Verni pratilac stresnog načina života je i anksioznost- stanje strepnje, zabrinutosti, straha, nemira, nervoze ili nelagode u vezi nečega što može imati neizvesan ishod. Psihijatar i psihoterapeut dr Nevena Čalovska Hercog kaže da je u uslovima pandemije anksioznost sve prisutnija i govori o tome na koji način sebi ljudi mogu pomoći.
– Anksioznost je normalna reakcija na nenormalno stanje koje prate neizvesnost, strepnja, činjenica da ne možemo da planiramo. Svi naši dosadašnji načini funkcionisanja i prevazilaženja teške situacije su pod znakom pitanja ili su nemogući. Moramo naći način kako da to preživimo. Važno je da, ako možemo, anksioznost transformišemo u oprez, da ne budemo u strahu i panici, već u oprezu. Oprez podrazumeva uzimanje u obzir informacija i preduzimanje koraka, minimalni osećaj da utičeš na okolinu, nekako štitiš sebe i druge i nešto radiš. Važan je izvor informacija, gde se informišete o ovom problemu, a nauka je mnogo do sad saznala o anksioznosti, od toga šta se dešava u centralnom nervnom sistemu do toga kako se manifestuje. Ima jasnih instrukcija o tome šta čovek može da uradi da bi smanjio anksioznost. Svetska zdravstvena organizacija insistira na redovnom cirkadijalnom ritmu, na određenom broju sati spavanja koje se razlikuje od osobe do osobe, na balansiranoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti, tri, četiri puta nedeljno aerobne aktivnosti od 30 minuta što je ekvivalent antidepresivu. Važan je i barem jedan interpersonalni odnos u kojem se osećate potpuno prihvaćeni i sigurni, kao i 15 minuta dnevno meditativnog iskustva gde ste u kontaktu sa sobom i ne očekujete da će vas neko uznemiriti sa bilo kojim drugim zahtevom ili očekivanjem. Uznemirujuće misli treba uzeti u obzir, videti da li ima alternativnih, odakle dolaze i da li su iracionalne ili su racionalne.
B. Gajić
© by BGonline. All rights reservedPriručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija – Dr Edmund Born
