fbpx

BG online

Sajam hortikulture
Lični razvoj

Strah od bolesti (hipohondrija)

Kad se emocija straha smanji, misli koje su je hranile su manje

Druga je godina koju živimo u uslovima potpuno različitim od onih u kojima smo živeli ranije. Lični osećaj neslobode, straha, bespomoćnosti je sveprisutan. U takvim okolnostima svi oni problemi, strahovi, koje smo i ranije imali (ali su mehanizmi odbrane bolje radili svoj posao), isplivavaju na površinu.

Dvostruko razmišljanje

Biljana (u kasnim tridesetim) je potražila moju pomoć jer je njena zabrinutost za svoje, a i zdravlje svoje porodice, za nju postala neizdrživa. U poslednijh par meseci, ona ili neko od njenih najbližih je bio „bolestan“ od svih mogućih bolesti za koje ste čuli. Čak i neke o kojima pojma nemate. Njena budućnost je bila konstantni medicinski horor. Ljudi koji pate od hipohondrije ne žele da budu bolesni, ali ne žele ni da ih neko otpusti sa dijagnozom „umišljenog bolesnika“. Paradoksalno, ljudi koji pate od hipohondrije, često su svesni da se radi samo o hipohondriji, čak i dok se bave svim mogućim analizama verujući da su bolesni. Ova vrsta dvostrukog razmišljanja je u osnovi mnogih opsesija. Razuveravanje ne donosi nikakvo rešenje.

Misli koje se iznova vraćaju

Istraživanja pokazuju da je hipohondrija prisutna među članovima različitih uzrasta unutar iste porodice. Ukoliko je neko iz vaše primarne porodice (mama, tata baka…) bio stalno zabrinut za svoje zdravlje ili zdravlje članova porodice, veća je verovatnoća da ćete postati hipohondar. Tzv. učenje po modelu je i ovde prisutno. Isto tako, ljudi koji su imali neki iznenadni, tragičan doživljaj (smrt bliske osobe, npr) imaju veću šansu da postanu hipohondri. Kad doživimo nešto strašno naš mozak tu jaku emociju često pogrešno asocira. Verovatnoću da se nešto desi pomeša sa mogućnošću da se to desi, čak i kad je ona vrlo mala. Ključna odlika hipohondrije, po kojoj se razlikuje od drugih opsesivnih misli i stanja je da vas rođaci, prijatelji i medicinski stručnjaci i pretrage ne mogu razuveriti. Misli tipa: „Šta ako su nešto prevideli?“ ili: „Zamenili su rezultate“ su uvek prisutni. Tako je bilo i sa Biljanom. Neko vreme bi se smirila posle medicinskih pretraga, ali bi se te misli uvek vraćale. Njena majka je uvek bila jako zabrinuta za njeno zdravlje, a u njenoj 25.godini tata je preminuo posle kratke bolesti, od kancera. Posle tog događaja, njen strah od bolesti je zanačajno povećan, snažno utičući na njen život i život njene porodice. Stalno je bila u sukobu sa suprugom oko toga kojim sve medicinskim pretragama moraju podvrgnuti sina od 4 godine da bi bila sigurna da je zdrav.

Anksioznost je kao voda kojoj je potreban sud da bi dobila oblik

Najgore što možete da im kažete jeste da ne misle na bolest. Zašto? Zato što kad nekom kažete da na nešto ne misli je isto usmeravanje fokusa na to. Distrakcija je dobra za anksiozno opsesivne misli, ali mora da se nauči da se dešava na prirodan način. Anksioznost je kao voda kojoj je potreban sud da bi dobila neki oblik. Za brigu je to uvek misao, anksioznost u vezi sa partnerskim odnosom, samim sobom, ili problemima na poslu, hipohondrija. Kad ukloniš sud (prestaneš da misliš o onome čega se plašiš), voda je i dalje tu. Samo što se razlila. Pomoći nekome ko previše brine mora početi sa izvorom brige, emocijom, a ne mislima. Pitala sam Biljanu kako to izgleda kad je stvarno zabrinuta. Opisala mi je da je trenutno ubeđena da boluje od multiple skleroze. Uradila je sve analize i rezulati kažu da nije. Ali joj je čudno kako ima sve simptome. Na pitanje, da li su njeni simptomi isti i kad nije pod velikim stresom, npr.kad je na odmoru, odgovorila je da dok su bili na zimovanju jednu nedelju nije imala nikakvih simptoma. Objasnila sam joj da nije toliko bitno koliko vremena provede razmišljajući o bolesti, nego kad. Razmišljati o tome da si bolestan dok si opušten i odmoran je gotovo nemoguće. Ona ima jako veliku sposobnost imaginacije i prosto samu sebe uvuče u nju.

