojih porodica porekla mogu da utiču na decu i kada odrastu, gde se model ponašanja stečen u detinjstvu preliva na interpersonalne odnose u kasnijem životu.
Branislava Pavlović, psiholog i porodični terapeut
Foto: Dario Konstantinović
www.branislavapavlovic.rs
pavlovic.branislava@outlook.com
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Vaspitni stil roditelja utiče na ponašanje i formiranje ličnosti deteta
Život u disfunkcionalnoj porodici
Zašto žene gube želju za seksom?
Postavite jasnu granicu između posla i privatnog života
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Život pored osobe koju (ne)volite
Život tinejdžera i depresija u adolescenciji
Četiri ubice partnerskog odnosa
Brak u krizi, deca u svojoj sobi
Kako žive srećne porodice?
Možemo li se razići kao prijatelji?
Odrastanje uz društvene mreže
Emocionalni razvod (u braku, a sami)
Može li beba da vas zbliži sa partnerom i sačuva brak?
Život u lošem braku
Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima
