BG online

Lični razvoj

Kako promeniti ponašanje partnera?

Pokažite ličnim primerom da nešto može da se radi i drugačije

„Ako nekog želimo da promenimo, onda to nije ljubav. Ljudi se vole onakvima kakvi jesu. Ili se ne vole…“

Većina psihoterapeuta koji se bave partnerskim odnosima složiće se oko jedne stvari: PROMENITI PONAŠANJE PARTNERA, KAO I BILO KOJE DRUGE OSOBE, NIJE MOGUĆE AKO TA OSOBA SAMA NIJE SVESNA POTREBE ZA PROMENOM. U osnovi, to je poprilično tačno.

Ako nekog želimo da promenimo, onda to nije ljubav. Ljudi se vole onakvima kakvi jesu. Ili se ne vole.

Šta vam smeta?

Često tražim od klijenata da razmisle o tome šta im kod partnera najviše smeta. Teorija kaže DA NAM KOD DRUGIH NAJVIŠE SMETA BAŠ ONO ŠTO NE MOŽEMO DA PRIHVATIMO KOD SEBE. Radeći na tome da promenimo partnera, često završimo tako što se promenimo mi sami, osvestimo neke svoje potisnute sadržaje i prihvatimo ih. To ima za posledicu prihvatanje partnera i njegovog ponašanja. I naravno, pošto je partnerski odnos sistem, menja se i ceo odnos, postaje kvalitetniji, zreliji, bez nerealnih očekivanja koje imamo jedan od drugog.
Kad prihvatimo da ponašanje partnera ne možemo da promenimo, šta nam ostaje?
Ostaje da uvidimo da promenom svog ponašanja, ipak možemo da utičemo na neke promene ponašanja i kod partnera. Pre svega, POKUŠAJMO DA RAZUMEMO ZAŠTO SE PARTNER PONAŠA NA NAČIN koji se nama ne dopada.

Mi smo se udaljili…

Milica je u dugoj vezi s Markom, ali to njega ne sprečava da i dalje bar 2-3 puta nedeljno izađe sa prijateljima, napije se i dolazi kući u 3 ujutro. Obično je iza takvog ponašanja nešto mnogo dublje.
Šta ona radi? Govori mu da je nezreo, moli ga da to više ne radi, govori mu koliko je nesrećna zbog toga, kritikuje ga, ucenjuje… Takvim svojim ponašanjem je samo dovela do toga da su se još više udaljili. On je izbegava, izbegava da provodi kući vreme sa njom jer ga ona stalno kritikuje i stalno nečim nije zadovoljna.
Preporučila sam joj da pokuša da razume šta stoji iza takvog ponašanja. Marko je nov na poslu i stalno je pod pritiskom, plaši se da neće zadovoljiti očekivanja koja imaju od njega i da će dobiti otkaz. Verovatno je anksiozan i ta mu „partijanja“ pomažu da se opusti . Kako ona može da mu pomogne da se opusti umesto da ga čini još anksioznijim? Šta je to što mogu zajedno da rade, a da oboje budu zadovoljni?
MODELUJTE PONAŠANJE KOJE ŽELITE DA dobijete od partnera. Pokažite svojim primerom kako nešto može da se radi drugačije. Nikola se poprilično ugojio poslednjih meseci i Ana je zabrinuta za njegovo zdravlje. Stalno ga kritikuje koliko jede (pri tom ona sprema obroke) i zamera mu što se ne bavi nekim sportom. Kroz razgovor je prihvatila da ona može mnogo da utiče na to šta on jede i koliko. Može da promeni hranu koju priprema, da i ona počne da se hrani zdravije (ne može da joj škodi), da organizuje zajedničke šetnje…

