NAJTEŽE MI JE DA OPROSTIM SEBI
Gledaoci su je zavoleli zbog njene neposrednosti i iskrenosti. Ume voditeljka Rada Đurić često i da se našali na svoj račun, a na život uvek gleda s vedrije strane. Ona je optimista koji odavno sebi više ne postavlja pitanja i podseća da je u godinama u kojima joj je sve manje-više jasno. Rada Đurić je i privatno, baš kao i na malim ekranima temperamentna i brza, a u razgovoru za BGonline napominje da ne bi stigla tu gde jeste da je kroz život išla polako.
-Navikla sam sebe i druge da sve rešavam i radim sama. Takva sam u svim svojim ulogama, pa i kao mama. Nije to kukanje, već moj izbor. Valjda zato što sam brza i temperamentna nemam vremena da čekam i onda preuzimam na sebe započete poslove drugih. Nekad sam učila decu da sama skupljaju igračke, ali je to trajalo samo nedelju dana. Posle sam ja to radila. Nemam strpljenja, nikad ga nisam ni imala, ali zato imam razumevanje za mnoge druge važne stvari u životu. Sigurna sam da mnogo toga može da se obavi brže i da ljudi mnogo filozofiraju, pogotovo ovde u Srbiji. Potenciraju se neke teškoće, problemi koje treba prevazići, navodno za sve treba vreme, a ja mislim da to nema veze sa istinom. Samo se kriju iza takvih priča. Naučili smo da od svega pravimo filozofiju. Svi kao nešto vrlo važno rade, pa je zato sve sporo i treba vremena, ali to nije tačno. Stvari se prikazuju težim da bismo sebe učinili važnim.
Uvek može bolje
Ne krije da joj nedostaju neka prošla vremena i sistem vrednosti koji se nekad podrazumevao.
-To ima veze sa moralom, lopovlukom u svakom smislu reči, sitnom vajdicom kojoj su sad mnogi skloni, mentalitetom, ljudima bez znanja, poštovanja i pokrića. Nekad nije bilo tako. Navodno sad tako mora jer je došlo neko drugo vreme, ali ta priča nema veze sa istinom. Ranije smo se pre svega više poštovali.
Deluje kao osoba puna energije i samopouzdanja. Rada Đurić odaje utisak žene koja može sve, ali ona je pored toga vrlo samokritična, a sebi ume mnogo toga da zameri.
– Nikad nisam sobom zadovoljna. Rekla bih da sam propustila da sebe bolje upoznam. Oduvek sam nekako sebi bila u poslednjem planu. Imam sad 50 godina, pa to vidim jasnije, dok nekad to nije bio slučaj.
Popularna voditeljka podseća da novinare na žalost više ne vodi ideja da menjaju svet. Ona je oduvek znala šta želi, kako u poslu, tako i u privatnom životu.
-Znala sam da ću biti majka, drugarica i autoritet svojoj deci. Želela sam da uspem u poslu i nisam nezadovoljna. Ako bih sutra prestala da radim, mogla bih slobodno da kažem da nisam u svemu tome bila uzalud. I kad pogledam svoju porodicu, isto to mislim. Kad prođe neko vreme, lepo je ako možeš sebi da kažes kako nisi bio uzalud na ovom svetu. Kad je moja generacija trebalo da pruži najbolje, krenulo je neko ludo vreme u kojem je obezvređeno toliko toga. Usledili su preživljavanje, siromaštvo, a na tom putu smo izgubili mnogo emocija, ideja i ideala. Moja ćerka ima 23 godine, a sin 18. Uvek ću biti na strani mladih, truditi se da ih razumem i dam im šansu ako sam u situaciji da pomognem.
Brižna mama
Male stvari raduju popularnu Radu koja svake večeri pred spavanje ima jedan ritual. Prvo razmeni poruke sa ćerkom Verom koja živi u Americi, zatim proviri u sinovljevu i majčinu sobu. Kad vidi da su svi dobro i utonuli u san, onda je ona mirna i spokojna.
