Birate li da budete sami ili da se promenite?
Samopouzdanje nije u tome da budemo sigurni u sve, već da budemo udobni sa nesigurnostima. Ljudi sa niskim samopouzdanjem često su 100% sigurni da ih drugi ne vole – ali bez dokaza.
Svako ljudsko biće ima potrebu da se poveže i ostvari potpunu bliskost sa drugim ljudima, posebno sa najbližima. Kad se u ranom detinjstvu ta povezanost ne ostvari, kad se dete oseća odbačeno od strane majke i oca ili kad tragičnim slučajem ostane bez njih, često se javlja strah od odbacivanja. Taj strah se kasnije u životu najčešće manifestuje kroz nesposobnost (nemogućnost) ostvarivanja kvalitetnog partnerskog odnosa.
Od usamljenosti do preterivanja
Kao što i samo ime kaže zbog straha da će biti odbačena i patnje koju to odbacivanje sobom nosi, osoba nije u stanju da razvije kvalitetan i potpun odnos sa partnerom. Takva osoba je često usamljena, ne ulazi u partnerske odnose uopšte ili se ponaša potpuno suprotno- ulazi u brojne odnose koji kratko traju i prekidaju se onog trenutka kad preti opasnost od dubljeg vezivanja i ostvarivanja bliskosti. Intenzivan strah od odbacivanja može nas naterati da u svakom pokretu, reči, tišini ili poruci, od nama dragih ljudi, vidimo znakove odbacivanja. Da bi tu neprijatnost i patnju koju odbacivanje sobom nosi izbegli, bežimo čim počnemo da osećamo dublju, jaču emociju.
Šta će drugi reći?
Svi smo to doživeli, zar ne? Onaj osećaj u stomaku, vrtlog misli, hitna potreba za prihvatanjem, ljubavlju i odobravanjem uz strah da to nećemo dobiti, da ćemo biti odbačeni i ostavljeni. Jednostavni saveti samopomoći sugerišu da ne bismo smeli tražiti potvrdu od drugih, da bismo trebali toliko voleti sebe da budemo potpuno imuni na to kako nas drugi vide. To je mnogo lakše reći nego ostvariti. Manje brinuti o tuđem mišljenju jeste korisna veština. Ali, svi smo deo nekog društva, nekog sistema i mišljenje drugih članova tog sistema do određene mere, može biti važno. Potpuno ignorisanje tuđeg mišljenja nije realno i možda je čak i kontraproduktivno.
Zašto nas drugi odbacuju?
Pripadnost, prihvatanje i osećaj razumevanja ključni su delovi ljudske prirode. Deo zdravog samopouzdanja izgrađuje se kroz osećaj da doprinosimo ne samo u sopstvenim očima, već i u očima drugih. To je važno. Međutim, neki ljudi razviju iracionalan, gotovo paničan strah od odbacivanja što može uništiti njihove odnose. Zašto? Jer jake emocije pokreću postupke, a ti postupci mogu narušiti odnose. Preterani strah može nas navesti da svuda vidimo znake odbacivanja. A to se upravo desilo mojoj klijentkinji. Zbog tog intenzivnog straha postala je posesivna, ljubomorna, nesigurna. Uništila je lepe veze zbog svoje stalne potrebe za potvrdom i emocionalne nesigurnosti. Svaku nejasnu reč ili pogled svog partnera tumačila je kao znak odbijanja.
„To izluđuje i mene i mog partnera,“ rekla mi je. Znala je da njen strah stvara ponašanja koja, ironijom sudbine, dovode do toga da je drugi zaista odbace.
“Ne želim da budem sama”
Počele smo da radimo na prevazilaženju straha od odbacivanja. Otkrile smo šta pokreće taj strah. To može biti povezano sa niskim samopouzdanjem i osećajem da nismo dovoljno dobri. Upitala sam je šta je tačno plaši. Odgovorila je da se boji da će biti nevoljena, nepoželjna. Na moje pitanje šta je u tome tako strašno, rekla je da ne želi da bude sama. Imala je izraženu tendenciju preuveličavanja negativnih događaja. Generalizacija je bila preplavljujuća. Ako bi je jedna osoba odbila, mislila bi da je svi odbacuju. Zamolila sam je da zatvori oči i zamisli svoj strah. Videla je sebe kao napušteno dete, samo i bespomoćno.
„Koliko je to realno?“, pitala sam. Rekla je da to i nije baš realno. Ima podršku porodice i prijatelja.
Razotkrivanje nerealnih strahova pomaže da izgube moć nad nama.
