BG online

Intervjui

Srećna porodica i ljubav iz bajke

Mama 4 dečaka koja stiže sve

Kako si? Onako kako ja hoću!- odgovorio je momak na pitanje prijatelja koji mu je prišao da ga pozdravi. Sedeo je za stolom, par metara od našeg. Kad smo to čule pogledale smo se, osmehnule i odmah razumele. Da, baš tako treba živeti život, po svojoj meri i u skladu sa svojim vrednostima. Tanja Anđelković je jedna od onih žena koje dok plove kroz svaki svoj dan to čine s osmehom kojim rasteruju sve ono što ne nosi sa sobom dobrotu i lepotu. Okružena je muzikom, onima koje voli, svojim dečacima, čovekom koji je obožava i uspesima koje je sa velikom strašću i uživanjem osvajala. Baš kao i svoje medalje. Svetske.
Ona je žena koja na prosek ne pristaje, mama četiri dečaka, supruga radijskog stručnjaka Peđe Anđelkovića i direktorka marketinga i prodaje Radija S, najslušanije i najpopularnije radio stanice u Srbiji. U okviru ove porodične kompanije nalazi se još mnogo toga, od još nekoliko radio stanica, digital i marketinške agencije do popularnog prehrambenog brenda. Uprkos brojnim obavezama Tanja je žena koja stiže baš sve, ode na jutarnji trening, spremi dečacima zdrave obroke, bude doterana, spremna za ozbiljne pregovore, dogovore, kuvanje, zabavu… Od svog uspeha ne pravi famu, vođena time da je skromnost vrlina, a kućno vaspitanje i obrazovanje ono najvrednije što čovek u sebi može da nosi.
-Svi životni uspesi i zadovoljstva su posledica ljubavi i ne mislim da se kriju u dobroj organizaciji- kaže Tanja koja zaključuje da kad volite ono što radite, onda vam to više nije posao već velika radost. – S lakoćom ne radimo one stvari koje ne umemo ili ne poznajemo dovoljno dobro. Pre desetak godina smo Peđa i ja sujetu stavili na stranu i angažovali tri nemačke kuće da nas edukuju, pa tako svake godine dosta novca ulažemo u to da mi, kao i svi zaposleni učimo i nadograđujemo znanje. Bavimo se analizom tržišta, analitikom, target grupama, istražujemo koja se muzika sluša, šta su nove tendencije u produkciji…

Nostalgičari

Po svim istraživanjima mi smo najstariji narod na Balkanu, sa prosekom godina 48, napominje Tanja i kaže da je sasvim prirodno i očekivano da upravo  te generacije vole muziku ex YU, čemu svedoči i uspeh projekta Radija S “Zvezde pevaju zvezde”.
-Oko 19% stanovništva Srbije voli nove muzičke trendove. Od 100% stanovništva (7. 5 miliona ljudi) oko 3.5 miliona sluša radio. U Beogradu od 2.5 miliona ljudi, 960 000 je onih koji slušaju radio. Treba u svemu tome naći balans, a mi smo napravili tačnu kvalifikaciju koja ide uz taj čuveni reach koji može da se dostigne- otkriva Tanja.
Da bi jedan ovakav sistem funkcionisao perfektno i imao odlične rezultate veoma je važno da u njemu rade odabrani ljudi. Tanja kaže da ona i njen suprug Peđa imaju nekoliko ključnih kriterijuma kojima su vođeni pri odabiru onih koji će biti deo tima ove komapnije.
-Na prvom mestu nam je to kakav je neko čovek, da li voli porodicu, ljude, kakve životne izbore ima. U našem sistemu je 210 zaposlenih i 95 dece. Veoma su nam važni ljudski kvaliteti, na koji način neko razmišlja, a sigurni smo da se sve ostalo može naučiti. Važno nam je da su ljudi oko nas vredni, a ne koliko imaju godina i koju su školu završili. Kao direktoru prodaje i marketinga meni nije teško da zamenim kolegu čijoj mami nije dobro i radujem se tome kad mogu da pomognem. Mnogo je važno da smo tu jedni za druge.