-To je u mojoj prirodi, mada nisam osoba koja je „kontrolor“. Ja sam takav tip da ne mogu da budem raspoložena ako oni koji me okružuju nisu. Možda zvuči patetično, ali je istina. Nije mi dobro kad vidim kolege koje su u problemu. Onda ni ja ne mogu da budem zadovoljna. Upijam sve te energije. Mnogo mi je važno da su ljudi oko mene dobro.
Voli da se druži i provodi vreme sa prijateljima iz detinjstva, raduju je dobre emisije, a dobra reportaža može da joj ulepša dan.
-Strast me vodi, kako u poslu, tako i u životu. Bez strasti ne bih mogla da živim. Isto važi i za prijateljstvo, roditeljstvo, a posebno u ovom poslu. Ako čovek izgubi strast i ne treba da se bavi poslom u kojem je ne oseća.
Ono o čemu je Rada Đurić oduvek vodila računa je da ne posao ne donosi u kući, ali i da sve ono što se dešava u njena četiri zida tu i ostane.
-Kad bih zatvorila vrata svoje kuće, nikad ništa od toga što mi se dešava nisam unela u redakciju i obrnuto. To je jednostavno stvar odluke. Meni je privatni život važan i uvek mi je bio priporitet, pa sam se trudila i da ga sačuvam od mog posla.
Pre nekoliko godina Rada je stavila tačku na svoj brak i iz Lazarevca se preselila u Beograd. Kaže da ne misli da je njena porodica ijednog trenutka bila žrtva posla kojim se bavi.
-Kad roditelji teraju decu da sviraju violinu, a oni bi da treniraju košarku, pa onda to dete radi jedno i drugo, pada od umora, ali ispunjava sve obaveze. Tako sam nekako i ja radila. Miki Manojlović je nedavno rekao da bi mogao mesecima da bude u skromnoj barci ili da spava u vreći i da mu bude divno, jer oni koji su odrasli na hlebu i masti mogu sve. Mnogi ulaze u ovaj posao da bi bili poznati i slavni, ali to nije bio slučaj sa mnom.
Šminkanje na brzaka
Posao joj je, kaže, pomogao da bude bolja u svakom smislu. S ponosom kaže da je mnogo naučila od svojih sagovornika i upoznala divne ljude koje ne bi imala priliku da sretne da je izabrala neko drugo zanimanje.
-Mnogi od njih su me naučili strpljenju, mudrosti, analizi, neki su me nervirali, pa sam bila i očajna što sam neke pozvala u emisiju jer su svojim stavom i pričom omalovažavali gledaoce i vređali inteligenciju. Tad obično postajem agresivna prznica.
Kao temperamentra i nestrpljiva žena, Rada je u šminkernici najčešće „nemirna“ i jedva čeka da izađe iz nje. Pred Beogradsku hroniku se zadržava pred ogledalom svega desetak minuta, dok za emisiju „A sada Rada“ ulepšavanje traje nešto duže.
-Najčešće sam toliko nestrpljiva da se šminkanje što pre završi, da samo što ne pobegnem sa stolice. Verovatno im nije lako sa mnom, a ako žele da pokažu svoje šminkersko umeće ja im nisam dobar model. Kad sam pola sata u šminkernici svi misle da se desilo nešto vrlo neobično. Retko uživam u tome, mada volim da lepo izgledam.
Sebi najbolje izgleda u sakou i pantalonama, a zahvaljujući frizerki i njenoj podršci Rada je od prošle godine promenila frizuru.
– Oduvek sam imala kratku kosu, i jedino sam 1990. pred moju svadbu imala malo dužu kosu od ove sad. Nikad nisam stavila šnalu u kosu, ali sam bila disciplinovana tokom te faze rasta i nisam pravila famu oko toga. Ne filozofiram generalno oko nevažnih stvari.
Istina o klin čorbi
O gostovanju Zorana Kesića u Radinoj emisiji pričalo se danima, baš kao i o „klin čorbi“ koju je pripremio u studiju RTS-a. I dok mnogi misle da je i sama Rada bila iznenađena Kesićevim šalama i „receptom“, ona nam otkriva da nije bilo baš tako.
-Čim sam Kesića pozvala u emisiju, znala sam šta će se dešavati. Kuvanje mu je bila interesantna tema i šta bi on tu drugo radio nego „zakuvavao“.
