Antidepresivi predstavljaju heterogenu grupu lekova koji ispoljavaju antidepresivni efekat, redukuju strah i anksioznost i stimulišu vitalne funkcije. Depresivna stanja su apsolutna indikacija za primenu antidepresiva, pre svega umerena i teška depresivna epizoda. Ovi lekovi se smatarju lekovima prvog izbora u lečenju, umerene i teške epizode velike depresije kod odraslih, distimičnog poremećaja i blage depresivne epizode kod odraslih osoba.
Ne leče samo depresiju
Pored različitih oblika depresija, antidepresivi se koriste i u lečenju mnogih drugih poremećaja kao što su anksiozni poremećaji koji uključuju panični poremećaj, socijalnu fobiju, generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj. Perzistentni bolni sindrom, poremećaji ishrane, bolesti zavisnosti, premenstrualn isindrom, poremećaji kod dece (školskafobija, enureza), kao i poremećaji kontrole impulsa takođe su indikacije za primenu antidepresiva. Neki od antidepresiva (oni koji deluju na histaminske i serotoninske receptore) imaju i dodatno sedativno dejstvo, pa se mogu koristiti kod osoba sa izraženijom agitacijom ili poremećajima spavanja u okviru depresije ili anksioznih poremećaja.
Kako je bilo nekad?
Priča o antidepresivima doseže u prošlost, tačnije u prvu polovinu pedesetih godina prošlog veka.U to vreme lek iproniazid korišćen je u terapiji pacijenata obolelih od tuberkuloze. Tada su pacijenti koji su se lečili ovim prerparatom prijavljivali “zanimljive nuspojave” u vidu osećaja euforije i nikad boljeg sna i apetita. Godine 1953. u jednoj kliničkoj studiji pokazano je da iproniazid deluje i kao anksiolitik, a iste godine u SAD počinju da koriste ovu supstancu u lečenju depresivnih bolesnika.U stručnim krugovima se tada razvija diskusija oko toga na koji način zapravo iproniazid ispoljava antidepresivno dejstvo. Sanders (1957.), a potom i Zeller (1963.) objavljuju da iproniazid uzrokuje potentnu inhibiciju enzima monoaminooksidaze (MAO).
Deficit serotonina, adrenalina i dopamina
Sa neurohemijskog aspekta, depresivna stanja se povezuju sa deficitom neurotransmitera (monoamini, biogeniamini), serotonina, noradrenalina i dopamina, u mozgu. To su hormoni koji učestvuju u prenosu električnih signala između nervnih ćelija u mozgu i na taj način utiču na raspoloženje. Prvu teoriju o afektivnim bolestima kao poremećaju funkcije ovih hormona u mozgu formulisao je Čildkraut (Schildcraut, 1960): gotovo sva depresivna stanja se mogu povezati sa deficitom kateholamina, naročito noradrenalina u mozgu. Prvobitna hipoteza o biohemijskoj osnovi afektivnih bolesti tokom godina je dopunjavana i menjana u skladu sa novim saznanjima i otkrićima procesa u mozgu.
Raspoloženje i emocionalno stanje
Antidepresivi su preparati koji povećavaju nivon eurotransmitera (monoamini) u mozgu. Neurotransmiteri, posebno serotonin i noradrenalin učestvuju u složenim biohemijskim procesima u mozgu, između ostalog regulišu raspoloženje i emocionalno stanje čoveka. Pojednostavljeno rečeno antidepresivi se kao terapija primenjuju u svim poremećajima koji se mogu dovesti u vezu sa insuficijencijom biogenih amina. Pored biogenih amina (neurotransmiteri) i drugih supstanci u mozgu, važnu ulogu u razvoju depresivnosti imaju i genetska predispozicija i lična životna istorija.
Grupe antidepresiva
U savremenoj literaturi antidepresivi su klasifikovani prema mehanizmu dejstva, u zavisnosti od toga da li utiču na funkciju jednog ili dva neurotransmittera istovremeno (serotonin, noradrenalin, dopamin). Na taj način antidepresivi se mogu svrstati u sledeće grupe:
TCA- triciklični i tetraciklični antidepresivi. Povećavaju koncetracije noradrenalina i serotonina na nervnim završecima u mozgu. Pored antidepresivnog mogu imati i sedativno dejstvo. Danas su sve manje u upotrebi zbog nepovoljnog profila neželjenih efekata i postojanja velikog broja kontraindikacija za njihovu primenu.