Zajednička jutra

Tanji svaki dan počinje ranim buđenjem. I dok je u kući još uvek tišina ona priprema zdrav doručak za svoje momke nakon čega odlazi na trening koji joj kao nekadašnjem profesionalnom sportisti veoma prija.
-Kad se vratim podgrejem doručak, probudim decu, a suprugu i meni kuvam kafu. Volim ta naša zajednička jutra. Ključna stvar u odgajanju muške dece je da napraviš režim kao u vojsci. Koliko god da mi je teško dok insistiram na tome, oni  bez pogovora moraju da ustanu kad im se kaže i spakuju stvari. Samo tako će biti dobri, a u kući neće biti haos. Dok se istuširam oni doručkuju. Sledi obavezna lekcija koju im izrecitujem da je dobro čuju pred polazak u školu koja glasi: ne okreći se na času, budi pažljiv, budi dobar, slušaj, nemoj da praviš haos… Ponekad krenem i subotom to da pričam po navici (smeh). Kao programirana ispratim prvu turu dece u školu, a najmlađi petogodišnji sin se pakuje uz pomoć dede koji ga vozi u vrtić.
Bez pomoći bake i dede Anđelkovići ne bi ovako savršeno funkcionisali i Tanja im je na tome neizmerno zahvalna.
-Moja mama dođe kod nas oko podneva da pripremi ono što sam ostavila da se skuva ili servira za ručak. Veoma vodim računa da se u kući jede samo zdrava hrana, pa sam i decu tome naučila. U povratku povezem one koji su išli popodne u školu i najmlađeg sina uzmem iz vrtića, a zatim ih razvozimo na sport i neke aktivnosti . U našoj kući veče je rezervisano za zajedničke trenutke, moje kuvanje i društvo sa kojim volimo da se družimo i sedimo pored našeg kamina.

Petice su važne

Sa ponosom Tanja kaže da njena i Peđina deca jesu malo drugačija od njihovih vršnjaka i da iako im se roditelji bave medijskim poslom oni nisu iz te priče.
-Nemamo internet u kući, već samo na telefonima, a kompjutere smo im obećali da će dobiti ako na polugodištu budu imali sve petice. Njihov san je da putuju u Njujork i znaju da će se to dogoditi sledećeg leta, naravno ako završe školu sa odličnim uspehom. Naši dečaci koji idu u 6. i 7. razred imaju najnormalnije telefone sa 500 dinara kredita mesečno. Ne bune se i ne traže ajfone i ostale stvari kojima neko želi da se dokazuje. Ne robuju markama, čak i nisu u toku sa tim. Trudim se da im objasnim da nije sva sreća u tome. Nemaju oni od koga to da vide. Ja ću pre da sašijem haljinu koja mi se dopada, nego da dam nerealno mnogo novca za nju. Za 300 ili 600 dolara koliko neko plati jednu krpicu mi sa decom možemo da otputujemo negde, ispunimo sebi neku želju. Volim da kažem kad pričamo o tome: da li mislite da je vrednija ta krpica ili vaša želja, vaš san? Sve naše želje nekad stanu u tu cifru. Mislim da treba sa decom mnogo razgovarati i predočiti im da nije lepota u materijalnim stvarima.

Ljubav iz bajke

Tanja je dva puta bila svetski prvak u karateu, a danas je srećna što njeni sinovi treniraju sportove koje vole i što se i na terenu uče pravim vrednostima. O njenoj i Peđinoj ljubavi može se ispisati na stotine stranica. Bajkovitih i ljubavnih. Nakon pitanja otkud to da imaju četvoro dece što je nesvakidašnje za njihovu generaciju Tanja je rekla baš sve jednom rečenicom: “Peđa i ja se mnogo volimo”.
-Naša ljubav je poput bajke koje se retko viđaju čak i u filmu. Poznajemo se od osnovne škole. Imala sam 16 godina kada me je otac odveo kod Peđinog oca jer mi je trebao sponzor za takmičenje u Njujorku. Kad smo stigli kod njega u kancelariju pričala sam mu o tome koliko volim sport i kad je video tu moju želju i ljubav pristao je. Imao je samo jedan uslov, da ako ostvarim neki uspeh gostujem  na Radiju S. U Njujorku je bilo preko 200 takmičara, a ja sam osvojila dve zlatne medalje, u borbama i katama.
Radio S je bio prvi radio na kojem je pričala, usledile su brojne naslovne strane, intervjui, još mnogo sportskih uspeha, a danas je Tanja sa Peđom lider i kreator sadržaja ove popularne radio stanice. Da bi je osvojio Peđa se prilično pomučio. Tanja se kroz osmeh priseća svih malih i velikih iznenađenja i njegovih “ludosti”.
-Činio je takve filmske stvari da bi mi se približio, čak mi je i namestio otkaz u jednoj firmi. U vreme dok me je osvajao slao je po kuriru cveće u moju kancelariju na svakih deset minuta od 9 do 17. Pri tom mu je mobilni telefon bio nedostupan pa sam uzalud pokušavala da mu objasnim da mora da prestane i da mi više nemamo gde da smestimo to cveće. Činio je neverovatne stvari za mene, dolazio tamo gde sam, pojavljivao se gde ga ne očekujem. Osvojila me je njegova upornost i to koliko je u svemu kulturan. U svom životu nisam srela kulturnijeg čoveka od njega i većeg džentlmena. I naši dečaci su takvi. Uvek pitaju da li nešto smeju. Peđa i ja im prenosimo naše vaspitanje i to nam je veoma važno.

