BG online

Intervjui

Psihološki profili pasa

I oni mogu biti anksiozni i depresivni

Vlasnici kućnih ljubimaca su srećniji od onih ljudi koji nemaju oko sebe ta mala, divna bića o kojima brinu s toliko ljubavi. Brojna istraživanja pokazuju da su vlasnici kućnih ljubimca srećniji, otvoreniji i uspešniji, kao i da se u prisustvu svojih pasa i mačaka osećaju spokojnije, češće se smeju i fizički su aktivniji.
Dr vet. med. Dunja Kovač koja se bavi poremećajima u ponašanju pasa i mačaka, kao i sprovođenjem terapije ponašanja, kaže da je to kakvo ponašanje će imati vaša kuca zavisi od genetike ali i od toga kakvo iskustvo nosi od svog rođenja (kako će se ponašati zavisi i od toga da li je to pas sa ulice koji je možda doživeo nasilje, bio udaran ili zlostavljan…).
Pas koji živi u ljudskom svetu treba da se prilagođava čoveku i to uvek napominje dr Dunja Kovač i dodaje da problem nastaje onda  kad vlasnik psa ne zna šta treba da radi i počne previše da se prilagođava svom ljubimcu. Posledica takvog ponašanja su nevaspitani psi koji ne znaju šta ne smeju da rade ili ne umeju da hodaju na povocu.  Ali, sve to može da se ispravi. Predrasude koje ljudi imaju psima su brojne, a po rečima naše sagovornice nauka je toliko napredovala da se danas zna mnogo toga o onome o čemu pas ne može da nam nikako sam “ispriča”.
-Ljudi imaju trihromatski sistem što znači da pored plavih i ljubičastih oni vide zeleni i crveni spektar boja, dok su psi na neki način daltonisti i vide dihromatski. Oni vide plave, ljubičaste i žute predmete, dok crvene i zelene ne vide- kaže dr Dunja Kovač. -Iz perspektive psa  sve oko njih je sivo, plavo, ljubičasto i žuto. Kad me vlasnik pita kakve igračke da kupi svom ljubimcu ja mu kažem da je najbolje da one budu žute i plave boje. Jednostavno, na zelenoj travi  pas će iz ovih razloga crvenu lopticu videti kao sivu na sivoj travi.
Periferni vid pasa je manji nego kod čoveka, naglašava ova mlada i svestrana veterinarka koja je na doktorskim studijama na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Psi su životinjska vrsta koja najduže živi sa čovekom, preko 18 000 godina i po rečima dr Kovač  oni nepogrešivo tumače govor tela čoveka.
-Njima je važno šta govore naše oči, zenice, obrve. Psi ne gledaju u zube i usta. Ako im se npr. kezimo, to im ništa neće značiti. Kad im se obraćamo piskutavim, visokim tonovima to je za njih poziv na igru, dok ih tih i miran, staložen ton smiruje.
Na pitanje da li pas lizanjem pokazuje ljudima ljubav, dr Kovač kaže da u psećem svetu ne postoji grljenje kao prijateljski gest, već oni to čine istraživajući jezikom i zubima.
-Pas smatra svog vlasnika prijateljem ili saborcem. Lizanje je njegov gest privrženosti. Postoje psi koji to rade malo češće, a ima i onih koji to retko rade. Sve je do temperamenta psa, baš kao što su i ljudi različiti, neki su hladniji, a neki više pokazuju privrženost.

Životinje ne mogu biti ljubomorne

Pripisivati ljudske osobine psima je po rečima dr Dunje Kovač velika greška.
-Pas je samo pas i nema ljudske osobine koje mu ljudi često pripisuju. On jeste deo naše porodice, ali nema sposobnost da se inati, “da zna da je kriv”, “ljubomoran” i sl. To su ljudske osobine čiji je centar u delu mozga koji ima samo čovek. Nijedno živo biće osim čoveka, pa samim tim i pas ne može da se inati, bude tvrdoglav, podmitljiv, niti da ubije iz zadovoljstva, da krade, bude korumpiran. Te ljudske osobine životinja nema, već se kod nje sve bazira na jednostavnim instinktima i asocijacijama. Neko npr. misli da njegov pas nešto nije uradio zato što je tvrdoglav, a u stvari samo nije razumeo šta se od njega traži- kaže dr Kovač koja se do sad u Americi, Australiji, Engleskoj, Južnoj Africi i Singapuru bavila naučnim radom, pohađala edukacije iz bihevijoristike, pa je vremenom postala veterinar bihevijorista.
Dr Kovač se bavi i edukacijom vlasnika pada koje uči tome kako da postupaju sa životinjama, a svoje kolege kako da bolje razumeju životinje i prirodu problema koji ih prate.

Pas nije igračka

Životinje su dobri terapeuti svom vlasniku, a njihov pozitivan uticaj na zdravlje ljudi je dokazan brojnim istraživanjima. Dok mačke crpe iz drugih negativnu energiju pa se uz njih lakše možemo osloboditi stresa, brojni su benefiti druženja sa psima.
-Ne volim da čujem kad roditelj kaže da je detetu kupio psa da bi se dete igralo. Važno je da odrasli razumeju da oni sebi kupuju psa, a ne detetu. Odrasli tog psa hrane, šetaju, ali se mnogima svodi na zabavu za dete. Nema tog psa koji pristaje da bude igračka. On je briga odraslih koji  moraju odgovorno da mu pristupe. Treba napomenuti i da je pas čiji je zadatak da čuva dvorište i kuću, da laje na nepoznate ljude tempirana bomba, a ne kućni ljubimac.
Uz ljubimce postajemo bolji ljudi, širimo krug poznanika, pobeđujemo usamljenost, kaže dr Kovač.
-Osoba koja je introvertna, flegmatična, melanholična i ima problem da sklopi prijateljstvo šetanjem psa povećava verovatnoću da će joj neko prići, da će upoznati neke nove ljude. Pas je društveno biće i tera vas da se družite. U parkovima se svakodnevno sreću vlasnici pasa. Tu su i sunce, vitamina D, seratonin koji se luči tokom interakcije sa nekom životinjom.

Poremećaji u ponašanju pasa

Dr Dunja Kovač se bavi bihevijoristikom, spaja veterinarsku medicinu, biologiju i psihologiju.
-Ja sam u svom radu izašla iz okvira tradicionalne veterine i bavim se poremećajem  u ponašanju pasa i drugih životinja, može se reći da sam psihijatar za pse. Lečim poremećaje, posledice stresa, agresije, fobije, opsesivno kompulsivne poremećaje. Kad me vlasnik pozove i laički opiše šta pas radi tragam za uzrokom. Jedan od najčešćih poremećaja kod pasa je separaciona anksioznost. To je strah ili problem koji nastaje kad vam pas ostaje sam. On tad laje ili je destuktivan, vrši nuždu gde ne bi smeo. Separacionu anksioznost prepoznajem onda kad vlasnik kaže da pas radi te stvari isključivo kad ostane sam.
Anksioznost je psihički poremećaj kod pasa, gotovo identičan kao i kod ljudi. Kognitivno se drugačije percipira, ali je mehanizam stresa isti.
-Anksioznost je stanje konstantne strepnje, napetosti u kojoj pas ne može da se smiri, stalno misli da će se nešto loše desiti. Takav pas dok posmatra šta vlasnik radi spremajući se za posao misli „sad će da ode”, podiže sebi stres, pojačava anksioznost i kad odemo od kuće to dostiže vrhunac-objašnjava dr Kovač.
Opsesivno kompulsivni poremećaj se često javlja kod pasa, a po rečima dr Dunje Kovač najčešće je uslovljen stresom, zapostavljanjem, zlostavljanjem, dosadom, manjkom mentalne stimulacije.
-Opsesivno kompulsivni poremećaj se često manifestuje lizanjem šapa ili vijanjem repa. To je nešto što se stalno ponavlja. Kod lizanja šapa treba da se isključi opcija da pas eventualno nema neku bakteriju ili gljivicu. Ako je taj test u redu onda je problem psihičke prirode.
U nekim situacijama se i psima prepisuje mediamentna terapija, najčešće anksiolitici ili suplementi koji stimulišu serotonin. Dr Kovač otkriva da je u praksi često sretala pse koji su bili kandidati za ovakve lekove, nakon što bi u porodicu u kojoj žive došla beba.  Kad se odseli neki član porodice  pas izgubi miris tog člana, često čak padne u depresiju, slabije jede, spava non stop, letargičan je i nezainteresovan.

Aktivne igračke za radosne pse

Ima ljudi koji bi mnogo voleli da imaju kućnog ljubimca, ali i pored spoznaje da je to velika obaveza i odgovornost plaši ih eventualno narušavanje higijene u životnom prostoru.
-Nema razloga da se toga plaše ako redovno održavaju higijenu u kući ili stanu, onako kako to rade i kad nema psa. Važno je da pas bude tretiran protiv parazita i da se kupa jednom mesečno. Deca koja žive pod staklenim zvonom  nemaju razvijen imuni sistem, tako da i sa te strane uključivanje psa u porodicu ne treba da predstavlja nikakvu brigu.
Veoma je važno i itekako moguće sačuvati mentalno zdravlje ljubimaca, poručuje dr Dunja Kovač.
-Psi vole da kopaju, igraju se, žvaću nešto, traže, dok mačka voli da lovi, grebe, skače da vreba i da čeka. Kad znamo šta oni vole, mi treba da stimulišemo ta ponašanja. To se radi aktivnim igračkama, poput aktivnih hranilica. Kad pas treba da razmišlja kako da dođe do hrane to sjajna mentalna stimulacija- jedan je od savet dr Kovač i kaže da je primetan trend da sve više ljudi bira za ljubimce male rase pasa, maltezere, bišone, čivave i da je najviše u domovima ljudi mešanaca koji su niski rastom.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Umire li brak pod pečatom matičara? Dvoje ljudi koji zajedno…