SSRI- povećavaju koncetraciju serotonina na nervnim završecima. Danas se ovi lekovi smatraju lekovima prvog izbora u lečenju depresije srednjeg i umerenog intenziteta. Kliničke indikacije za upotrebu ove grupe lekova su puno šire od depresivnog poremećaja, posebno za anksiozne poremećaje, predmenstrualni disforični premećaj, poremećaji ishrane i šire. Pojedini lekovi ove grupe antidepresiva već posle prvih doza deluju energizirajuće, umanjuju umor, poboljšavaju koncetraciju i pažnju. Neželjena dejstva ovih lekova su: muka, diareja, gubitak apetita, glavobolja, anksioznost, snižen libido…
NaRI-grupa novijih antidepresiva koja deluje na taj način što povećava koncetracije noradrenalina ali i dopamina na nervnim završecima u mozgu.
NDRI-noviji antidepresivi, povećavaju koncentraciju noradrenalina. Neželjeni iefekti su: glavobolja, suva usta, opstipacija, mučnina, nesanica i vrtoglavica.
SNRI- antidepresivi dualnog mehanizma dejstva, inhibiraju ponovno preuzimanje serotonina i noradrenalina i na taj način povećavaju koncetracije ovih neurotransmitera na nervnim završecima. Neželjena dejstva ovih lekova su,suva usta, opstipacija, redukcija apetita, znojenje, povećanje krvnog pritiska.
NaSSA- kombinovani, dvostruki mehanizam dejstva, antidepresiv koji specifično deluje na serotonin i noradrenalin i na taj način povećava serotonergičku i noradrenergičku aktivnost. Neželjena dejstva ovih lekova su povećanje telesne težine i sedacija.
SARI- kompleksan nmehanizam dejstva, istovremeno predtavlja i antidepresiv i hipnotik, efikasan u lečenju poremećaja spavanja kod mnogih mentalnih poremećaja. Neželjena dejstva su ortostatska hipotenzija.
MAOI- inhibiraju enzim monoamino-oksidazu koji inače razgrađuje ove neurotransmitere i na taj način povećava njihove koncetracije na nervnim završecima u mozgu.
Oprezno sa lekovima
Propisivanje antidepresiva i korekcija doze ovih lekova treba da bude pod kontrolom lekara specijaliste. Takođe, zamena antidepresiva, dužina trajanja terapije, obustavljanje tearpije i tumačenje neželjenih efekata ovih preparata, takođe mora biti sprovedeno od strane lekara specijaliste. Pojava neželjenih efekata antidepresiva je i jedan od najčešćih razloga prekida terapije. Svi neželjeni efekti javljaju se unutar dve nedelje od primene antidepresiva nakon čega uglavnom iščezavaju. Individualni odgovor na terapiju antidepresivima, takođe treba uzeti u obzir. Dugogodišnja, hronična depresivnost uzrokuje promene u građi moždanog tkiva tj. uzrokuje atrofiju pojedinih delova mozga. Za razliku od benzodiazepina (bromazepam, lorazepam, ksalol, bensedin…) noviji antidepresivi imaju neuroprotektivno dejstvo ili bolje rečeno, „čuvaju mozak“.
Jedan od najvećih zdravstvenih problema
Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih zdravstvenih problema od javnog značaja. Od ranih 60-tih godina prošlog veka pa sve do kasnih devedesetih godina, triciklični antidepresivi (TCA) predstavljali su najznačajnije medikamente u lečenju depresije širom sveta. Sa sintezom SSRI lekova započinje “moderna era” antidepresiva. Ovi lekovi predstavljaju značajan pomak u farmakoterapiji depresije i drugih poremećaja. Za razliku od tricikičnih antidepresiva SSRI predstavljaju prve antidepresive koji su sintetisani racionalnim dizajnom sa ciljem da se postigne adekvatan terapijski učinak sa što je moguće manje izraženim neželjenim efektima. Tokom poslednjih decenija farmakoterapija depresija i drugih afektivnih poremećaja doživela je značajne promene. Nasuprot nekadašnjem, srazmerno malom broju dostupnih lekova, danas je lekarima dostupan veliki broj antidepresiva. Iako su danas ovi lekovi jedni od najpropisivanijih, potreba na tržištu za ovim preparatima konstantno raste.
Dr Goran Đinđić, spec. psihijatrije i pomoćnik direktora za medicinske poslove Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Foto: Dario Konstantinović
Klinika za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević pruža 24h, sedam dana u nedelji psihosocijalnu podršku.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 0800/309-309 opcija 1
Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemija COVID-19 0800/309-309 opcija 2
Nacionalna linija za pomoć adolescentima 0800/309-309 opcija 3
Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon trudnoće 0800/309-309 opcija 4
© by BGonline. All rights reservedPriručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija – Dr Edmund Born