Skeniranje tela

Kad hipohondar razmišlja o svojoj bolesti, on kod sebe traži potvrdu te bolesti u vidu simptoma i na taj način dobija potvrdu svoje fantazije. A danas je dovoljno ukucati u pametni telefon neke banalne simptome i odmah dobiti na osnovu toga dijagnozu najstrašnije bolesti. Naravno, onda se tu priključe i oni simptomi koje pre toga nije imala, ali ih je u opisu bolesti pronašla.Kad god bi se ujutro probudila, počela bi da „skenira“ svoje telo i odmah bi pronašla mnoge simptome. Prvo bi se probudila, pa onda „otkrila“ simptome. Simptomi je nisu budili, nije ih bilo dok je spavala. Čim bi se probudila počela bi da oseća slabost, nesposobnost. U najgorim trenutcima bi zamišljala sebe u kolicima i kako bi se to odrazilo na njenu porodicu. Mnogo toga za razmišljanje! Navela sam je da još više razmišlja o tome – šta bi se desilo da ona umre.

Odvojiti emociju od misli

PARADOKSALNA STRATEGIJA daje rezultate. Mnogo je efikasnije odvojiti emociju od misli, nego promeniti msili. Naučila sam Biljanu autogenom treningu, ponudila joj još neke tehnike opuštanja i navela je da ih radi svako jutro, a onda u tom opuštenom stanju da zamišlja, katastrofira na njen uobičajeni način. Uskoro se (kao i u svakom treningu, što duže treniraš sve si bolji u tome što treniraš) emocija straha smanjila, pa su se i misli koje su je hranile smanjile.
Biljana je bila iznenađena kako može da se opusti i da misli na bolest. To je bio njen terapeutski zadatak. Ako bi se probudila noću, prvo bi se opustila i onda zamišljala najgore scenarije. Svakim danom je sve mirnija i spokojnija, sve su ređe situacije intezivnog straha i opsesivnih misli.
Saveti za one koji se bore sa hipohondrijom:
-Naučite da se relaksirate. Emocije koje upravljaju mislima su kao voda kojoj treba neki sud da bi dobila oblik. Što si više relaksiran, tvojoj imaginaciji treba manje dočaravnja da bi anksioznost trajala.
-Ne postavljajte sebi samo-dijagnozu putem interneta. Internet je sjajna stvar, ali gotovo svaki simptom je moguće imati za najraznovrsnija oboljenja. Još gore, kad pročitate koje simptome tražite da biste potvrdili dijagnozu, verovatno ćete ih i naći. Neznanje je u ovom slučaju više nego dobrodošlo.
-Verujte svom telu. Naše telo je naš najbolji prijatelj i vodi brigu o nama. Njegova svrha je da nas čuva. Hipohondri nikad ne traže potvrdu svog zdravlja, već obratno. Mnogi puše, piju, slabo vežbaju, a očekuju da će biti zdravi. Oni su preterano svesni svakog probadanja ili bola, mišićne zategnustosti, vrtoglavice kad naglo ustanu. Naše telo uvek šalje poruke mozgu i obratno. Većina tih poruka je nesvesna. Sve te vrtoglavice, bolovi, stomačne tegobe, svrab, ukočenost…sve je to znak da smo živi i ukazuje na to da telo obavlja svoju funkciju. Hipohondrija nastaje kad osoba počne da razmišlja da su ti telesni signali uvod u neku veliku bolest, a nisu.
Kad naučiš da brineš manje, počinješ da stavljaš fokus van sebe, a ne na telesne senzacije. Uključi se u život, druži se, poveži sa ljudima na neki drugi način, a ne kroz bolest. Ovladavanje hipohondrijom ti pomaže da razviješ svoj potpuni potencijal.

Ljiljana Jagodić, psiholog
Foto: Dario Konstantinović

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi).
www: life-coach.rs
Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
jagoda1@gmail.com”
skype: ljiljana.jagodic1

Tekstovi Ljiljane Jagodić:
Zaceljivanje rana koje traje celog života
Kako promeniti ponašanje partnera?
Nisko samopouzdanje i osećanje lične bezvrednosti
Perfekcionizam kao iscrpljujuća i neurotična crta ličnosti
Pobedite strah od javnog nastupa, ispita, razgovora za posao
Kako imati sebe pod kontrolom?
Porodični problemi i majke koje sinovima kroje sudbinu
Deca u psihološkoj ordinaciji
Kako imati anksioznost pod kontrolom?
Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja

U začaranom krugu anksioznosti

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
U zdravom duhu je zdravo telo Srednje godine mogu biti…
error: