ZDRAVLJE

Kako dijete ubijaju samopouzdanje?

- BGonline

Objavljeno 13/08/2021

Samo ako kuvate znaćete šta jedete (dr Jagoda Jorga)

Ne dosipajte porciju. Nemojte pričati telefonom dok jedete. Jedite voće umesto grickalica. Sve su ovo jednostavni saveti, ali istina je da ih se malo ljudi pridržava. Pitanje zdravlja i optimalne ishrane nije nešto što se rešava za deset dana privremenom promenom životnih navika, već je to trajni način života. Razne moderne dijete mogu naneti veliku štetu zdravlju, rastu i razvoju, a bez dobre ishrane nema dobrog zdravlja- ističe na početku razgovora za BGonline doktor medicinskih nauka i subspecijalista za ishranu prof. dr Jagoda Jorga i napominje da praćenje trendova u ishrani može biti opasno po zdravlje.
-Ogroman broj trendova u ishrani je zasnovan na ideji da se ostvare rezultati po bilo koju cenu, a pre svega da se ostvari gubitak na težini za najkraće vreme, bez pitanja koji su potencijalni deficiti. Za generaciju koja raste je najveći problem podvrgavanje nekim eliminacionim dijetama, bez mlečnih proizvoda i ugljenih hidrata, a mnogo je takvih trendova. U periodu rasta i razvoja ako nedostaju hranljive materije važne za rast i razvoj, one kasnije ne mogu da se nadoknade. Geni koji programiraju rast i razvoj to rade na određen način, a ako im to onemogućavamo, onda se to neće dogoditi ni za 6 meseci, niti za godinu dana. Uvek će biti jedna faza preskočena.
Kako izgleda pravilna ishrana?
-Pravilna, optimalna, kvalitetna ishrana i bitni koncept takve ishrane nije se promenio decenijama. Bilo je finih pomeranja, ali nikad drastičnih zaokreta kao što ljudi žele da predstave. Pravilna i optimalna ishrana podrazumeva raznovrsnost, a nju čini 5 osnovnih grupa namirnica: meso, jaja, riba, pasulj i slične proteinske biljne namirnice, žitarice, mleko i mlečni proizvodi (ne i biljna mleka), povrće i voće, masti i ugljeni hidrati. Svaku od postojećih namirnica u možete svrstati u neku od tih grupa. Raznovrsna ishrana podrazumeva bar jednu namirnicu dnevno iz ovih 5 grupa, a količina zavisi od pola, uzrasta, energetskih potreba, fizičke aktivnosti, od toga koliko je osoba aktivna.
Šta je preduslov za dobru ishranu?
-Veliki problem savremenog sveta je što je prehrambena industrija počela da pravi hranu sve goreg kvaliteta, a nemamo uslove da imamo svoju baštu, kravu i kokošku koja će da nosi jaja. Uslov za dobru ishranu je da je hrana kvalitetna. Dodacima se povećava energetska vrednost, uz loše masnoće i zasićene masti, npr. palmino ulje. Veoma je važno čitati deklaracije pre kupovine namirnica.
Koliko danas savremena porodica (žena) ima vremena za pripremanje obroka?
-Enormni su zahtevi na jednoj zaposlenoj ženi koja ima porodicu i vrlo je teško sve to realizovati. Zahtevno jeste, ali je to jedini način da imate kontrolu nad tim šta jede vaša porodica. Od toga šta je neko stavio u punjene paprike ili koji je kvalitet mesa, zavisi i koliko proteina i gvožđa će uneti deca tim obrokom. Težak je to posao i zahtevno je, ali je nagrada velika jer onda vaša deca jedu kvalitetno. Jedini način da porodica zna šta jede je da se u kući kuva.
Šta predlažete zaposlenim mamama?
– Neka fantastična jela “trpe” zamrzavanje, poput punjenih paprika, sarmica sa zeljem, musake koju ne treba praviti od krompira već od tikvica, plavog patlidžana ili karfiola. Supa se može skuvati za više dana, neka se jela mogu polu pripremiti, meso se može staviti u pac, pa u kutije i narednog dana spremiti. Uz dobru organizaciju se to može uraditi i pri tom se i tokom radne nedelje hraniti kvalitetno. Mnogo je tradicionalnih jela koja mogu da se zamrznu i po potrebi odlede, kao i prostora za improvizaciju. U nabavku treba da se ide sa spiskom jednom u 7 dana. To jesu visoki, ali izvodljivi zahtevi. Ne treba se baviti spremanjem pita i kolača koji nisu neophodni svakog dana. Palačinke se mogu umutiti uveče i spremiti ujutro za 5 minuta deci za doručak. Uz dobru organizaciju se to može, a još je lakše ako zaposlena žena ima pomoć supruga.
Treba li preskočiti večeru?