Život u garaži

Tanja je nakon svega bila ta koja je njega prva poljubila jednog 13. februara i od tad su nerazdvojni. Tad su imali 23 godine, a sa 25 su dobili prvog sina. U svoju kuću su se uselili pre tri godine, do tad su bili podstanari.
-Odselili smo se iz tog iznajmljenog stana jer se gazdarici ženio sin i trebao joj je taj prostor. Mi smo skromni ljudi. Prvo smo od garaže kod mog svekra napravili nama stambenu jednicu za nas petoro i tamo nam je bilo divno. Bilo mi je neobično kad je naša kuća bila spremna za useljenje. Ja i posle toliko godina persiram svekru i svekrvi što je odraz kulture. Mene je stamota kad čujem da se neko roditeljima svog muža ili žene obraća sa “ti”.
U kući Anđelkovića je uvek veselo, a muzika je obavezna. Omiljeno mesto svima je velika dnevna soba i prostrana kuhinja u kojoj je Tanja glavni šef. Dečaci imaju zajedničko potkrovlje gde se nalaze veliki televizor i sony playstation.
-Kod mene mora da je sve čisto i pod konac. Deca uvek moraju da znaju gde im stoje stvari, a kad brojim do tri znaju da treba da sklone ono što je razbacano i nije na mestu. Dok dođem do dva već je sve gotovo. Oni su divni dečaci, govore dva jezika, kulturna su deca koja uvek kažu “Dobar dan” i pruže ruku. Nikad nisam pravila razliku među njima, ništa nije “moje ili tvoje”, sve je uvek naše. Kad su bili mlađi onaj koji je napravio problem bi morao da sedi i gleda ostale kako se igraju. Njima je to najveća kazna.
Ume da ih kazni sve samo onda kad jedan drugom neće da pomognu. Ne toleriše nekulturu i brecanje.

Direktorka koja razvlači kore

Tanja je veliki deo svog detinjstva provela na selu, na jugu Srbije u Svođi, gde je kod svoje bake naučila mnogo toga čime se danas ponosi.
-Tamo jedete ono što napravite ili ulovite. Da biste imali kokošku za ručak prvo morate da je zakoljete. Sve sam to još kao mala naučila, i da tranžiram, sečem, berem vrganje, usolim meso, štavim kožu lisice, razvlačim kore. Želja mog muža je bila odavno da se bavimo agrarom i to je sada još jedna od delatnosti kojom se bavimo. Imamo na 25 hektara sirovinu i od pre par godina fabriku odakle izlaze svi proizvodi “Dolina Morave”, kiselo slatki program, od ajvara koji nije običan do džema od jabuka sa cimetom koji nema niko i pravi se od naših jabuka.
Uskoro će biti objavljena knjiga brendiranih recepata sa potpisom Tanje Anđelković i brenda “Dolina Morave”. Sve ih je ona osmislila, a njeni ukućani isprobali. Jedan od recepata će biti i za paprike sa feta sirom zapačene u rerni.
-Priprema svih mojih recepata traje 20 minuta. Mnoge žene raskuvaju paprike babure tokom pripremanja jela, a u stvari treba da budu “al dente”, da krckaju u ustima- objašnjava Tanja.
Porodica Anđelković već godinama pomaže mladim talentima u okviru svoje zadužbine Janković- Anđelković i Tanja napominje da je ipak jedino važno biti čovek i ako nekom nešto date ne očekivati ništa za uzvrat.
-Do kraja godine biće u našoj zadužbini 60 dece koju stipendiramo. To su pametni i kvalitetni ljudi i od njih stalno učim. I ja sam se trudila i mnogo radila za sve ono što danas imam. Iskoristila sam priliku koja mi se ukazala i sa uživanjem živim ove trenutke kad drugima pomažemo. Ja i dalje sanjam zajedno sa mojim Peđom. Često pričamo o tome kako ćemo jednog dana nas dvoje dane provoditi na nekom čamcu, gde ćemo držati za ruku naše unuke.

Branka Gajić
Foto: Nenad Gajić

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Na Weekend media festivalu u Rovinju 2018. rođendanska kampanja kompanije…