Rada ne provodi mnogo vremena u kuhinji, ali kaže da je njena supa najbolja na svetu.
– Nisam neka domaćica i kuvarica, naučila sam da kuvam jer se mora jesti, ali moju supu svi hvale. Odlično pravim i jagnjeće pečenje koje mi nie teško da obilazim satima, prelivam ga, dodajem začine. Volim da za prijatelje pripremim večeru, ali u ovim godinama najviše nam prija nešto lagano. Polovina njih razmišlja o tome šta će jesti, niko hleba ne jede ili uzme prepečeni, pa tako uglavnom pravim ribu i salatu, a tu je uvek i dobro vino.
Osluškivanje organizma
O zdravlju vodi računa osluškujući svoj organizam. Priznaje da dugo nije vodila računa i da je bila knjiški primer novinara koji „puši, pije 100 kafa dnevno i popuši 300 cigareta“.
-Sad kad mi organizam kaže da mi nešto ne prija, ja to više ne radim. Međusobno se osluškujemo i sad smo u dobrim odnosima, mada umem ponekad sebe da silim i idem preko nekih granica. Često umem da po 3, 4 dana da ne jedem. To se dešava kad sam nervozna imam tremu ili veliku želju da nešto novo uradim. Drugarice mi kažu da sam srećnica jer kad mnogo radim, kada sam tužna ili mi nešto nije kako valja ja ne jedem ništa, dok je kod njih sve suprotno.Tako sebe verovatno kažnjavam.
„Drži se Rado“
Svoje probleme rešava sama i kaže da nikad nije konsultovala psihologa, uverena da smo svi vlasnici svojih života i lično odgovorni za sve dobro i loše što nam se dešava.
-Postoje oni kojima je u nekom životnom tesnacu potreban savet stručnjaka i ja to podržavam. Dugo nisam nikom govorila ništa, svoje probleme sam sama rešavala, ali imam nekoliko drugarica sa kojima pričam o svemu. Mada, ja ne znam šta i imam da pričam, šta bih ja rekla što se svima već nije desilo ili nikad za to nisu čuli? Nekad mi izgleda kao da tim pričama vređaš onog kome ih pričaš i uzurpiraš njegov život. Mnogo nas je prošlo svašta, zajedničkih nevolja je dosta, a ja volim da delim pozitivnu energiju s ljudima.
Desi se da se „posvađa“ sa sobom i priznaje da joj je najteže da oprosti sebi. Rada Đurić ne ume da crta, voli da čita i uz knjigu se najbolje opušta i tako neretko odluta u neki drugi svet. Popularnost joj nikad nije bila cilj, ali je ona došla kao posledica njene autentičnosti i činjenice da je gledaoci vole. Svakodnevno joj prilaze, mašu iz gradskog prevoza, a vozači joj govore „Drži se Rado“.
-Oni koji mi se obraćaju na ulici veoma vode računa o tome šta će me pitati i vrlo su pristojni. Zaista je lepo znati i reći da postoji takav divan svet.
Radina poruka ženama je da nikad ne zaborave na sebe.
– Moja generacija se usput izgubila ispunjavajući želje drugih. „Ima vremena za mene“ je pogrešna rečenica koju nije dobro govoriti. Ja sam u tim godinama kad nemam kome da polažem račune, odgovorna sam za sebe. Ako mene pitate sve su godine najlepše i sve su moje. Svi izbori su naši i zbog njih smo danas mudri, manje ili vise srećni, ali sve smo to mi. Ne možeš biti neko drugi i vratiti vreme. Svoje životne lekcije sam dobro upamtila i sve sam ih odlično naučila. Uvek sam morala da idem težim putem, ali sama sam ga birala. Ne znam da li je to pitanje izbora ili oklnosti. Nisam o tome mnogo naučila… kao da mi je teži put uvek nekako sigurniji. Danas volim sebe dovoljno, ni malo ni mnogo, mislim da je to prava mera.
Branka Gajić
Fotografije: Dario Konstantinović
PROČITAJTE ISPOVEST TATJANE CAMERON TAJČI:
© by BGonline. All rights reservedKako sam zavolela sebe i pobedila anksioznost (Tatjana Cameron Tajči)
