Problemima nije mesto ispod tepiha
Srećne porodice čine ljudi koji se vole, zajedno se raduju i podržavaju. To su roditelji kojoj se deca raduju kad dođu kući, deca koja dođu kući a roditelji ih dočekaju zagrljajem. Srećne porodice čine ljudi koji žele da provode vreme jedni sa drugima. U njima su partneri kojima je bračni odnos važan, roditelji koji pružaju negu i sigurnost svojoj deci, ljudi koji prihvataju jedni druge uz sve različitosti u mišljenju, osećanjima i potrebama. U srećnim porodicama svaki član voli sebe i druge članove porodice.
Srećne porodice nisu idealne porodice iz bajke. To su zdrave i funkcionalne zajednice koje imaju svoj razvoj i rast, probleme, razvojne i životne krize. U periodima problema i kriza članovi porodice se ujedinjuju oko rešavanja i prevazilaženja problema, ne okreću se jedni protiv drugih i ne stagniraju zatočeni u nerešenim odnosima. Zdrave, jake i srećne porodice umeju da se menjaju i prilagođavaju promenama tokom života. Porodično funkcionisanje koje je zdravo za porodicu sa malom decom, neće biti zdravo za porodicu sa adolescentima.
(Ne)prijatni razgovori
Porodice koje dobro funkcionišu imaju nekoliko stvari koje su im zajedničke. U srećnim porodicama se otvoreno komunicira. Misli, osećanja i potrebe se jasno pokazuju i saopštavaju jer se svaki član porodice oseća sigurnim i prihvaćenim, bez prisustva reakcija kritike, zabrane i osuđivanja od strane drugih članova. Nema mesta za tajne ili izbegavanja određenih tema. Članovi porodice umeju aktivno da slušaju jedni druge i odvajaju vreme za dogovore i razgovore. Problemi se ne guraju pod tepih, već se i o njima direktno razgovara. Zgodan način je da se u porodici dogovore redovni porodični sastanci npr. jednom nedeljno, gde se u relaksiranoj atmosferi okupe svi članovi porodice i na miru bez žurbe odvoje pola sata tokom kojih podele jedni s drugima kako se osećaju, kakva im je bila nedelja, da li je nekom članu smetalo neko ponašanje, da li su svi zadovoljni nekim porodičnim planovima za naredni period i slične teme. U porodicama je „razgovor“ obično rezervisan kad nastane neki problem i doživljava se kao neka vrsta kazne.
Ljubav, pažnja, zahvalnost…
U srećnim porodicama se svaki član poštuje kao individua koja ima svoja osećanja, misli i potrebe. Porodica gradi i čuva jasnu granicu prema spoljnjem svetu kao porodica, ali se isto tako unutar porodice poštuju i priznaju granice svakog člana kao osobe i njegove različitosti. Osećaj zajedništva i pripadanja porodici postoji ali se ne stavlja rigidno iznad ličnih potreba članova. Poštovanje individualnih razlika je posebno važno za zdrav psihosocijalni razvoj dece u porodici. Roditelji imaju granicu sebe kao roditeljskog i bračnog para. Iz roditeljske uloge nastupaju kao par, dosledno i u zajedničkom dogovoru. U zdravim porodicama roditeljstvo ne preklapa ceo partnerski odnos bračnih partnera. Oni uče decu da je njihov partnerski odnos važan i da ne postoje samo u funkciji dece, kao mama i tata. Ljudi u srećnim porodicama brinu i neguju jedni druge, a njihove porodične interakcije su više pozitivne nego negativne ili sa kritikom. Svima nama, odraslima i deci, neophodno je da dobijamo ljubav, pažnju, negu, zahvalnost. U srećnim porodicama se ljubav i nežnost svakodnevno iskazuju od najsitnijih gestova, kao što je „hvala“ ili „molim“, do zagrljaja i poljubaca. Odvojite nekoliko minuta svaki dan da zagrlite svoju decu i partnera.
Dva sata nedeljno kvalitetno provedenog vremena
U srećnim porodicama postoji redovno provođenje vremena svih članova u zajedničkim aktivnostima kao što su šetanje psa, vožnja bicikla, društvene igre, drugi hobiji. U današnjem gustom rasporedu poslova i obaveza, jako je važno naći bar dva sata nedeljno vremena za kvalitetno provođenje vremena svih članova porodice. Srećne porodice nisu nasmejani članovi sa naslovne strane. To su ljudi kojima su emocionalni odnosi u njihovoj porodici jako važni i zbog toga se svaki dan trude i ulažu u te odnose.
Branislava Pavlović
Foto: Dario Konstantinović
Mesto snimanja: Hotel Zepter, Terazije 10, Beograd
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Saveti Branislave Pavlović:
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
Tikovi kod dece
Život u začaranom krugu društvenih mreža
Porodica u krizi
Moraju li svi da imaju decu?
Kako pomoći depresivnoj osobi?
Da li ste tužni ili depresivni?
Prevara u braku
Da li dajete, uzimate ili kalkulišete u ljubavi?
Loš brak i nesrećna deca u njemu
Život nakon razvoda
Razveli ste se. Šta sad?
Zašto propadaju brakovi započeti iz velike ljubavi?
Život pored osobe koju (ne)volite
Život tinejdžera i depresija u adolescenciji
Četiri ubice partnerskog odnosa
Brak u krizi, deca u svojoj sobi
Kako žive srećne porodice?
