Partnerski odnos na raskrsnici
„…Partner je zaboravio da vam čestita rođendan, nije obratio pažnju na vas kada ste mu pričali nešto važno, izvukao je ruku iz vaše kada ste ga nežno dodirnuli, nije bio raspoložen za seks, nije vam pružio podršku, zakasnio je, nije održao dato obećanje… Milion je sitnih razočaranja, odbacivanja, neuvažavanja, zapostavljanja, uzimanja zdravo za gotovo….“
Razočaranje se nekako nevidljivo i tiho uvuče u partnerski odnos i pre nego što ga postanemo svesni lagano zauzima svoju poziciju. Prvo ne vidimo mnoge stvari koje nam smetaju u braku, a zatim ih jasno primećujemo, ali im ne pridajemo značaj. Počnu tako da nas sapliću korak po korak, gomilaju se i rastu, zauzimaju prostor u našem bračnom odnosu, stanu i srcu. Tras! U jednom trenutku nas tako udare, pa još jednom i mi moramo da širom otvorimo oči. Možda ni ne želimo da sve vidimo, možda bismo i voleli da možemo i dalje da žmurimo ili da bar škiljimo, ali pogled u naš partnerski odnos je pukao.
Gde smo nestali MI?
To „otvaranje očiju“ u braku zovem buđenje- trenutak kad nakon niza godina naša nagomilana i neobrađena iskustva sa partnerom prodru kao bujica u našu svest i doživimo promenu, skoro pa preko noći. Više ništa nije isto. To buđenje nam promeni referenti okvir gledanja na naš brak, partnera i nas same u tom odnosu. Kasnije u životu imamo običaj da brak delimo na vreme pre i posle buđenja. Ovaj proces ne može da se javi suviše rano, dok traje zaljubljenost i opčinjenost partnerom „honeymoon” faza. Potrebno je bar nekoliko godina da se sakupi materijala koji će nas razdrmati. Pre ili kasnije, veliki broj nas doživi ulazak u mračnu zonu svog braka/vanbračne zajednice. Moja četrdesetogodišnja klijentkinja mi je to opisala kao „proces u kome nestaje ono MI”: „Ja sam oduvek sa njim živela samo kao MI, a sada vidim da je on živeo i svoje JA.“
Nov pogled na sve i sklapanje kockica na drugačiji način
Kažu da je razočaranje očekivana razvojna kriza bračnog odnosa, ali kad počnete da osećate srazmere svog razočaranja, ta konstatacija vam neće biti od prevelike pomoći. Sa novim pogledom na odnos, počnemo da se vraćamo na sam početak zabavljanja i počinjemo da sklapamo kockice neke drugačije partnerske priče. Buđenje može biti izazvano i nekim dramatičnim događajima između partnera (prevara, bolest, otkaz) ali je često rezultat kumulativnih „sitnijih” događaja. Partner je zaboravio da vam čestita rođendan, nije obratio pažnju na vas kada ste mu pričali nešto važno, izvukao je ruku iz vaše kada ste ga nežno dodirnuli, nije bio raspoložen za seks, nije vam pružio podršku, zakasnio je, nije održao dato obećanje… Milion je sitnih razočaranja, odbacivanja, neuvažavanja, uspostavljanja, uzimanja zdravo za gotovo….
“Ja sve činim za nju i decu, ali moram i ja da dobijem bar malo, bar nešto od nje…“ – kaže moj 46 godišnji klijent.
Posledice prevelikih očekivanja
Ljutnja, bes i svađe pa to je ništa u poređenju sa tim kada počnemo da osećamo razočaranje u svoj brak i partnera. Da, jednim delom su kriva naša (prevelika i nerealna) očekivanja od partnerskog odnosa. Kaže se u dobru i u zlu, pa eto to razočaranje, to vam je TO zlo. Ali čekajte, ali mi nismo hteli tako, trebalo je drugačije da ispadne, nismo ušli u brak da bismo se ovako osećali sada. Hm, a gde to piše i ko vam je TO rekao? I gde ste videli brak bez problema, idealan brak? Da, ali to smo MI, nemoguće da se ovo nama dešava, pa to je čovek koji me je obožavao i rekao je da me nikada neće povrediti. Ali jeste. I ljutnja, bes i svađe prođu. Ali razočaranje ne. Ono se zalepi u svaki kutak naše duše i priča neku svoju priču, priču o propalom ljubavi. S jedne strane su naša očekivanja, ali važno je i ko nam je sa druge strane. Ima ljudi koji su baš loši kao partneri.
Telo ne zaboravlja
Neki se tako silno potrude da se ipak uspavaju i nakon ovakvog buđenja, uspeju nekako da ponovo ne vide očima, ali telo zna i ne zaboravlja. Počnu da potiskuju i negiraju, razvijaju simptome samo da se ne probude. Drugi se tako jako probude da vrlo brzo podnesu papire za razvod braka, bukvalno pobegnu od partnera želeći u stvari da pobegnu od razočaranja, pobegnu ili u drugi brak ili u zauvek samački život. A ima i onih koji gledaju u razočaranje širom otvorenih očiju. U početku su u šoku ne veruju da se to sve njima dešava, ali ne zatvaraju oči i ne beže. Vremenom, nakon mnogo neprospavanih noći, anksioznih napada, svađa, prebacivanja, suza i padova, počinju da shvataju šta se dešava. Da su suviše dugo puštali ono što nisu trebali, da su zaboravljali na sebe pod teretom porodičnih obaveza, da su i oni sami uzimali partnera zdravo za gotovo, da su nekako naivno očekivali da sve bude ok. Da, ima onih koji preuzmu deo odgovornosti za loš brak i razočaranja. Ako sa druge strane ugledaju svog partnera u koga su tako silno razočarani, ali partnera koji isto želi da preuzme svoj deo odgovornosti, onda imaju šansu da zajedno stvore neku realniji osnovu za novi početak.
Branislava Pavlović
Foto: Dario Konstantinović
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Saveti Branislave Pavlović:
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
Tikovi kod dece
Život u začaranom krugu društvenih mreža
Porodica u krizi
Moraju li svi da imaju decu?
Kako pomoći depresivnoj osobi?
Da li ste tužni ili depresivni?
Prevara u braku
Da li dajete, uzimate ili kalkulišete u ljubavi?
