Iako vam anksioznost može delovati kao veoma stvarna, vaše brige to često nisu u šta ćete se uveriti kad ko se okrenete svojim strahovima.
Suočavanje sa strahovima je čin hrabrosti, ali to ne morate da radite sami. Knjiga “samo bez panike” sadrži jednostavne savete i tehnike koji vam mogu pomoći da izađete na kraj sa panikom i svojim brigama. Iako vaša anksioznost možda nikada neće u potpunosti nestati, možete naučiti kako njome da upravljate i živite mirnijim životom. Najbolje od svega je to što ćete usput otkriti zaista sjajnu osobu: sebe.
ŠTA JE NAPAD PANIKE?
Napad panike je iznenadna pojava jakog straha ili nelagode koja obično traje između pet i dvadeset minuta. Obično uključuje brzo lupanje srca, znojenje, drhtavicu, jezu, blagu vrtoglavicu i hiperventilaciju (prekomerno disanje). Može vam se takođe desiti da dosta vičete ili plačete. Mnogi koji su imali napade panike kažu da su se osećali kao da nemaju nikakvu kontrolu nad sobom. Napadi panike mogu da budu izuzetno potresno iskustvo i vaš siroti, zabrinuti mozak može da vas ubedi kako ćete se onesvestiti, ne možete da dišete ili čak da ćete umreti. Važno je zapamtiti da se ništa od ovoga neće dogoditi. Fizički, napadi panike nisu opasni za vaše telo i proći će. Nećete umreti i ponovo ćete imati kontrolu, samo treba da sačekate da oluja prođe- objašnjava autor knjige “Samo bez panike” Džezmin Kirkbrajd.
ANKSIOZNOST I MENTALNO ZDRAVLJE
Neka mentalna stanja su u vezi sa anksioznošću i korisno je da za njih znate kako biste sopstvena iskustva sa anksioznošću sagledali iz novog ugla. Neki od najčešćih oblika anksioznosti:
Generalizovana anksioznost podrazumeva visoke nivoe anksioznosti na duže vremenske periode, često bez nekog posebnog razloga.
Panični poremećaj je stanje u kom ljudi imaju redovne napade panike. Opsesivno-kompulsivni poremećaj izaziva prinudne radnje koje se ponavljaju ili neželjene misli koje se ciklično javljaju.
FOBIJE
Kod nekih ljudi su fobije okidač za anksioznost, snažan i iracionalni strah od određenog predmeta ili situacije. Sindrom posttraumatskog stresa može izazvati anksioznost, kao i vraćanje slika i noćne more posle nekog užasnog iskustva. Anksioznost takođe može biti deo depresije. Ukoliko vam neki od ovih simptoma zvuče poznato, nemojte brinuti, pomoć je dostupna i uz malo truda, uvek je moguće transformisati svoj odnos sa anksioznošću- objašnjava autor knjige “Samo bez panike”.
KAKO SE ANKSIOZNOST MOŽE MANIFESTOVATI?
Kao i kada su u pitanju stvari zbog kojih brinemo ne postoji skup pravila o tome kako bi anksioznost „trebalo“ da se manifestuje u vašem životu. Svako iskusi anksioznost na drugačiji način. Uopšteno, međutim, možete osećati mučninu, napetost mišića, povišeni krvni pritisak, brze ili neravnomerne otkucaje srca, probadanja i jezu, blagu vrtoglavicu ili poteškoće sa spavanjem. Anksioznost može uticati i na vaše misli: možete se osećati kao da ste na ivici, strepeti, brinuti znaju li drugi da ste anksiozni, osećati kao da vam je glava puna misli, imati cikluse negativnih misli, osećati se nemirno, neprestano razmišljati o negativnim iskustvima ili se osećati otupljeno i odvojeno od ostatka sveta. Možete imati i napade panike koji su poznati i kao napadi anksioznosti- navodi se u knjizi “Samo bez panike” čiji autor jasno poručuje:
“MOJA ANKSIOZNOST ME ČINI RANJIVIM. MOJ OPORAVAK ME ČINI JAKIM.”
Odgovore na pitanje KAKO DA SMIRITE ANKSIOZNOST I OSTANETE HLADNI I PRIBRANI KAD ŽIVOT POSTANE SUVIŠE STRESAN naći ćete u knjizi “Samo bez panike” po ceni od 950 dinara + troškovi dostave koju možete poručiti tel.066060820 ili putem porudžbenice:
