NE PRISTAJTE NA MANJE OD ONOG ŠTO VAM PRIPADA
Psiholog i lifecoach Ljiljana Jagodić otkriva čitaocima Bgonline-a kako da žive sa više samopouzdanja a manje izgovora.
Pre neki dan sam išla u kupovinu.Potrebna mi je nešto novo da obučem za jednu proslavu. Videla sam predivnu crvenu haljinu. I naravno ,nije je bilo u mojoj veličini. Ponudili su mi istu takvu plave boje, koja mi se baš i nije dopala , ali su pored nje bile i cipele u istoj takvoj boji. Šta mislite da sam uradila? Kupila sam i jedno i drugo. Čim sam došla kući, shvatila sam da ih nikada neću obući -ni haljinu ni cipele.
Verovatno ste čuli za izreku “Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani”.
Pitanje je zašto prihvatamo da uzmemo vrabca, a želimo goluba? Zašto sebi ne pružamo samo ono što želimo? Kada verujemo da ne možemo da imamo ono što želimo u stvari pristajemo na manje i ono čuveno “ BOLJE IŠTA,NEGO NIŠTA”.
Često srećem ljude koji pristaju na manje, na primer u odnosima sa partnerom prihvataju ružno ponašanje, prelaze preko neispunjenih obećanja…
Zašto? Zato što su se na to navikli.
Kad kažemo sebi “Bolje išta nego ništa” u stvari priznajemo da mislimo da stvari ne mogu biti drugačije, odnosno bolje.
Znajte da pristajete na manje kad vam se dešavaju ovakve stvari:
-osećanje radosti i strasti vam ne dolaze spontano,već se “terate”na to ,uslovljavate se
-fokusirani ste na to koliko vam vremena ili energije treba da nešto uradite umesto na radost i zadovoljstvo koje ćete ostvariti radeći to nešto
-pronalazite razloge(izgovore) da ostanete u tom stanju,umesto da uradite ono što stvarno želite
-provodite više vremena žaleći se na okolnosti “kukate”, nego ceneći ono što imate.
Naravno,iz svega u životu možemo izvući lekciju. Kad shvatimo da pristajemo na manje, shvatimo u šta u stvari verujemo. Otkrivamo koliko smo podložni spoljašnjim uticajima i koliko na naše želje utiču očekivanja koja smo izgradili jer su nas drugi uverili da je to prava stvar za nas. A ti drugi su: roditelji, prijatelji, vršnjaci, partneri, sredina u kojoj živimo, mediji…
Kad shvatimo da nemamo ono što želimo, lako je okrenuti se na drugu stranu i reći: MOGU DA IMAM ONO ŠTO ŽELIM.
Ja sam plavu haljinu i cipele s početka priče vratila.Tražim nešto drugo što će mi se dopasti.Sa čim vi počinjete? Šta je to manje na šta ste do sad pristajali, a više nećete?
SVAKOM PROMENOM PRESTAJEŠ DA BUDEŠ MANJE OD ONOG ŠTO SI BIO, A POSTAJEŠ VIŠE ONO ŠTO ĆEŠ BITI.
