“Anksioznost je stanje u kojem se može naći svako ko ne razume život i ono šta se kroz život prirodno dešava, ali isto tako, onaj ko ne razume sebe i svoju poziciju u životu.”
Od detinjstva je pokušavala da izađe iz kruga straha u koji je upala a da ni sama nije znala kako. Ono što joj je u potragama „kako“ nedostajalo više od svega je neko običan poput nje koji je prošao kroz taj osećaj i ohrabri je da je moguće izaći iz toga. Kad je anksioznost postajala sve jača bilo joj je potrebno oko dve godine da shvati šta joj se zapravo dešava. U početku je, kaže, želela da veruje da je to kako se oseća posledica možda neke bolesti u telu, a ne nečega što ima veze sa mentalnim zdravljem. Nakon izvesnog vremena javila se lekaru. Analize su pokazale da je sa njenim opštim zdravstvenim stanjem sve u redu. Ali, Snežana se i dalje osećala loše. Kako je vreme prolazilo, stanje u kojem se nalazila se komplikovalo i činilo se kao da preuzima kontrolu nad njenim životom.
-U jednoj naizgled običnoj životnoj situaciji doživela sam najsnažniji napad panike do tad i završila u hitnoj pomoći. Za razliku od svih prethodnih puta gde sam bila inicijator da idem do lekara, ovog puta su to uradili moji najbliži jer sam bila u tako teškom stanju da su pomislili da imam moždani ili srčani udar- priseća se Snežana Babić jedne od svojih najtežih epizoda susreta sa anksioznošću i napadom panike.
-Osećala sam utrnulost i zgrčenost celog tela, posebno desne strane. Lice mi je bilo bledo, a telo hladno. Ukočene šake nije bilo moguće vratiti u prvobitni položaj, disanje je izgledalo tako kao da se borim za svaki dah.
Uput za psihijatra
Nakon prijema i pregleda, čim je nastupila prva stabilizacija, prišla joj je doktorka sa uputom za psihijatra i objasnila da je stanje u kojem se nalazi napad panike i da je neophodno da psihijatar napravi pregled i odredi šta dalje.
-To je bio trenutak u kojem sam shvatila šta se sa mnom dešava- priča Snežana Babić (39). – Tokom odrastanja sam oduvek bila anksiozna, čak visoko anksiozna osoba. Sa tim sam živela kao i svi drugi. Imala sam to stanje, ali sam mogla, uprkos tome da živim, može se reći, neometano. Nakon što sam ušla u stanje poremećaja iz spektra anksioznosti, to više nije bilo moguće. Počela sam da živim tako da radim, ne ono šta treba ili želim, već ono što neće uticati na pogoršanje toga kako se osećam.
Misli bez reda i smisla
Snežana kaže da su u njenoj glavi najčešće bile misli bez reda i smisla, sa najužasnijim sadržajima.
-Telesni osećaji su bili takvi da nije bilo moguće obavljati svakodnevne aktivnosti, dok su emocije bile toliko snažne da sve što vidite, a znate da je iracionalno, dovodite u pitanje. Čini mi se da je najbolji opis tog stanja, utisak da ste u ratom zahvaćenom području, na prvoj liniji, svesni da vam je život ugrožen i da je samo pitanje trenutka kad će se vaš život okončati.
Neprocenjivi saveti stručnjaka – poligon za promenu
Tokom stručne podrške i pomoći Snežana je naučila mnogo toga.
– Svaki lekar, terapeut, farmaceut i svi oni sa kojima sam bila u kontaktu, svojim znanjem o onome za šta su stručni, uticali su na promene u mom stanju. Značaj svakog od njih je bio neprocenljiv za određeno mesto, vreme i okolnosti. Lekari su me naučili šta je bilo potrebno da znam u vezi procesa koji se dešavaju unutar tela, kao i o značaju terapije i na koji način doprinosi promeni. Terapeuti su bili tu da mi približe sve u vezi sa mogućim uzrocima i onim šta se iz njih prirodno razvija. Od farmaceuta sam učila o značaju uzimanja propisane terapije, periodu korišćenja i slično. Nutricionisti su mi ukazali na vezu između hrane i toga kako se osećamo, kao i na to koliko je prirodna biljna hrana blagotvorna za osobe u stanjima anksioznosti. Propovednici i duhovnici su mi dali znanje o tome ko jesmo, odakle dolazimo i gde idemo. Toliko toga je bilo. Toliko vrednosti sam dobila od svakog od njih, a u vezi sa sobom sam realizovala to da sam ja ta od koje zavisi šta i kako će biti. Meni je taj period bio poligon za promenu, toliko veliki, da ću rezultate tih promena ubirati do kraja života.
