Fokusirajte se na ono što imate, a ne na ono što vam nedostaje
Prirodno je da se u kriznim situacijama, kad izgubimo mogućnost kontrole nad onim što se oko nas dešava reagujemo sa pojačanom emocijom straha. Potreba za kontrolom svega i svačega jeste jedna od osnovnih karakteristika anksiozne osobe. Upravo svest o kontroli (često vrlo prividna u realnosti, ali za onog anksioznog vrlo realna) anksioznu osobu smiruje i olakšava joj život.
Šta možemo uraditi danas, kad nema rituala koji podrazumevaju sigurnost i nude izvesnost? Nema odlaska na posao (koliko god da ga ne volimo), deca ne idu u školu, u prodavnicama nema da se kupi mnogih stvari koje su nam baš sad potrebne?
Mehanizmi odbrane
Neki počinju sa korišćenjem najprimitivnijih mehanizama odbrane: negacija, racionalizacija… Preračunava se kolika je statistička mogućnost da dobijemo corona virus, a ako zaključimo da nije velika odmah nam je lakše. Zatim počinjemo da se ponašamo racionalno: odemo i kupimo brašno, a nikad u životu nismo umesili hleb(ali, imamo brašno!) Mislim da ovde ima i malo kolektivnog nesvesnog, familijarnog sigurno jer to su radile i naše bake i mame, ulje, pirinač (koji inače ne volimo)… i već se osećamo bolje. E sad možemo malo i da ne “slušamo“ šta nam se govori, da ne pratimo preporuke, sve ružne vesti koje do nas stignu(”pu, daleko bilo) jer dešavaju se negde daleko.
Smirujemo se kratkoročno, do nove promene na gore
KORIŠĆENJE MEHANIZAMA ODBRANE DAJE KRATKOROČNE REZULTATE. Polako gubimo kontrolu nad našim emocijama i nad našim životom. Nema pozitivne promene na bolje sve dok dozvoljavamo spoljašnjim uticajima da formiraju kako se osećamo.
Na šta možemo da utičemo?
Strah i nije ništa drugo do naša briga o tome kako spoljašnje okolnosti utiču na naš život. Na spoljašnje okolnosti ne možemo da utičemo. Ono na šta možemo da utičemo je emocija straha i to kako na spoljašnje okolnosti reagujemo.
Jedan moj klijent stalno čita o teorijama zavere i u svakoj pronalazi istinu. On kaže :”Nisam anksiozan, to je realnost.” A ja mu objasnim da je realnost da ima puno obaveza oko dece, stariju majku kojoj je potrebna pomoć, devojku u koju se zaljubio… I kad počne da razmišlja o tome šta sve može da učini za njih(i za sebe naravno, vodeći brigu o njima), odmah počne da se oseća bolje. Jer UPRAVO TU NA TOM NIVOU, U SADAŠNJEM TRENUTKU ILI SKORAŠNJOJ BUDUĆNOSTI možete da ostvarite uticaj. PLANIRAJTE SVOJ DAN, NAPRAVITE NEKI RASPORED, BAVITE SE ONIM ŠTO VOLITE, KORAK PO KORAK. Dok se ovo ne završi. Možete da učinite radosnom svoju decu i sebe, igrajući se s njima možete da pričate sa devojkom koja je u drugoj zemlji, da planirate skorašnje viđenje kad prođe karantin, da pomognete roditeljima u privatnom biznisu ili oko nabavke osnovnih stvari. I kad se osetite korisnim, funkcionalnim, emocija straha se smanjuje.
Kreiranje budućnosti
Koja je razlika između straha i vere? I jedno i drugo se odnose na nešto nepoznato, nešto što tek treba da se desi, nešto što ima veze sa iskustvom i imaginacijom. Samo što je strah prilično nedeterminisan, čak i kad razmišljamo o najgorim mogućim scenarijima. A kad maštamo i zamišljamo, mi u stvari kreiramo našu budućnost, korak po korak. Tačno znamo šta sve treba da uradimo da bismo došli do cilja. Kad verujemo da možemo da uradimo to što smo započeli (a to su uvek mali koraci: možemo da se poigramo s decom, da skuvamo ručak, da popričamo telefonom sa nekim dragim), onda nas taj fokus na ono na šta možemo da utičemo uverava da smo na pravom putu i čini da se osećamo dobro.
Dok razmišljamo o najgorim mogućim scenarijima i dok racionalizujemo teorijama zavere, osećamo se bespomoćno i besno. Našu ličnu nesigurnost i zabrinutost prenosimo na sve oko nas. A to sigurno nije nešto što želimo. Čim se fokusiramo na ono što imamo, a ne na ono što nemamo, postajemo zahvalni i ceo naš život poprima novi smisao.
Birajte šta ćete da slušate i čitate.
Ljiljana Jagodić
Foto: Foto studio Disneyland
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
Odnos sa majkom oblikuje ličnost svakog čoveka
Porodica u krizi
Bolan susret sa ličnim strahovima
Šta se dešava s porodicom u savremenom društvu?
Druga strana ljubavi
Nesigurnost u partnerskom odnosu
Razgovori bez trunke ljubavi
Da li vas je teško voleti?
Da li je važno kako izgledamo?
Žena pod stresom u partnerskom odnosu
Kako izgleda stručna psihološka pomoć?
Um kao kontejner za stres
Nada je najsnažniji prirodni antidepresiv
Ljubomora nije dokaz ljubavi
Da li ste žrtva manipulatora?
Zašto ne mogu da zaspim?
Život u nesigurnim vremenima
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Depresija kao način života
Život zaglavljen u prošlosti
Zašto smo se udaljili?
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
