BG online

Vesti

Audicija za glumce u Malom pozorištu „Duško Radović“

Malo pozorište „Duško Radović“ uputilo je poziv mlađim glumcima i studentima glume muškog pola do 30 godina da se prijave na audiciju za ulogu u lutkarskoj predstavi „Kad je bio mrak“ po poeziji Duška Radovića u režiji Bojana Đorđeva i adaptaciji Tanje Šlјivar.
Audicija će biti održana u ponedelјak 23. maja u 10 sati u Malom pozorištu „Duško Radović“, a prijave sa biografijom možete slati na jelena@malopozoriste.co.rs
Probe će se održavati u Malom pozorištu „Duško Radović“ tokom juna 2022. godine, a predstava će imati premijeru u septembru i biti izvođena u okviru redovnog repertoara pozorišta.
Za audiciju se od kandidata očekuje da pripremi jednu od dve ponuđene priče („Krokodil“, „Šta je učitelјica sanjala“) i otpeva pesmu po izboru. Sve veštine kao što su žongliranje, akrobatika, razni trikovi ili smešni glasovi su dobrodošli.

1. KROKODIL
Bili su, deco, jednom jedan muž Krokodil i njegova žena Krokodilka. I oni su imali jednog sina – Krokodokodila. I taj Krokodokodil ništa nije hteo da sluša i bio je vrlo nevalјao. I njegov otac Krokodil nalјuti se jednog dana na Krokodokodila i odvede ga u šumu da ga pojedu neke druge životinje. I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu. I tako je, jednoga dana, mali Krokodokodil ostao sam u šumi kod tog jednog drveta. I čekao je da ga neko pojede. Zato što nije bio dobar.I, jednoga dana, dođe kod tog drveta, jedan miš i Krokodokodil kaže tom mišu: – Pojedi me, pojedi me! Ja nisam bio dobar! A miš se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list. A Krokodokodil mu ponovo reče: – Pojedi me, pojedi me! A miš kaže ispod onog lista: – Ne mogu da te pojedem. – A zašto ne možeš da me pojedeš? – Zato što ne mogu… Jedan put sam u jednoj šupi jeo jednog krokodila, ali to nije bio pravi krokodil, pa sam se ubo na jednu žicu. I miš ode. A onda dođe u tu šumu, drugoga dana, jedna zmija. A mali Krokodokodil kaže zmiji: – Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi! A zmija se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne čak na drvo. A Krokodokodil joj ponovo kaže: – Zmijo, pojedi me! A zmija kaže sa grane: – Neću da te pojedem! – A zašto nećeš da me pojedeš? – Zato što nisi bio dobar. I zmija ode. I onda, trećeg dana, dođe kod tog drveta jedan mrav i popne se Krokodokodilu na jednu nogu. Jer je mislio da je to zemlјa. A Krokodokodil kaže: – Mrave, pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da me pojede. A mrav kaže: – Gladan sam i hoću da te pojedem, samo mi kaži – gde si? A Krokodokodil kaže: – Tu sam, ispod tebe. Ti stojiš na mojoj nozi. A mrav kaže: – Dobro, onda ću te pojesti od noge. A Krokodokodil kaže: – Hvala ti, pojedi me celog. Kad nisam bio dobar… I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan, a kada je bilo veče, Krokodokodil pita mrava: – Mrave, jesi li me pojeo? – Nisam, sad ću. A kad je prošla noć i još jedan dan, Krokodokodil pita mrava: – Mrave, jesi li me pojeo? A mravu dosadno da jede tolikog Krokodokodila pa kaže: – Jesam, pojeo sam te, sada možeš da ideš kući! I Krokodokodil onda ode svojoj kući. I kaže da ga je mrav pojeo i da će sada stalno biti dobar. I bio je dobar i više ga niko nije pojeo.

2. ŠTA JE UČITELjICA SANјALA
Jedna učitelјica sanjala je najstrašniji san na svetu: kao prozove ona Đorđa Nikolića da napiše nešto na tabli a to više nije Đorđe nego krokodil! Izlazi iz treće klupe pravi pravcati krokodil!
I učitelјica vidi da je krokodil, ali ne veruje.
– Šta je to, Đorđe, jesi li ti učenik ili krokodil? Kako to izgledaš?
A Đorđe odgovara:
– Molim, učitelјice, ja sam krokodil,
I tako krokodil pođe pravo na katedru.
Učitelјica mu dovikuje:
– Đorđe, budi dobar, sećaš se kako smo se vaspitavali?
– A Đorđe mumla:
– Ne sećam se.
– Kako da se ne sećaš!… Deco, sećate li se vi kako smo se vaspitavali?… Neka digne ruku ko se seća!
A deca gledaju u bivšeg Đorđa, sada krokodila, i niko ne diže ruku.
A krokodil, kao mesečar, trepće sanjivim očima, ispružio ruke i ide prema katedri, sve bliže i bliže…
I tu se učitelјica probudila.
Kad je došla u školu, u klupama je čekaju njena deca. Svi lepi i normalni. U trećoj klupi sedi Đorđe Nikolić.
– A ti, Đorđe, tako, a? – kaže učitelјica Đorđu. Đorđe ne zna da je bio krokodil. On misli na nešto drugo.
– Molim, učitelјice, nisam ja, to je Vlada.
– Jedan od vas dvojice bio je noćas krokodil u mom snu.
– Molim, ja nisam!
– Molim, nisam ni ja.
Učitelјica ih onda sve lepo zamoli:
– Deco, ako je neko lјut na mene, neka mi to slobodno kaže. Nemojte se pretvarati u krokodile, jer me jedne noći možete i pojesti!

SHOP

Sedam najvećih grehova kroz savremenu psihologiju

By BGonline / 06/06/2022 / 0 Comments

Kada seks postane problem

By BGonline / 23/06/2022 / 0 Comments

Torta bez šećera, brašna, mleka i … bez pečenja

By BGonline / 09/06/2022 / 0 Comments

Promenite misli i emocije kojima sebe sabotirate

By BGonline / 12/06/2022 / 0 Comments

Egzistencijalna teskoba i potraga za smislom

By BGonline / 15/06/2022 / 0 Comments
© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Druženje sa Svetislavom Pešićem i potpisivanje knjige “Moja igra, moj…

You cannot copy content of this page