Lična pobeda
Nakon svoje lične pobede Snežana je imala motivaciju da sa drugima podeli ono što je na tom putu naučila. Napisala je knjigu “Slobodna od anksioznosti i panike”.
– Kod mene je ta potreba da delim uvek bila mnogo glasnija od toga šta bi neko mogao da kaže. Pažnja mi je uvek bila usmerena na to kome ovo koristi, a ne na to kome bi smetalo. Verujem da je baš ovo razlog zbog kojeg mi nije bila potrebna posebna hrabrost da se odlučim i podelim svoju priču sa drugima. Pored priče o ličnom iskustvu u knjizi se nalaze vredne informacije koje su mi pomogle da bolje razumem samo stanje anksioznosti, uz mnogo primera u kojima se svako može prepoznati. Tu su i odgovori na najčešća pitanja osoba koje prolaze kroz ovo stanje. Kroz svoje iskustvo, shvatila sam da samo znanje bez praktične primene nema toliku moć koliku ima kada se uvede u praksu. Iz tog razloga sam se odlučila da sa čitaocima podelim 15 jednostavnih metoda samopomoći koje ako se stave u praksu mogu na dnevnom nivou uticati na to da se osećamo bolje. Sa metodama je povezan i dnevnik promena koji zauzima jedan deo knjige koji je predviđen za vođenje evidencije o promenama do kojih dolazi, usvajanjem znanja i praktikovanjem metoda. Cilj ovog dnevnika nije samo uvid u promene do kojih je došlo, već i podsetnik na to šta je sve iza nas. Na taj način će zabeležene promene moći da budu izvor nadahnuća za sve ono šta je pred nama. Knjiga ne bi bila kompletna bez tekstova motivacije, kao i priča nekolicine onih koji su napravili promene kroz znanje i veštine koje sam podelila.
Bivši pacijent
Od Snežaninog prvog susreta sa anksioznošću do danas je prošlo mnogo godina i danas kaže da je sigurna da se u to stanje ne može vratiti.
-Kao bivši pacijent želim da podelim sa drugima svoje iskustvo, da ohrabrim i podržim. Možda je pretenciozno ovo šta ću reći, budući da se radi o meni, ali dok sam bila u tom stanju i pored svega gde sam bila i sa kim sam radila, uvek mi je nedostajalo da neki “običan” čovek, poput mene ispriča svoju priču i kaže da je moguće. I baš zato što ja nisam imala priliku da tada, u tim trenucima imam tog “običnog” čoveka, odlučila sam da ja nekome budem taj “običan” čovek, tako da neko može reći: “Ako je bilo moguće za nju, zašto ne bi bilo moguće i za mene”.
Male stvari koje donose promenu
Snežana Babić kaže da ne postoji samo jedna metoda i jedan način uz koji se prevazilazi anksioznost.
-I ja sam kao i mnogi dugo mislila da će jedna stvar (lekar, terapija, seansa, suplementi, ishrana…) rešiti sve. Međutim, istina je drugačija. Postoji čitav zbir “malih” stvari koje združeno utiču na promenu. Za mene je rešavanje stanja, mogu slobodno da kažem, bila faza odrastanja. Faza u kojoj je bilo potrebno da se unutrašnji procesi – reakcije, usklade sa starosnom dobi u tom trenutku. Da prevedem, bila sam odrasla žena a imala sam reakcije poput malog deteta koje je u strahu i panici od svega. To je proces kojem je bilo potrebno najviše vremena, ali za koji ne mogu reći da je bio najteži, već najzahtevniji. To sazrevanje do kojeg je neminovno moralo doći, a sa sazrevanjem i preuzimanje odgovornosti za život kao takav, za mene je bilo ključno.
