Pobedite unutrašnjeg kritičara
Nikola je čovek srednjih godina, negovan, neoženjen, nezadovoljan poslom koji radi, visoko obrazovan i sposoban. Ali, ne radi i ne živi u skladu sa svojim sposobnostima. Želeo bi da ima porodicu, želeo bi i da radi posao koji bi mu donosio više novca, ali nikako da se pokrene. Stalno mu nešto nedostaje: „Samo još da naučim ovo, pa da sredim ono…“ i tako u beskraj. Svojevrsna samosabotaža, prokrastinacija, odlaganje da započne tu promenu koja mu je potrebna i za koju poseduje sve sposobnosti.
Sumnja u sebe
Osvestio je u nekom ličnom radu na sebi, svojevrsnoj samo analizi, da je razlog njegove sumnje u sebe odrastanje uz jako kritičnog oca i majku koja mu je bila bliža, ali nekako nikad nije znala da mu pruži podršku na način na koji je njemu bilo potrebno. Sve te kritike i sumnje koje mu je otac upućivao postale su sastavni deo njegovog Unutrašnjeg kritičara.
„Što se uopšte trudiš, kad znaš da nećeš uspeti.“ „ To što imaš , to je tvoj maksimum.” „Neko kao ti ni ne zaslužuje više.“ „ Možeš da pokušavaš do prekosutra, ali ti to ne možeš“… i sl.
Naravno da su ovakve internalizacije sprečile bilo kakav uspeh u njegovom životu, iako je bio odličan student i bio najbolji u klasi. Čak je i u jednom periodu svog života bio uspešan, ali kad mu je bila potrebna novčana pozajmica, roditelji mu nisu pomogli, iako su imali mogućnosti. Prosto, nisu verovali u njega. Sa sobom je dugo nosio ljutnju, rezigniranost, stalno pričao o drugovima koji su jako uspešni, ali zahvaljujući roditeljskoj podršci koju on nikad nije imao. Tek sada, posle 20 godina, misli da im je oprostio (iako više nisu živi) i prihvata da nisu znali drugačije. Zato je još i svim ovim negativnim emocijama dodao i osećanje krivice za njihov prerani odlazak. Ono što prepoznajem jeste i veliki osećaj stida. Nema devojku jer nema šta da joj pruži. Nema para da ide na letovanja, zimovanja, vozi stari automobil. Ima stan koji je nasledio, nije ga on zaradio.
Unutrašnji kritičar
U radu sa Nikolom, primetila sam tog izrazito razvijenog Unutrašnjeg kritičara i potpuni nedostatak saosećajnosti prema sebi. Pojam SAOSEĆAJNOST(compassion) je u psihologiju uveo Paul Gilbert, engleski klinički psiholog koji je tvorac CFT(Compassion focused terapy, Terapije fokusirane na saosećajnost). Biti saosećajan nije isto što biti empatičan. Empatija je „sposobnost da se zauzme perspektiva druge osobe i osete njena osećanja, ali ne mora uključiti motivisanost i želju da se pomogne. S druge strane, izraz „compassion” označava osećanje dubokog saosećanja kada je neko suočen s patnjom, a koje pokreće na delovanje u pravcu oslobađanja od patnje.“
Radeći sa depresivnim klijentima, P. Gilbert je primetio da iako imaju ruminacije karakteristične za depresiju (Upropastio sam svoj život, Nisam ni za šta sposoban i sl.), mogu da imaju i neke pozitivne, afilijativne misli, koje im ipak ne pomažu da se osećaju bolje. Postavlja se pitanje, kako ovim ljudima koji se osećaju krivim za sve, kako ovim izrazitim samokritičarima pomoći da izađu iz tog začaranog kruga?
Kritika sebe umesto podrške
Poznato je da smo socijalna bića i da nam u trenucima najvećih kriza (isto kao i u svakodnevnom životu) najviše znači podrška od strane drugih. Neku svoju ličnu vrednost, potrebu za značajnošću, kao i potrebu za ljubavlju i bliskošću možemo zadovoljiti samo kroz kontakte sa drugim bitnim ljudima u našim životima. Iz tih odnosa gradimo samopouzdanje i samopoštovanje, učimo da negujemo i ljubav prema sebi. Jasno je onda zašto je Nikola u trenucima najvećih životnih promena(kriza) posustao. Okrenuo se samokritici umesto samopodršci i hrabrenju samog sebe. Nikad u svojoj porodici nije naučio kako se to radi. A kad tome dodamo i činjenicu da je naš mozak u toku evolucije naučio da lako ulazi u negativne emocije i destruktivne obrasce razmišljanja i značenja koje pripisuje tim emocijama, onda je potpuno jasno da Nikola nije kriv što je u takvom stanju.
NIJE KRIV, ALI JE ODGOVORAN. Odgovoran je za to da takvo stanje promeni.
Počeli smo da radimo na razvijanju njegove SAOSEĆAJNOSTI prema samom sebi. Mnogima, pa i njemu, lako je da pomognu drugima, da sa njima saosećaju. Za to su izvežbani tokom života, neki čak do nivoa servilnosti. Kao da smisao svog života pronalaze samo u tome da služe drugima. Kod takvih osoba zna da bude jako teško razviti odnos razumevanja i prihvatanja sebe, kao kad ti je npr. prijatelj u krizi, a ti si tu za njega i imaš mnogo toplih reči utehe i spremnosti da mu pomogneš. Saosećajnost se razvija pre svega tako sto se vežba razvijanje MOTIVACIJE da se PATNJA I POTEŠKOĆE rešavaju, a ne npr. izbegavaju (anksioznost). To podrazumeva razvijanje senzibilnosti i obraćanja svesne pažnje na ono što se unutar osobe dešava. Razvijamo emocionalni odnos sa delovima sebe i učimo da tolerišemo ono što se javlja, šta god da je to. Terapeut pomaže klijentu tako što sa njim razvija odnos nežnosti i brižnosti, pokazuje mu da mu je stalo do njega, razvija toplinu, ali nikad na štetu suočavanja sa patnjom. Uz moju pomoć, Nikola je shvatio da nije on birao da razvije te emocije, već da ih je genetski nasledio od prapredaka, a značajan je i uticaj uslova u kojima je živeo. Da li bih ja bila drugačija osoba da sam npr. odrastala bez roditeljske brige? Sigurno da bih. Na taj način, uvideo je da NIJE ON KRIV i kroz razne tehnike počeo je da vežba i razvija SAOSEĆAJNOST, u skladu sa ODGOVORNOŠĆU koju je preuzeo na sebe.
Hvala Prof. dr. Igoru Krnetiću, psihologu, na odličnoj edukaciji.
Ljiljana Jagodić, klinički psiholog
Foto: Dario Konstantinović
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi).
www: life-coach.rs
Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
jagoda1@gmail.com
Tekstovi Ljiljane Jagodić:
Opsesivne misli o seksualnoj prošlosti partnera
Strah od bolesti (hipohondrija)
Zaceljivanje rana koje traje celog života
Kako promeniti ponašanje partnera?
Nisko samopouzdanje i osećanje lične bezvrednosti
Perfekcionizam kao iscrpljujuća i neurotična crta ličnosti
Pobedite strah od javnog nastupa, ispita, razgovora za posao
Kako imati sebe pod kontrolom?
Porodični problemi i majke koje sinovima kroje sudbinu
Deca u psihološkoj ordinaciji
Kako imati anksioznost pod kontrolom?
Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja
