Mala smrt za bliskost
Emocionalna vezanost za partnera je baza zdravog braka koja omogućava da se ljubav očuva i razvija, a da se bračni i drugi problemi rešavaju. U nesrećnim brakovima problemi se gomilaju, negativne emocije dominiraju, što dovodi do toga da se partneri vremenom sve više udalje. Emocionalno distanciranje od partnera u braku je jasan znak da je odnos u krizi. Najčešće nesvesni psiholoski mehanizam emocionalnog udaljavanja i građenja barijere počinje neprimetno. Svaka ružna reč i grub pogled bez izvinjenja, izostanak sitnih pažnji i nežnosti, loša komunikacija i uzimanje partnera zdravo za gotovo, pravi mikropukotine u odnosu. Svaki mikrokorak kojim se povučemo od partnera je mala smrt za bliskost, intimnost i vezanost u odnosu… sve dok se jednog dana ne probudimo i vidimo da smo u braku a sami, emocionalno razvedeni.
Odvajanje emocija od bračnog odnosa
Za razliku od razvoda koji podrazumeva jasan proces fizičke, emocionalne i formalno-pravne separacije partnera, emocionalni razvod je psihološki fenomen separacije gde se jedan ili oba supružnika emocionalno udaljavaju od partnera iako ostaju da žive u braku. Kad se emocionalno razvodite od supružnika vi odvajate i dezinvestirate emocije iz bračnog odnosa. Emocionalno razvedena osoba prestaje da razgovara sa supružnikom, nakon godina pokušaja da se problemi u odnosu iskomuniciraju i reše. Ne priča o braku i bračnim problemima, više se i ne svađa. Hladna je i distancirana, konačno odustala od toga da se trudi u braku, prestaje da se bavi emocijama i potrebama u bračnom odnosu. Provodi puno vremena u aktivnostima van kuće ili u aktivnostima koje ne uključuju partnera. Postaje nervozna kad partner pokuša da se približi i inicira bliskost. Razmišlja o razvodu braka.
Klijenti navode da su se isključili, da su se trudili, ali da ne mogu više, da su digli ruke od braka. „Razočarana sam. Ne vidim šta mogu više da učinim da popravim odnos. Toliko sam se trudila. Samo sebe povređujem.“
Razlozi distanciranja
Često čujem od klijenata da su pre nego su se razveli, godinama živeli u emocionalno mrtvom braku.
Ljudi se iz raznih razloga emocionalno distanciraju u braku. U osnovi emocionalnog distanciranja i razvoda od partnera je psihološka potreba da se zaštitimo od bolnih emocija, nezadovoljenih potreba, novih razočaranja i da sačuvamo sopstveni integritet u lošem braku. Emocionalni razvod je limbatično stanje u bračnom odnosu koje može dugo da traje. U nekim brakovima je to proces koji se obostrano dešava. U drugim brakovima jedan partner se emocionalno razveo, on je taj koji razmišlja o razvodu. Tog partnera zovemo „onaj koji odlazi“, dok drugi partner nije osvestio šta se dešava i njega nazivamo „onaj koji je ostavljen“.
Udaljenost kao stil života
U mnogim brakovima proces emocionalnog razvoda postaje stil bračnog i porodičnog života. Ti brakovi liče na „mrtvo more“ ili „tiho bojiste“ . Umesto bliskosti, intimnosti i privrženosti koja postoji u zdravim partnerskim odnosima, partneri razvijaju niz izbegavajućih i ometajućih ponašanja. U braku „mrtvo more“ živi se status quo odnos. Problemi se više ne pominju, nema pozitivnih očekivanja, truda i nade da će biti bolje, ali nema više ni negativnih očekivanja, svađa i razgovora o problemima. Razgovori se vode o odgajanju dece i funkcionisanju domaćinstva. U braku „tiho bojište“ partnerski odnos se drži na distanci odbrambenom i skrivenom hostilnošću. Svaki partner drži svoju stranu i živi svoj život, a bilo kakvo približavanje supružnika izaziva defanzivno neprijateljstvo koje služi kao zid između partnera.
Najlakše je odustati
Veliki broj brakova ovako funkcioniše na duže staze. Postavlja se pitanje zašto ljudi ostaju u braku, a vode samostalne živote? Zato što je lakše emocionalno se razvesti nego maksimalno se boriti i truditi se da se bračni odnos popravi i ozdravi čak i onda kad partneri više ni ne veruju da može da bude bolje. Lakše je odustati nego truditi se do kraja. Lakše je emocionalno se razvesti nego stvarno se razvoditi. Zbog dece, imovine, šire porodice i prijatelja. Održavajući porodicu čuvamo i svoj lični komfor da ne moramo ni da se trudimo da popravimo brak ni da se razvedemo. Naravno, sve ovo je „lakše“ samo u kratkoročnom smislu. Dugoročno gledano, mrtav brak šteti svima. Istraživanja pokazuju da emocionalni razvod od partnera vodi do unutrašnjeg osećaja praznine, frustriranosti, depresije, anksioznosti i psihosomatskih tegoba. Iako svesno i racionalno mislimo da ostajemo u braku zbog dobrobiti dece, treba da se zapitamo kakav model partnerskog odnosa nudimo deci u emocionalno mrtvom braku. Emocionalni razvod od supružnika slabi granicu bračnog para ka spolja i vrlo cesto otvara vrata paralelnim vezama, čime se dodatno pogoršava i komplikuje porodična dinamika i mogućnost razrešenja.
Kod psihoterapeuta
Parovi u emocionalno razvedenim brakovima se retko javljaju na bračno savetovanje zbog samog problema emocionalnog razvoda jer je i sam dolazak na psihoterapiju jedna vrsta bliskosti. Obično dođu kod psihoterapeuta kad postoji neki događaj koji ih izbaci iz ravnoteže emocionalnog mrtvila. To može biti neki psihološki problem sa detetom ili saznanje o partnerovoj paralelnoj vezi, nečija bolest ili trenutak kada jedna strana zatraži razvod. Na žalost, kad je par dugo emocionalno razveden pokušaj psihoterapijskog poboljšanja odnosa je moguć samo ukoliko obe strane podjednako i autentično žele izgradnju bliskosti i emocionalne povezanosti, što se u praksi retko dešava. Mnogo je lakše raditi partnersku psihoterapiju kad se proces emocionalnog udaljavanja od partnera prepozna u ranim fazama.
Branislava Pavlović
Foto: Ema Bednarž
Branislava Pavlović dipl. psiholog i sistemski porodični terapeut ima svoje savetovalište u centru Beograda. Radila je kao klinički psiholog u Domu zdravlja gde je stekla dugogodišnje iskustvo u radu sa odraslima i decom baveći se psihoterapijskim radom i psihološkom dijagnostikom. Pomaže svojim klijentima da reše i prevaziđu različite životne probleme, uključujući anksioznost, depresivnost, bračne probleme i konflikte u interpersonalnim odnosima, probleme na poslu, u roditeljstvu i razvojnim krizama. Pored rada u savetovalištu Branislava Pavlović sa klijentima koji se odluče za taj koncept razgovara tokom šetnje u prirodi. (Walk&Talk) i napominje da fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi i da se čovek bolje oseća kad je aktivan.
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
Tikovi kod dece
Život u začaranom krugu društvenih mreža
Porodica u krizi
Moraju li svi da imaju decu?
Kako pomoći depresivnoj osobi?
