Sindrom sagorevanja je fenomen koji se dovodi u vezu sa hroničnim stresom na radnom mestu, ali može da se odnosi i na druge oblasti funkcionisanja u kojima je osoba izložena preteranom i dugotrajnom stresu.
Često se javlja kao posledica preteranog rada i konflikata na poslu. Burnout nastaje kad je osoba preplavljena zahtevima koji se od nje očekuju da ih ispuni, a pri tom prevazilaze realne kapacitete te osobe.
Od bespomoćnosti do otpora
Sindrom sagorevanja se definiše kao stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti izazvano preteranim i dugotrajnim stresom sa kojim osoba ne ume da se izbori i nosi. Sindrom umanjuje produktivnost i energiju, čineći da se osoba oseća bespomoćno, beznadežno, razvija ciničan stav i otpor prema obavezama i poslu – „Nemam šta više da dam“, „Sve što uradim nije dovoljno“, „Ništa ne vredi“. Paradoksalno, ali najbolji i najodgovorniji radnici su često pod najvećim rizikom od izgaranja.
Stres nije isto što i izgaranje. U stresu je svega previše, osoba je napeta, anksiozna, ali se trudi i ulaže sve više napora da savlada zahteve i utiče na situaciju. Suprotno tome, u sindromu sagorevanja ništa nije dovoljno, osoba je demotivisana, ne veruje da bilo šta može da promeni, dominira depresivno raspoloženje. Osoba pod stresom je svesna toga, dok u sindromu sagorevanja ne prepoznaje o čemu se radi. Iako, ovaj simptom dominantno počinje na poslovnom planu, posledice sindroma sagorevanja počinju da se prelivaju na sve oblasti funkcionisanja, na bračne i porodične odnose, druženje i socijalni život, psihofizičko zdravlje, druga interesovanja i hobije, a što povratno dodatno slabi osobu.
Simptomi burnout-a
Fizički simptomi: hroničan umor, slab imunitet i česte prehlade, psihosomatske tegobe (glavobolja, kardiološke tegobe), problemi sa ishranom i spavanjem.
Emocionalni simptomi: osećaj neuspeha, osećanje bespomoćnosti i poraženosti, otuđenost, gubitak motivacije, ciničan i negativan način razmišljanja, nezadovoljstvo.
Simptomi u ponašanju: izbegavanje obaveza, kasniji dolazak i raniji odlazak sa posla, stalno odlaganje obaveza, izolacija, pribegavanje nezdravim ponašanjima (alkohol, duvan, prejedanje), razdražljivost.
Pored spoljašnjih zahteva i stresora, jako je važno kako osoba doživljava stres i kako se nosi sa njim. Neće sve osobe u prolongiranom stresu razviti sindrom sagorevanja. To dosta zavisi od same strukture i osobina ličnosti. Pod najvećim rizikom su visoko odgovorne osobe, ambiciozne, kompetitivne, sa visokim očekivanjima, perfekcionisti, osobe koje imaju su u neskladu između sopstvenih mogućnosti i očekivanja, kao i oni koji imaju negativan pogled na svet.
Najbolja prevencija od izgaranja su topli međuljudski odnosi sa partnerom, decom, prijateljima, kolegama. Potrebno je postaviti jasnu granicu između posla i privatnog života. Savetuje se praktikovanje zdravog životnog stila i redefinisanje sopstvenih profesionalnih I životnih očekivanja.
Branislava Pavlović, psiholog i psihoterapeut
Foto: Saša Džambić
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Saveti Branislave Pavlović:
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