Duboko razumevanje života i moje uloge u njemu je napravilo najveću promenu.
Uz sve navedeno, važno je i razumeti da ako ste u poziciji pacijenta da nemaju svi ljudi kapacitet da vam budu podrška. Ne treba zbog toga misliti da vas oni ne vole. Razumimo i potražimo pomoć i podršku na mestu gde je možemo dobiti. Ako ste neko ko želi da pruži podršku, uradite sve što je potrebno kako bi oni kojima želite da pružite podršku, osetili da to zaista možete – jeste.
Da li (ne)razumete život?
Zanimljivo i korisno je čuti kako bi anksioznost definisala osoba koja je upoznala sva njena lica.
-Iz svog iskustva bih rekla da je anksioznost stanje u kojem se može naći svako ko ne razume život i sve ono šta se kroz život prirodno dešava, ali isto tako ko ne razume sebe i svoju poziciju u životu. To neznanje stvara sve te užasavajuće osećaje i potrebu da se izbegne sve ono što se iz neznanja vidi kao pretnja, a sve to su ništa drugo do prirodni procesi koji su se dešavali svima pre nas i koji će se dešavati svima posle nas. Na primer, najdominantniji strahovi u tim stanjima su strahovi od smrti, bolesti, gubitka… Ako se samo osvrnemo oko sebe, videćemo da su to prirodni procesi koji se dešavaju u životima svih nas, direktno ili indirektno. Svako ko je došao na ovaj svet, u jednom trenutku je otišao sa njega. Svako ko je imao zdravlje, u jednom trenutku je ostao bez njega, trajno ili privremeno. Svako je imao priliku da izgubi sredstva, odnose, osobe, trajno ili privremeno. I sve navedeno je jednostavno prirodni proces za svakog od nas. Postavlja se pitanje: „Kako je moguće da smo mi u stanju panike i užasavajućeg straha od nečega što je sasvim prirodno poput smene godišnjih doba?”, “Kako smo došli do tačke u kojoj smo prestravljeni nečim što je prirodno?”, “Kako to da naši preci koji su za razliku od nas bili formalno nepismeniji nisu u svemu ovome videli nikakav problem, a da nas to danas uvodi u tako teška stanja?” Odgovor se sam nameće i kaže da je uzrok u neznanju o tome ko smo mi, šta je život i koja je naša uloga u njemu. Zato je ključno da se raspitujemo o tome šta je ono šta je prirodno i ako primetimo da nas to do čega samo došli plaši, važno je da preispitamo šta je ono šta mi verujemo da to nešto jeste, pa nam je to strašno i neprihvatljivo. Ko razume ovaj svet i kroz razumevanje ga prihvati onakvim kakav jeste, nema na temelju čega da bude anksiozan, izuzev ako to stanje nije izazvano nekim (npr.) hormonskim procesima unutar tela. Moj pogled na prevazilaženje anksioznih poremećaja je sada u mom sećanju poput bilo kog iskustva koje sam imala kroz odrastanje. Danas na to iskustvo gleda odrasla, zrela žena, kojoj je i danas neverovatno na koje načine neznanje može da utiče na čoveka i kako može da ga uvede u veoma teška stanja. Danas nikakav oblik anksioznosti, a da ne govorimo o stanjima anksioznih poremećaja, nema na temelju čega da postoji u mom životu. To stanje je danas za mene poput dečije bolesti koju sam preležala. I kad me neko pita da li se plašim da se to može vratiti, odgovorim da nemam čega da se plašim jer znam da to nije moguće. Jednostavno, prerasla sam ga. Ipak, znam da postoje i oni koji će reći da anksioznost nije moguće trajno rešiti, jer je ona verni pratilac savremenog čoveka. Ono na šta bih pozvala sve koji razmišljaju na ovaj način jeste da promisle, da li anksioznost nije slučajno tu kao prirodna reakcija na neprirodne uslove života? Verujem da ovo pitanje može mnogima biti od koristi i dati im priliku da preispitaju svoje tvrdnje, na sveopštu korist- zaključuje Snežana Babić autorka knjige “Slobodna od anksioznosti i panike”
Branka Gajić
Foto: privatna arhiva
Knjigu “Slobodna od anksioznosti i panike” po ceni od 1490 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