Vremenom partneri počinju da liče

Neuropsihologija je odavno pokazala da svi imamo tzv „neuronska ogledala“ u našem mozgu koja čine da prirodno počinjemo da usvajamo ponašanja od onih koje volimo. Znate onu priču kako partneri koji su zajedno dugo počinju da liče jedno na drugo?
DAVANJE SAVETA često izaziva suprotne efekte kod partnera. Obično to doživljavaju kao kritiku i osuđivanje. Onda osoba počne još više da se ponaša na način koji nije dobar za nju. Jednom kad razumete razloge zbog kojih se neko ponaša na određeni način, ponudite sugestiju na nekom dubljem nivou.
Milica je Marku objasnila da razume pritisak pod kojim je, ponudila mu je čašu vina za večerom, porazgovarala s njim o tome šta bi mogli da rade zajedno. Možda da pozovu neke prijatelje, ili da odu u šetnju… Dozvolila je Marku da sam pronađe ponašanje koje će mu pomoći da se opusti na kraju dana. Razumevanje koje je pokazala (prestala je da bude fokusirana na ono što njoj nedostaje i fokusirala se na ono što je potrebno Marku), dovelo je do toga da i Marko prihvati da opijanjem svako drugo veče neće rešiti svoj problem.

Postavljanje granice

Prihvatanje partnerovog destruktivnog ponašanja nije uvek najbolja stvar koju treba da uradite. Ukoliko je to ponašanje loše po njega, a i po vas, neophodno je da POSTAVITE GRANICU. To jednostavno znači da neka ponašanja ne prihvatate. Ako se ona ne prekinu, vaš odnos se dovodi u pitanje.
Marko je često pijan vozio. Čak je platio kaznu i neko vreme mu je oduzeta dozvola. Milica je tražila od njega da to više ne radi i da ako dolazi kući pijan uzme taksi. Marko je prihvatio njen savet, a prihvatajući to, polako je počinjao i da menja svoje celokupno ponašanje, da ređe izlazi sa prijateljima i opija se.
Veoma važno je da BUDETE OPREZNI PRI POSTAVLJANJU GRANICA, ipak je ceo vaš odnos pod znakom pitanja. Kad se dve povređene sujete susretnu, svašta može da se desi. Nemojte biti isključivi: „Ako još jednom to uradiš, stvarno je gotovo…“ Uvek možete da ih podsetite na to da ste se dogovorili da se takva ponašanja više neće ponavljati i da još uvek verujete da će prestati sa njima.

Ko će prvi da počne?

„Budi promena koju želiš da vidiš u svetu“, rekao je Gandi. Imajte na umu da će se PARTNER NAJBOLJE MENJATI ONDA KAD VIDI DA SE VI MENJATE. Sigurno znate da ima nešto u vašem ponašanju što njega/nju iritira. Ako ništa drugo, onda sigurno stalna kritika koju dobija zbog svog neadekvatnog ponašanja. Pokušajte da to svoje ponašanje smanjite, iskorenite ako je moguće. Imajte na umu da ste u tom ODNOSU RAVNOPRAVNI i ne tražite od njega/nje da uradi nešto što ni vi ne biste nikad uradili. Milica je u jednom trenutku tražila od Marka da prestane da se druži sa tim svojim prijateljima što on, naravno nije hteo. Kad sam je upitala da li bi ona prestala da se druži sa nekim svojim prijateljicama koje se Marku ne dopadaju, shvatila je da nisu prijatelji ti koji su odgovorni za to što se Marko opija, kao što ni neke njene prijateljice nisu odgovrne za to kakva je njena veza sa Markom.
Istina je da ne možete tek tako nekog promeniti. Ali, to ne znači da ne postoji ništa što ne možete da uradite. Možete uvek da pokušate da inspirišete promenu.

Ljiljana Jagodić, psiholog
Foto: Foto studio Disneyland

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1

Nisko samopouzdanje i osećanje lične bezvrednosti
Perfekcionizam kao iscrpljujuća i neurotična crta ličnosti
Pobedite strah od javnog nastupa, ispita, razgovora za posao
Kako imati sebe pod kontrolom?
Porodični problemi i majke koje sinovima kroje sudbinu
Deca u psihološkoj ordinaciji
Kako imati anksioznost pod kontrolom?
Poremećaj ishrane kao posledica emocionalnog problema
Poverenje… da li ste ga nekad izgubili?
Kuda vodi uverenje da su uvek drugi krivi za sve?
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?

U začaranom krugu anksioznosti

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Please Login to Comment.

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Sa šest godina je pošao u školu. Od prvog dana…

You cannot copy content of this page