Zamolila sam je da prepozna unutrašnji glas koji se javlja kad počne sa katastrofiranjem i generalizacijom.
„Ako bi taj strah imao glas, šta bi govorio?“
„Rekao bi: “Niko te ne voli! Dosadna si! Bezvredna si!’“
„Da li bi tako govorila svojoj najboljoj drugarici?“
„Naravno da ne!“, rekla je iznenađeno.
Onda sam je zamolila da razmisli šta bi rekla prijateljici koja misli da je niko ne voli. Shvatila je da bi je podsticala, podsećala na njene vrednosti i ukazivala da nije realno očekivati da te svi vole.
Tada smo počele sa razvijanjem saosećanja prema sebi.
Ljudi nas ne ne vole zbog našeg savršenstva
Perfekcionisti poput nje često veruju da moraju biti savršeni da bi bili voljeni. Ali ljudi nas ne vole zbog našeg savršenstva, već zbog naših mana. Pomogla sam joj da zamisli svoj unutrašnji kritički glas kao dosadan, ciničan glas koji može smanjiti na minimum.
Razradile smo iskustva iz prošlosti. Strah od odbacivanja može dolaziti iz detinjstva ili prethodnih veza.
Razumevanje tih trenutaka može pomoći u prevazilaženju straha. Najbolnija njena sećanja su iz detinjstva, situacija u kojima su je roditelji ostavljali kod bake i deke, a oni odlazili na rad u Nemačku. Iako je bila potpuno materijalno obezbeđena, svaki put kad bi se posle kratkog odmora vraćali na rad, plašila se da ih nikada više neće videti. Bila je ubeđena da je ona kriva za to što je ne vode sa sobom. Zato je uvek bila najbolji đak, primerena u svakom pogledu. Postala je perfekcionista gotovo u svemu, verujući da će joj to što je najbolja obezbediti da je povedu sa sobom. A to se nikad nije desilo.
Razmotrile smo moguće razloge odbacivanja. Nekada je osećaj odbacivanja posledica nesigurnosti, ali ponekad je potrebno poboljšati društvene veštine, poput slušanja ili pokazivanja empatije.
Moja je klijentkinja u toj velikoj želji da bude najbolja u svemu, postala osoba poprilično fokusirana samo na sebe i svoje potrebe. Mislila je: „Ako sam dobra i sve dajem , a drugi mi ne vraćaju ništa, onda bolje da nisam sa njima. Bolje da sam sama, jer nikad neću dobiti ono što želim.” Tek je u razgovoru sa mnom shvatila da je to što je ona pružala, za nekog bilo nepotrebno, nedovoljno, neadekvatno. Shvatila je da nikad ni sa kim nije porazgovarala i pitala drugu osobu šta je to što je toj osobi potrebno. Zajedno smo usavršavale aktivno slušanje.
Šta je samopouzdanje?
Počela je da sumnja u sopstvene pretpostavke. Samopouzdanje nije u tome da budemo sigurni u sve, već da budemo udobni sa nesigurnostima. Ljudi sa niskim samopouzdanjem često su 100% sigurni da ih drugi ne vole – ali bez dokaza.
Podstakla sam je da dovede svoje pretpostavke u pitanje. Zašto misli da je drugi ne vole? Da li može nešto u svom pristupu da promeni? Da li svi razmišljaju kao ona? Da li svi imaju ista očekivanja? Na prvi pogled, činilo se da još više gubi samopouzdanje, ali su je ta pitanja navela da prihvati da su svi ponekad nesigurni i da niko nije baš najbolji u svemu. Radeći na promeni uverenja, povećavala je veru u sopstvenu otpornost. Strah od odbacivanja često deluje kao strah od smrti. Shvatila je da je svaki osećaj odbačenosti koji je doživela, preživela. Bila je previše i predugo fokusirana na patnju koja je bila posledica tog osećaja. Razgovarajući o najgorem mogućem scenariju i kako bi se ona nosila s njim, razvijala je svoju rezilijentnost, otpornost. To joj je dalo osećaj kontrole i smanjilo strah, što je za posledicu imalo više energije koju je usmerila na svoja postignuća, a ne na izbegavanje patnje.
Uz primenu ovih tehnika, prevazišla je svoj strah i sada živi slobodnije i srećnije. Prevazilaženje straha od odbacivanja vodi ka većem samopouzdanju i ispunjenijim odnosima.
Ljiljana Jagodić, psiholog
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
Foto: Saša Džambić
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
© by BGonline. All rights reserved