-Pogrešno je nemati večeru. Čovek može do 19h da pojede hrane za tri dana, pa tako neki pogrešno koriste autofagiju, ne unose hranu određen broj sati, ali je pitanje šta ste pojeli u tom vremenu dok ste jeli. Preskakanje večere nema svrhu ako ste pre nje pojeli 5500 kalorija. Važno je shvatiti da je umerenost važna. Ja imam pravilo broja 1 koje kaže: jedan tanjir- jedno parče- jedna šolja. To mora biti prisutno u ishrani bilo o kom obroku da pričamo, jer je našem organizmu jako važno koliku količinu hrane konzumiramo u datom momentu. To je pravilo da čovek zna šta je porcija, gde je crta na tanjiru i do nje da sipa hranu, da je šolja kao porcija, da se jede jedno parče pite ili jedan kolač. Sve je to dovoljno za onog ko je uobročen i ima tri obroka dnevno. Samo kod posebne, medicinske dijete za pojedina stanja je potrebno više obroka. Odraslom čoveku je dovoljno da ima tri obroka, a može da pojede voćku između doručka i ručka. Treba dati vreme telu da prođe 5 sati do sledećeg obroka.
U kakvoj su sprezi psiha i višak kilograma?
-Gojaznost nije posledica tipa ličnosti. Ona uvek nastaje na genetskoj podlozi i neće se ispoljiti ako ne bude nekih oblika ponašanja tipa neadekvatne ishrane i fizičke neaktivnosti. Kad se na kliničku podlogu nadovežu izbor hrane i manjak fizičke aktivnosti gojaznost će se ispoljiti nevezano za tip ličnosti. Stres uzrokuje ogroman broj oboljenja savremenog čoveka, podstiče aktivnost mnogih hormona i biološke potrebe za hranom usled stresa. U osnovi gojaznosti je izmenjeni unutrašnji status mnogih hormona u odnosu na stanje kod osoba koje nemaju sklonost ka gojaznosti. Nije ona posledica psihološkog prejedanja. Nisu gojazni ljudi takvi jer su psihički drugačiji, već gojaznost nastaje na podlozi izmenjenih hormona i neurotransmitera, raznih hemijskih supstanci koje su odgovorne za regulaciju gladi, sitosti, potrošnje energije, lučenja hormona zadovoljstva i raznih drugih stvari. Gojazni ljudi se lakše goje u odnosu na one koji nemaju sklonost ka gojaznosti.
Ko može da leči gojaznost?
-Nutricionisti nemaju ovlašćenje da leče i oni mogu da rade na poboljšanju ishrane kod zdrave populacije. Gojaznost je bolest koja se leči i to rade lekari- hirurški, lekovima i primenom hipo kalorijskih dijeta. Znam da se dele ljudima jelovnici u gym-u. To tako ne može. Ubijanje samopouzdanja nakon neuspele dijete je problem mnogih koji su probali najmanje 20 različitih stvari i naravno da nisu uspeli. Često držanje dijete je uvežbavanje za brže gojenje. Biološki odgovor organizma je takav da kad ga manje hranite on manje troši i nakon dijete od mesec, dva, za čas posla vrati izgubljeno. Brzina vraćanja je neuporedivo veća od brzine gubitka kilograma.
Napisali ste knjigu “Dijeta za tinejdžerke” namenjenu devojčicama koje žele da budu vitke i zdrave…
-Doba puberteta je najosetljiviji period u ženskoj populaciji, naročito sa aspekta ishrane. Izabrala sam da pišem o ishrani devojčica jer je njima više potrebno hranljivih materija, važno je planiranje njihove kvalitetne ishrane, a drugi važan razlog je što je poremećaj ishrane deset puta češći kod ženske populacije nego kod dečaka, poput anoreksije i bulimije. One su izložene i većem pritisku da treba dobro da izgledaju. Poremećaj ishrane je stanje koje zahteva multidisciplinarno lečenje i najčešće je dugotrajno. Devojčice su osetljivija, nežnija i zahtevnija kategorija. Ova knjiga može da pruži svoj veliki doprinos njihovom razvoju, a moja ideja je da bi u završnim razredima osnovne škole bilo dobro uvesti izborne časove kojima bi se na kvalitetan način uvela saznanja i znanja o ishrani u tom osetljivom periodu. Ova knjiga je vodič za dobru ishranu. U njoj su i praktične smernice o tome šta su dobri izbori u okviru kojih se nalazi i lista namirnica, top lista negativaca u okviru žitarica i slatkiša, a dat je i prikaz kriterijuma izbora kvalitetnih namirnica u odnosu na one koje su izvori loših stvari. Ovo je dobar i praktičan vodič o tome kako treba da izgleda dijeta, a ja pod tim podrazumevam izbalansiranu ishranu- zaključuje dr Jagoda Jorga koja je do sad objavila oko 250 naučnih radova.